Nezaposlenost u Srbiji znatno veća od one koja se zvanično prikazuje

Registrovana nezaposlenost u Srbiji je znatno nepovoljnija od one koju prikazuje zvanična statistika, a porastu stope zaposlenosti u 2016. godini doprinelo je pre svega zapošljavanje u neformalnom sektoru koji je u povećanju ukupnog broja zaposlenih učestvovao sa 58 odsto, izjavila je autorka istraživanja Centra za demokratiju Sarita Bradaš.

Ona je u analizi podataka koje objavljuje Republički zavod za statistiku o nezaposlenosti istakla da "šira javnost dovodi u sumnju stopu nezaposlenosti, stručna osporava podatke o porastu zaposlenosti, a predstavnici vlasti politički tumače statistiku rada i koriste kao dokaz sopstvenog doprinosa ekonomskom razvoju".

"RZS je pažnju javnosti usmerio na stopu nezaposlenosti koja se dobija Anketom o radnoj snazi, prenebegavajući registrovanu stopu koja je značajno nepovoljnija", rekla je Bradašova.

Dodala je da "i pored strateškog opredeljenja RZS da se statistika uskladi s međunarodnim standardima, za Srbiju ne postoje podaci na Eurostatu, što je čudno za zemlju kojoj predstoji otvaranje pretpristupnog poglavlja u oblasti zapošljavanja i socijalne politike".

U nacionalnim politikama i programima primetna je, prema njenim rečima, usmerenost na isključivo dva indikatora tržišta rada, povećanje stope zaposlenosti i smanjnje stope nezaposlenosti što se smatra pokazateljom uspešnosti, ali bez sagledavanja mogućnosti za ostvarenje dostojanstvenog rada.

Dodala je da je dostojanstven rad, prema definiciji Međunarodne organizacije rada, takav posao koji pruža priliku za produktivan rad i omogućava prostojnu zaradu, bezbednost na radnom mestu, socijalnu zaštitu porodice, bolje izglede za lični razvoj, slobodu ljudi da se organizuju i da učestvuju u odlukama koje se tiču njih, kao i jednak tretman za sve žene i muškarce.

Najveći rast zaposlenosti u 2016. godini, prema istraživanju, zabeležen je kod samozapošljavanja i veći je za 18 odsto.

"Broj samozaposlenih koji zapošljavaju i druge radnike manji je i u formalnom i u neformalnom sektoru, a broj samozaposlenih bez radnika u neformalnom sektoru veći je za 32 odsto", rekla je psihološkinja i članica istraživačkog tima fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš.

Nizak nivo socijalnih prava, male plate i penzije su prema njenim rečima prinudile većinu nezaposlenih da radi preživljavanja prihvate posao u neformalnoj ekonomiji.

Dodala je da veliki udeo samozaposlenih bez radnika od 41 odsto i pomažućih članova porodice od 36 odsto u ukupnom broju neformalno zaposlenih upućuje na to da je reč o niskoproduktivnom i radno intezivnom poljoprivrednom sektoru, a slabom rastu poslova u formalnoj ekonomiji, što potvrđuju i zvanični podaci RZS o zaposlenosti po sektorima i zanimanjima.

Bradašova je istakla da poljoprivreda, kako je pokazalo istraživanje, predstavlja jedini izvor prihoda za više od 500.000 zaposlenih i to je najvećim delom proizvodnja za sopstvene potrebe.

"Stopa neformalne zaposlenosti u poljoprivredi je 56 odsto, ali kreatori Programa za suzbijanje sive ekonomije, neformalnu zaposlenost u poljoprivredi, bez obzira na njenu raširenost, ne identifikuju kao problem i nije predviđena ni jedna mera za njegovo rešavanje", rekla je Sarita Bradaš.

U 2016. godini broj stanovnika radnog uzrasta od 15 do 64 godine, što je najveći radni potencijal jedne zemlje, prema njenim rečima, smanjen je za 76.000, što je prouzrokovano negativnom stopom priraštaja i emigracijom, dok je stanovništvo starije od 65 godina, povećano za 34.000 ljudi.

"U odnosu na 2014. godinu broj stanovnika radnog uzrasta smanjen je za 146.500, pa je to demografsko pražnjenje doprinelo povećanju stope zaposlenosti za dva procentna poena", rekla je Bradašova.


Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Ljiljana K.

    Svi tražimo posao, pa i veliki broj penzionera - bar 50%, jer ni od plate, ni od penzije, se ne može da živi.