FOTO: Nova ekonomija

Nije investicija, nego kredit: vodič kroz direktne strane investicije

FOTO: Nova ekonomija

Direktne strane investicije su u proteklih nekoliko godina svako malo tema u društvu. Često se pod investicijama podrazumeva ono što investicije nisu: recimo inostrani krediti za izgradnju auto-puteva. Rašireno mišljenje je i da su ruske kompanije najveći investitori, iako zvanična statistika „obara" ta uverenja. Ovo je vodič o stranim investicijama u Srbiji - o tipovima direktnih stranih investicija, šta se to konkretno podrazumeva direktnim stranim investicijama, kakve su njihove karakteristike, ko ima koristi i na koji način su uticale na ekonomiju Srbije proteklih godina.

Pod direktnim stranim investicijama podrazumeva se ulaganje stranog lica u domaće pravno lice sa kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog pravnog lica te u skladu sa zakonom stiče i sva druga prava po osnovu takvog ulaganja. Znači, strane direktne investicije označavaju ulaganje stranog kapitala od strane investitora rezidenta (preduzeća) jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Sa takvim ulaganjem strani investitor stiče pravo kontrole i upravljanja preduzećem u koje je uložio kapital. 

Najveće dve grupe preduzeća u koje se direktno može uložiti jesu Brownfield i Greenfield. Brownfield ulaganje podrazumeva ulaganje u već postojeće preduzeće, dok se pod Greenfield ulaganjem podrazumeva otvaranje novog preduzeća. 

Nazivi Brownfield i Greenfield se mogu protumačiti kao braon zemlja, odnosno zemlja na kojoj već nešto postoji i zelena zemlja, odnosno zemlja na kojoj će tek nešto nastati. Otuda nazivi sa takvim metaforama. 

Te investicije mogu imati više formi: javne investicije od strane države, privatne investicije pojedinaca ili grupa i investicije preduzeća. Uglavnom, sve te investicije prema vidovima ulaganja svrstavaju se u sledeće grupe:
1. Direktne strane investicije (Foreign Direct Invensment – FDI),
2. Zajednička ulaganja – joint ventures,
3. Portfolio investicije,
4. Ulaganje sredstava kroz privatizaciju,
5. Koncesije.

Direktne strane investicije jesu karakteristika savremenih ekonomskih odnosa i procesa globalizacije, jer na specifičan način objedinjuju međunarodnu trgovinu, odnosno međunarodno kretanje kapitala, tehnologije, radne snage, kao i faktora proizvodnje. 

Na ovaj način strane direktne investicije deluju kao vezivno tkivo između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, spajajući sever sa jugom, kapital sa proizvodnjom, a radnu snagu sa novim tehnologijama i tehnikama.

Direktne strane investicije pomažu da nerazvijeni regioni, bilo da se radi o zemljama, provincijama, okruzima ili gradovima, u ekonomskom smislu rastu daleko brže nego što bi to bio slučaj da se isti taj region osloni samo na sopstvene razvojne potencijale.

Investicijama se minimiziraju ograničavajući faktori organskog rasta, kao što su nedostatak izvora finansiranja, nedovoljna produktivnost, nedovoljna prisutnost na ciljnim tržištima, nedostatak savremenih tehnologija proizvodnje i pružanja usluga, strukturni problemi lokalne ekonomije, kao i loše razvojne politike u prethodnom periodu.

Za lokalne samouprave nove investicije mogu da imaju poseban značaj jer postoje primeri u Srbiji da se broj zaposlenih u privredi na teritoriji opštine udvostruči u veoma kratkom vremenskom periodu realizacijom samo jednog investicionog projekta.

Kao najčešći razlozi za proširenje poslovnih aktivnosti na druge zemlje, bilo da se radi o proširenju proizvodnih kapaciteta, izmeštanju poslovnih aktivnosti ili akviziciji postojećih privrednih društava u inostranstvu, navode se:
• niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada
• blizina sirovina potrebnih za proizvodnju
• izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta
• smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta
• sticanje iskustva rada na perspektivnim tržištima
• preuzimanje kompanija koje su direktna konkurencija na ciljnim tržištima ili to
mogu da postanu
• sticanje prava nad patentima i tehnologijom u vlasništvu kompanija u inostranstvu
• olakšavanje razvoja kompanije u boljem ambijentu za poslovanje
• izbegavanje ograničavajućih faktora domaćih propisa u vezi sa istraživanjem i
razvojem.

U nastavku ćemo vam predstaviti SDI u Srbiji, prikazati privredne sektore koji su prikupili najviše SDI od 2010 godine, kao i zemlje investitore koje su plasirale naviše SDI u našu privredu.

Tabela 1: OBJAŠNJENJE: 2018. godina beleži najviši iznos SDI, i to u sektorima Saobraćaja, finansijskih usluga, proizvodnje metalnih proizvoda, rudarstvu i prerađivačkoj industriji, ranije godine takođe beleže značajne SDI, pretežno u sektorima finansijskih usluga, proizvodnje metalnih proizvoda, trgovine, proizvodnje prehrambenih proizvoda i proizvodnje motornih vozila)

straneinvest1

Sledi prikaz zemalja koje su najviše investirale u Srbiju u periodu od 2010. do 2018. godine.
TEBELA 2: OBJAŠNJENJE: Najviši iznos SDI pristiže iz država EU, na drugom mestu je Rusija, pa potom Švajcarska)

sdipoinvestitorima

Prilikom izbora zemlje u koju žele investirati kao najvažniji kriterijumi u ocenjivanju investicionog potencijala uzimaju se makroekonomski pokazatelji. Prema relevantnim dostupnim podacima NBS, Svetske banke i Evropske investicione banke u nastavku ćemo prikazati poslednje makroekonomske pokazatelje Srbije zaključno sa avgustom 2019 godine. Podeljeni su u nekoliko grupa:
Bruto društveni proizvod (BDP)
Rad
Novac
Trgovina

opstipregledslika

bdpKao što možemo videti stopa rasta BDP-a u 2019 godini iznosi 1,2% što je bolje nego u prethodnom periodu, dok je godišnji rast BDP-a 2,9%. U komparaciji BDP-a po glavi stanovnika, poljoprivrede, proizvodnje i dr. Srbija beleži blagi konstantan porast, međutim još uvek nije na nivou velikih razvijenih privreda EU.

rad

Stopa nezaposlenosti beleži lagani opadajući trend u prethodnim godinama. Prosečna zarada beleži lagani trend rasta u prethodnim godinama sa druge strane, međutim još uvek je ispod proseka velikih razvijenih privreda EU.

novacjpgPregled kamatnih stopa je od velikog značaja za investitore koji žele da plasiraju SDI. Cena sredstava u velikoj meri opisuje stanje privrede jedne zemlje. U našem slučaju prethodnih godina visine kamatnih stopa za zaduživanje se smanjuju što znači da se privreda može zaduživati jeftinije. Sa druge strane, kamatne stope na depozite se značajno smanjuju što ukazuje na nerazvijenost finansijskog tržišta gde bi se mogao plasirati višak novca.

trgovina

 

Na osnovu svega navedenog, posmatrajući iznose uložene u privredu Srbije, može se pretpostaviti da su SDI pozitivno uticale na privredni razvoj, razvoj lokalnih samouprava, zapošljavanje stanovništva i transfer tehnologije. Međutim prema sprovedenim naučnim istraživanjima ne postoji jasna korelacija između iznosa SDI i stimulansa ekonomskog razvoja. Takođe naučna istraživanja su pokazala da gde je privatizacija bila oblik SDI, došlo je do negativnog uticaja na zapošljavanje, čak i do smanjenja zaposlenosti. Jedino Greenfield oblik investiranja stimuliše ekonomski razvoj, transfer tehnologije i zapošljavanje. 

Svakako posmatrajući ukupan prikaz SDI i makroekonomske pokazatelje možemo da zaključimo da SDI imaju pozitivan uticaj na Srbiju kao celinu.

ANALITIČARI: Ivan Stamenković i Nikola Vučković

btdslicica





Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara