Novi zakon o vodama: Uvođenje reda ili "rasprodaja prirodnih resursa"?

Pixabay

Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini predlog izmena i dopuna Zakona o vodama, u kom se, između ostalog, predlaže da se vodno zemljište u javnoj svojini "pod posebnim uslovima" može dati u zakup i neposrednom pogodbom. Stručnjaci za oblast vodoprivrede za Novu ekomomiju ocenjuju da novim izmenama može doći do "rasprodaje prirodnih resursa".

Predlaže se da se vodno zemljište izuzetno može da dati u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima:

  • kada je to propisano posebnim zakonom,
  • ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje (na primer na osnovu ugovora zaključenog sa javnim vodoprivrednim preduzećem i pribavljene građevinske dozvole na vodnom zemljištu su izgrađeni objekti malih hidroelektrana, vodozahvati ),
  •  direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava,
  • izabranom izvođaču radova, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Srbiju. 

Vodno zemljište u javnoj svojini ne može se davati u podzakup, navodi se u predlogu zakona. 

U Predlogu Zakona dodat je i nov stav kojim se propisuje da visinu zakupnine vodnog zemljišta, u zavisnosti od delatnosti i plana postavljanja plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, određuje organ koji sprovodi postupak davanja u zakup vodnog zemljišta i da ne može biti niža od početne visine zakupnine utvrđene aktom Vlade. 

Vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zaкup neposrednom pogodbom za plutajuće objeкte кoji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda, do dana stupanja na snagu ovog zaкona, piše u predlogu.

Zakonom koji još nije izglasan se takođe precizira širina priobalnog zemljišta kanala i reguliše vađenje rečnog nanosa, ali i predlaže nadzor nad radom pokrajinskih organa i organa lokalne samouprave. 

REŠENJA PREDLOŽENA U OVOM ZAKONU DIREKTNO UTIČU NA JAVNA VODOPRIVREDNA PREDUZEĆA I NADLEŽNI ORGAN GRADA BEOGRADA, S OBZIROM DA SPROVODE POSTUPAK DAVANJA U ZAKUP VODNOG ZEMLJIŠTA U JAVNOJ SVOJINI.

Trenutnim Zakonom o vodama pojedini poslovi nadzora povereni su drugim subjektima (autonomnoj pokrajini, Gradu Beogradu, jedinici lokalne samouprave, javnom vodoprivrednom preduzeću), a sa druge strane nisu određeni i organi državne uprave koji bi obavljali nadzor nad njihovim radom. 

Izmenama i dopunama zakona predlaže se da nadzor nad radom pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća u vršenju poverenih poslova ubuduće obavljaju organi državne uprave iz čijeg su deloкruga poslovi кoji su povereni.

U prelaznim odredbama je propisano da će javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koji su upisani kao nosioci prava na vodnim objekima, danom stupanja zakona na snagu, prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i konstituiše se pravo javne svojine Republike Srbije, izuzev na kanalskoj mreži na teritoriji AP Vojvodine koja nije deo plovnih puteva, koja po zakonu kojim se uređuje javna svojina pripada AP Vojvodine. 

Širina priobalnog zemljišta kanala iznosiće do pet metara

Kako bi se otklonili problemi u primeni Zakona o vodama kada je u pitanju određivanje širine pojasa priobalnog zemljišta kanala, zakonom se vrši dopuna preciziranjem da širina pojasa priobalnog zemljišta kanala iznosi do pet metara.

Zakonom o vodama nije isključena primena Zakona o opštem upravnom postupku, ali isti ne sadrži odredbu koja upućuje na supsidijarnu primenu tog zakona, stoga se ovim zakonom dopunjuje Zakon o vodama sa jednom odredbom koja će na opšti način uputiti na primenu tog zakona.

Kako odredbama Zakona o vodama, kojima su propisani prekršaji pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica, nisu propisane novčane kazne u fiksnom iznosu, već u rasponu, ovim zakonom, radi usklađivanja sa Zakonom o prekršajima, brišu se odredbe Zakona o vodama kojima je propisano da vodni inspektor na licu mesta može naplatiti novčanu kaznu. 

Cilj ovih izmena je, kako se navodi u predlogu Zakona, preciziranje i dopuna pojedinih odredaba Zakona o vodama radi rešavanja uočenih problema u primeni tog zakona, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i stvaranja pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje u praksi.

ĐEREG: REPUBLIČKI NIVO IMAĆE MOĆ DA ODLUČUJE O "LOŠIM PROJEKTIMA"

Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg rekla je za Novu ekonomiju da svakako treba promeniti postojeće stanje u kome ne postoji niti jedan državni organ koji vrši nadzor nad radom Vojvodinavode ili Srbijavoda ili nekih samouprava ili pak Grada Beograda u vršenju poverenih poslova vezanih za upravljanje vodama i vodnim zemljištem.

"Imamo problem da nadzora nema, i da kada hoće nešto dobro i korisno da se uradi sa vodom kao resursom, odnosno vodnim zemljištem to ispadne nesprovodivo", rekla je direktorka CEKOR-a.

Međutim, prema njenim rečima, zahvaljujući tome, i štetni projekti su formalno pravno nesprovodivi, kao sto je to projekat Novi Sad na vodi. 

Đereg smatra i da je Zakon o vodama "nesprovodiv" u Srbiji jer, kao i svi ostali, "polazi od pretpostavke da institucije rade, da nema korupcije i zloupotrebe". 

Govoreći o usklađenosti zakona sa regulativom Evropske unije (EU), direktorka CEKOR-a kaže da je "nemoguće da ovakvi kakvi smo sada, budemo u skladu sa evropskim propisima", te da je stanje vodoprivredi katastrofalno zapušteno. 

"Problem svih, a posebno nas koji štitimo zivotnu sredinu i prirodu, da li ce država imati svesti sta je ekoloski održivo i u interesu građana a ne pojedinih investitora. No, to nije pitanje samog zakona niti EU integracija, već je pitanje političkog poretka, uređenja države, i poverenja u institucije", rekla je Đereg. 

"Ovim zakonom će se rešiti formalno pravne prepreke i za loše projekte, ODNOSNO republički nivo će da ima u rukama moć da odlučuje o njima", ocenila je ona.

"Ponovo mogućnost rasprodaje prirodnih resursa"

Diplomirani inženjer geologije Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije rekao je za Novu ekonomiju da se ovde ponovo radi o mogućnosti "rasprodaje prirodnih resursa".

On ne isključuje mogućnost da do potencijalnih prodaja dođe i bez tendera, već da se vodna dobra daju pod zakup "kome god (država) hoće". 

"To je javna svojina, država ima pravo da koordiniše, ali ne i da otuđuje", rekao je Božović. 

Božović je naveo primer gde je država prodala zemljište PKB-a. "Teren PKB-a su prodali, a sada moraju da ga otkupe za izgradnju auto-puta".

VLADA SRBIJE ZBOG MHE PREDLOŽILA IZMENE ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.