NVO: Brojne manjkavosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Foto: Pixabay

Godinu dana nakon što je stupio na snagu Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, predstavnici civilnog sektora upozoravaju na brojne nedostake u njegovoj primeni. Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11 i udruženje Praxis, u zajedničkom saopštenju navode da, iako je cilj tog zakona da se omogući jednak pristup pravdi svim ljudima, u praksi dešava suprotno i da im ta vrsta pomoći zapravo nije dovoljno dostupna.

Izveštaj Inicijative A 11 kako se navodi bavio se primenom Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći iz ugla interno raseljenih lica.

Izveštaj Praxisa bavio se pitanjem primene tog zakona iz ugla ljudi koji se nalaze u riziku od apatridije (u riziku da dođu u situaciju da im nijedna država ne prizna pravo na državljanstvo i sva prava koja idu uz to).

Istraživanje koje je sproveo Praxis pokazalo je da je samo 32 odsto opština i gradova formiralo službu za besplatnu pravnu pomoć, kao i da u 18 odsto lokalnih samouprava nije podnet nijedan zahtev za besplatnu pravnu pomoć.

Podaci pokazuju i da u 32 odsto lokalnih samouprava nije podneto više od 10 zahteva za besplatnu pravnu pomoć za godinu dana. 

Navodi se i da je problematična činjenica da u dve trećine jedinica lokalne samouprave osobe koje odlučuju o zahtevima istovremeno i pružaju besplatnu pravnu pomoć. 

Kako ističe Milan Radojev, pravni koordinator u Praxisu, izuzetno mali broj ljudi koji se nalaze u riziku od apatridije uspeo je da dobije besplatnu pravnu pomoć na način koji je predviđen zakonom. 

ADVOKATI: TARIFE ZA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ DOVODE U PITANJE DELOTVORNOST POMOĆI

On je posebno naglasio da ti građani skoro nikada nisu uspeli da samostalno ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, već im je ona odobrena tek nakon što su im u tome pomagali pravnici Praxisa.

"Lica u riziku od apatridije, spadaju među najranjivije grupe u društvu. Nedostatak dokumenata im onemogućava pristup drugim osnovnim pravima, a ovde govorimo o licima koja ionako žive u dubokom siromaštvu", izjavila je Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa. 

Ona podseća da su to ljudi niskog nivoa obrazovanja, pravno su neuki, a često ni sami ne znaju koja vrsta pomoći im je potrebna, kao i da se ti ljudi nalaze u beunadežnom položaju, ako ne mogu da dobiju besplatnu pravnu pomoć za izdavanje ličnih dokumenata.

Istraživanje Inicijative A 11 ukazuje na nepristupačnost sistema besplatne pravne pomoći najugroženijim interno raseljenim licima. 

Ljudi koji spadaju u posebno ugrožene grupe i koji su učestvovali u istraživanju, navode da nisu adekvatno informisani o načinu na koji koji mogu da pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, jer procedure za njeno dobijanje nisu pristupačne i transparentne.

Navode i da njihovi zahtevi često budu odbijeni usmenim putem, ističu da je obrazac zahteva za odobravanje besplatne pravne pomoći nedovoljno jasan, kao i da nije usklađen sa potrebama i stepenom obrazovanja nekih od najugroženijih građana. 

Studije slučaja koje su predstavljene ukazuju na nezakonitost u radu službi za besplatnu pravnu pomoć, kao i na nedovoljno jasne procedure i ukupnu nepristupačnost besplatne pravne pomoći najugroženijim ljudima. 

Udruženja koja su analizirala Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći pitaju državu Srbiju da li zbog svih nabrojanih problema treba pristupiti njegovim izmenama i naglašavaju da su udruženja građana koja su specijalizovana za pružanje besplatne pravne pomoći praktično isključena iz mogućnosti da je pruže onim ljudima kojima je ona neophodna.

Obuka zaposlenih koji se bave pružanjem besplatne pravne pomoći, informativne kampanje o pravima koja građani imaju u sistemu navode se kao neophodni koraci koje treba preduzeti kako bi se besplatna pravna pomoć obezbedila za najugroženije ljude.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara