Obrazovanje podiže imunitet protiv teorija zavere

Foto: Pixabay

Intervju sa Slobodanom Bubnjevićem, naučnim novinarom i urednikom portala “Nauka kroz priče”, za podkast "Dan posle"

Razgovarao: Aleksandar Gubaš

Pandemija koronavirusa je kod nas i u svetu podstakla brojne teorije zavere. Među onima koje se odnose na poreklo virusa, i samo njegovo postojanje, koje su najpopularnije, najluđe, najšašavije...?

SB: Kad bi čovek hteo da izdvoji neku jako, jako suludu teoriju zavere – pored one da je virus nastao veštački, u laboratoriji, te da je onda prodat Kinezima, pa onda, ne znam, 5G mreža… Pre par godina bih naveo tu ideju o tome da 5G mreža može da izazove pandemiju kao primer nečeg potpuno suludog, ali je meni od toga zapravo luđe nešto drugo, što se naslanja na tu priču o tome odakle se virus pojavio, i kako je došlo do bolesti. To je ideja ljudi koji kažu da, kada nas ovako, u vreme policijskog časa, zatvore unutra, da onda vrše zaprašivanje celog sveta tako da mi to ne vidimo, dok mi ne vidimo šta se dešava na ulicama… Na toj liniji su čak i one dosta opasne rasističke teze, o tome da upravo sad dolaze autobusi sa migrantima koje naseljavaju po Srbiji.

Možda će se jednom pojaviti neka teorija zavere o tome zašto se toliko često javljaju ovakve teorije zavere…

SB: Evo jedne teorije, odnosno jedne interpretacije zašto ljudi tragaju za alternativnim objašnjenjima, čak i onda kada je ono što je zvanično istovremeno i najjednostavnije moguće objašnjenje neke pojave. Dakle, to da je jedan od virusa iz te neke porodice koronavirusa, tamo negde u Vuhanu, prešao na nas sa slepih miševa – to je jedno prilično jednostavno, i ne previše intelektualno zahtevno objašnjenje kako je do bolesti došlo. 

S druge strane, efekti koje imamo – to da je ceo svet sada u lockdown-u, da su nam se životi u velikoj meri promenili, da je ekonomija stradala, da vidimo svet kakav ga skoro nikad nismo videli za našeg doba... Mi živimo, na neki način, u svetskom ratu naše generacije. Ljudi prosto ne mogu da prihvate činjenicu da se to dogodilo samo zato što je virus prešao s tamo nekog slepog miša na ljude, i da je to prirodan efekat. Da je to, prosto, neki nekontrolisani događaj.

Jednostavno, za ovako veliku nesreću im je potrebno objašnjenje koje spada u domen kontrolisanih dešavanja. I to nije slab mehanizam... Znate, ljudima je vrlo teško da prihvate da su u njihovim životima prisutne neke nasumične sile, neke nepredviđene okolnosti – da je život, i svet, dosta pod uticajem nekih bestijalnih prirodnih sila. Svi smo prosto naučeni – i kroz školski sistem, i kroz medije, i kroz život koji vodimo – da je sve deo nekakvog plana. Nekog ljudskog planiranja, i nekog uređenog društva...

Koje su najveće opasnosti od verovanja u teorije zavere? Kada je u pitanju uzimanje neproverenih lekova, ili čak negiranje samog postojanja virusa, tu je prilično jasno zašto je to opasno  ali, koje su tu druge negativne posledice po društvo, na neke duže staze?

SB: Ja bih tu istakao da, kad govorimo o teorijama zavere usled pandemije – one su na neki način folklor ovog svetskog događaja koji živimo. Kao što su folklor i ovi aplauzi koje slušamo, ili, ne znam, pevanje s balkona, u raznim zemljama imate razne varijante… Isto tako su i 5G mreža, i veštački stvoren virus u laboratoriji deo folklora koji prati ovaj fenomen. Moje lično mišljenje je da im dajemo veći značaj nego što bi trebalo, i da, baš zato što je to folklor ovog svetskog događaja, da će to prosto biti nešto što će otići u fade out. 

Za tim se alternativama uvek traga zbog nekog iracionalnog razloga. Kada tako postavite stvari, i kad ljudi poveruju u nešto iz takvih razloga, oni prosto nisu spremni da rade na sopstvenom prosvećenju, ili prosvećenju drugih ljudi – i to je, generalno, negativna pojava u društvu. Ona dalje dovodi do puno drugih negativnih efekata, koji negiraju prosvećeno, racionalno, demokratsko i moderno gledanje na život i svet – gde imate individue koje mogu samostalno da odlučuju o svemu i svačemu. 

Zapravo, kada imate mnogo pseudonauke, zabluda, nekih alternativnih istorija i priča, i imate puno onih koji u to veruju, vi tada imate puno njih koji u krajnjoj instanci budu neslobodni ljudi. Imate ljude koji ne misle, nego prosto prihvataju ono što im je ponuđeno, i podložniji su, na neki način, tome da kasnije budu manipulisani. Kroz medije, politiku i ostalo... Tu je evidentna šteta po prosvećenost društva, pa samim tim i po njegovu demokratičnost.

Kako se desi da neki običan, prosečan građanin uopšte postane pobornik teorija zavere?

SB: Nisu ti ljudi bez razloga u to poverovali. Dakle, oni su u to poverovali zato što su prošli jedan put – koji je, kako bismo rekli, invertovan u odnosu na put spoznaje, odnosno saznanja. Prosto, oni su izabrali alternativni put, i nisu tek tako njime prošli. Gotovo niko ko veruje u nešto – mislim, ko istinski veruje – u neku od pseudonaučnih teza, u to nije ušao baš sasvim lako. On je, na neki način, deklarisao svoj stav, koji je negacija i nezadovoljstvo prema društvu, i nekakvim društvenim standardima. Vrlo često ljudi posežu za takvim teorijama upravo iz svog bunta prema sistemu, i onda prosto imaju i svoje, alternativno viđenje nekih stvari, koje često izgleda smešno. 

Ali, hoću da kažem, nisu oni na tom putu zato što su gluplji od drugih, ili smešniji, ili ne znam kakvi…  Vi imate ljude vrlo visoke inteligencije ili IQ-a, koji veruju u jako šašave stvari. Ljudi nižeg obrazovanja, zapravo, nisu skloni da tako olako odbace autoritet neke društvene istine koja je opšteprihvaćena. To nam govori da neke stvari u društvu nisu u redu – da neke funkcije društva nisu odrađene, i to onda dovodi do onoga što imamo sa tim ljudima.

Kako će se cela ova situacija odraziti na antivakserski pokret i na neke druge skeptične pokrete, kao što su ravnozemljaši  hoće li oni sad zaćutati, ili će postati još glasniji? Hoće li možda promeniti način delovanja?

SB: Ne znam da li ste primetili, ali marginalne grupe su se u dobroj meri svuda povukle u ovom trenutku. Ono što se sada prilično jasno vidi, jeste to da je uloga nauke sada možda malo ozbiljnije shvaćena – ako ne od strane opšte populacije, onda svakako među onima koji donose odluke. Ovo je trenutak u kome nas zapravo samo medicina i nauka mogu spasti. Da nam nije toga – ili da smo, pak, u to malo više investirali u nedavnoj prošlosti, sad bismo svakako imali bolju situaciju... Dakle, to su vrlo važne stvari. Do sad je važilo da je snaga društva u nečemu desetom, u nečemu tamo, a odjednom postaje jasno da su zdravstvo – i nauka, i medicina – da su to gotovo presudne stvari, i to je nešto gde će se društvena paradigma malo promeniti. Da li će to istovremeno značiti da će marginalne grupe otići baš sasvim u ilegalu, to jest skloniti se – nisam siguran. Mislim da postoji mogućnost da će baš sa jačanjem nauke ojačati i oni koji je negiraju.

Stiče se utisak da nikad nije bilo više nauke u medijima nego poslednjih nedelja. Koliko će to interesovanje potrajati, i kako se sve ovo zapravo odražava na percepciju nauke u javnosti?

SB: Veliki broj ljudi shvata da je nivo poverenja prema naučnicima visok, zato što tu dobijaju naznake da se čini nešto konkretno, i da to što se čini može nekako da im pomogne. Sa druge strane, videli smo i neke izrazito anti-naučne pojave, imamo i to neko izrazito anti-naučno ponašanje, od strane onih koji su tvrdi pobornici Srpske pravoslavne crkve. To se ne odnosi samo na ljude unutar Crkve, na deo te organizacije, već i na jedan deo njihovih pratilaca. Prosto, nešto što je vrlo važno teološko pitanje za njih je negde na izvestan način bilo ugroženo epidemiološkim merama, i njihov gnev se, naravno, dramatično okrenuo protiv nauke. Ali, ono što isto znamo jeste da je, recimo, Drugi svetski rat, i ratovi koji su prethodili – to su takođe bili periodi bujanja različitih naučnih disciplina, i nauke su uvek kod tih zemalja doprinele snažnom ekonomskom razvoju, i uopšte razvoju tih društava. Siguran sam da će posle ovoga biti nekih novih neočekivanih doprinosa koje će nauka dati društvu.

Da se malo vratimo na našu zemlju, kako će se ova situacija odraziti na našu naučnu zajednicu i odnos države prema njoj? Koliko ona može da olakša, ili možda oteža posao nekome ko se bavi promocijom nauke u Srbiji?

SB: Nešto što bi moglo da bude potpuno sekundaran efekat ove situacije, a ima veze sa naukom, je to da će se možda usporiti odliv mozgova, te da bi to moglo, na neki način, da bude dobro i za ekonomiju – kao i za nauku, i razne druge aspekte života. To je jedna od stvari. Takođe, nešto za šta mislim da bi moglo biti pozitivno u svemu ovome, jeste to da će zdravstveni sistem, kao važan sistem u zemlji, sada možda dobiti neku vrstu veće podrške društva i politike, pa da će se to samim tim dogoditi i sa delom naučnog istraživanja koji je na to oslonjen. Pored toga, prosveta sada sticajem okolnosti prolazi kroz potpuno neočekivanu reformu, kroz digitalizaciju, zbog svega ovoga što se događa... Tako da neke promene, koje se dešavaju u drugim sektorima, bi zapravo takođe mogle da utiču i na to šta će se dešavati sa naukom. U komunikaciji nauke sa društvom, meni se čini da će ljudi možda misliti da je nauka važnija nego što jeste, ali da će možda biti malo lakše da im se objasni zašto su neke stvari iz nauke važne, da će onda to lakše moći da prihvate.

Šta bi mogla biti najefikasnija vakcina protiv teorija zavere, i kako im uopšte kontrirati? Očigledno je da one imaju neku privlačnost za narod  dakle, kako bi nauka mogla da postane više seksi nego teorija zavere?

SB: Većini ljudi je nauka bliskija, samo je pitanje koliko je razumeju i poznaju. Kada ljudima neko naučno znanje predstavite kroz priču, kada im objasnite kontekst, i kako se to njih tiče – ljudi će vrlo rado prihvatiti takvu informaciju. Naše, bar, iskustvo je da, kada ljudima date to, i dopustite da oni sami shvate koliko je nešto interesantno, da to ima mnogo bolji put. To na kraju utiče na njih da budu slobodniji u svom odlučivanju i shvatanju sveta, i to, po meni, uopšte nije naivna stvar. Moramo se pomiriti sa time da zablude postoje – kao što, na kraju krajeva, postoje i virusi. To je, prosto, jedna stvar, koja je u našem društvu prisutna, ali zbog nje ne treba očajavati... Veliki broj, ogromna većina ljudi kroz svoje obrazovanje razvije imunitet prema tome.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara