Od recikliranih guma dobijamo i bolju životnu sredinu i dečja igrališta

Foto: Pixabay

Tretman otpada koji nastaje od iskorišćenih automobilskih guma u Srbiji obavlja se u desetak fabričkih postrojenja, a od tako dobijenih sirovina prave se proizvodi sa brojnim namenama, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju reciklera Srbije. Dodaju da recikleri guma od države još nisu dobili ni dinar podsticaja za otpad koji je sakupljen tokom 2020. godine, iako je njihov rad važan za zdraviju životnu sredinu.

"Pneumatici se sakupljaju putem mreže koju organizuju recikleri, a koja uključuje sopstveni sistem sakupljanja, kao i fizička i pravna lica sakupljače sa kojima sarađuju. Gume stižu i iz vulkanizerskih radnji, poljoprivrednih dobara, sa deponija, industrija, gumarskih, rudarskih i transportnih preduzeća, proizvođača i distributera pneumatika", objašnjava Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.

Kako napominje, prilikom reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat koji predstavlja 65%, čelična žica 35% i platno 5%. Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje, a jedini energent koji se koristi je električna energija. 

"Ne upotrebljavaju se hemijski reagensi ili termičke reakcije, tako da se ne stvara nikakva otpadna supstanca. Posebno je značajno da u ovom procesu nema nikakvih propratnih zagađenja životne sredine", kaže sagovornica Nove ekonomije.

KAKVO JE POSLOVNO OKRUŽENJE U SRBIJI?

Suzana Obradović podseća da se u Srbiji primenjuje načelo "zagađivač plaća", koje je preuzeto iz zakonodavstva Evropske unije, što znači da su uvoznici i proizvođači guma u obavezi da plaćaju ekološku taksu. Prema njenim rečima, cilj je da se taj novac koristi za bezbedno zbrinjavanje guma kada one postanu otpad, ali on ne stiže na vreme reciklerima:

"Isplata podsticajnih sredstava za zbrinjavanje guma, kao i svih posebnih tokova otpada, kasni duže od godinu dana i isplaćuje se u manjem iznosu nego što su firme preradile otpada". 

Dodaje da je država za tretman otpada u 2019. godini platila 31% manje podsticajnih sredstava za ono što je već sakupljeno i prerađeno. Prošle godine je prerađeno ukupno 46.000 tona guma, što znači da je ostao neplaćen tretman više od 14 miliona kilograma guma. 

"U poslednjem smo kvartalu u ovoj godini, a recikleri za rad u 2020. nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava", kaže generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije. 

Suzana napominje da podsticajna sredstva pokrivaju samo deo troškova sakupljačke mreže, transporta otpada i zahtevne i skupe tehnologije njegovog tretmana. Sa druge strane preduzećima je za profit neophodan veliki obim proizvodnje.

KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE, SAD I ULICA

ŠTA SE PRAVI OD RECIKLIRANIH GUMA?

"Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća u proces proizvodnje, a platno najčešće koriste cementare kao gorivo", kaže sagovornica Nove ekonomije.

Od gumenog granulata se prave razni proizvodi koji se upotrebljavaju u građevinarstvu, saobraćaju, sportu i rekreaciji, poljoprivredi, domaćinstvu. U našoj zemlji ga kao sirovinu za proizvode koristi desetak firmi redovno i još toliko sporadično. 

"Prave se podloge za sportske terene, dečja igrališta, obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu i stambenim zonama pored kolovoza, stubići za parkiranje, nosači za znakove..."

U Udruženju reciklera Srbije podsećaju da je reciklaža guma važna za zdraviju sredinu, jer u suprotnom one zagađuju tlo, vodu i vazduh. Napominju i da je opasno odlagati ih na deponijama jer su lako zapaljive.

Čedomir Savković

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara