Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi

Pexels

Piše: Dušan Blagojević

Niti je rudarenje jadarita posao sa pčelama i medom, kako ga želi predstaviti Rio Tinto, niti ovaj kompleks predstavlja neprihvatljiv rizik po život i zdravlje ljudi, niti čak, spada u tehnologije sa značajnim emisijama i mogućim trajnim posledicama, kako ga žele predstaviti protivnici projekta. Niti se Vlada Srbije upustila u ovaj projekat sa pažnjom dobrog domaćina, odnosno u interesu građana. Od tolike kakofonije praktično ne postoji mogućnost realne diskusije o ovom projektu. A projekat je ogroman. 

Scenario Rio Tinta: Pri svakoj podzemnoj eksploziji kašika meda upadne u šolju sa mlekom i rodi se jedan panda.

Scenario grupe Zaštitimo Jadar i Rađevinu, artikulisan u stručnom mišljenju naučne saradnice dr Dragane Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), praktično predstavnika „protivnika projekta“: Zagađenje će biti toliko da će u krugu kompleksa svi krepati pri puštanju u probni rad i ko kaže drugačije plaća ga Rio Tinto.

Scenario Vlade Srbije: Koji god da je scenario, Srbija će iz doline Jadra prihodovati pola BDP-a, ali to samo prve dve-tri godine, posle će biti mnogo više.

Dnevno će u okviru postrojenja biti utrošeno i do 50 vagona koncentrovane sumporne kiseline. Rude će biti iskopano oko osam puta više. Samog jadarita 5.000 tona. A to je oko 250 vagona. Dnevno. 

Vlada Srbije je odlučila da svoje poverenje naslepo dodeli englesko-australijskoj multinacionalnoj kompaniji, nazivajući ekološke aktiviste i protivnike projekta političarima i interesnim grupama.

To je uradila ne sačekavši analize uticaja na životnu sredinu, a i ne hajući da u materijalnom bilansu rada postrojenja nedostaje preko 100 tona arsena godišnje (nedostaje znači: iskopali su ga, a nije završio na deponiji, odnosno nema gde drugde da bude sem u efluentu – vodi koja iz postrojenja posle prerade biva ispuštana u Jadar).

Projekat, osim neslaganja materijalnog bilansa arsena, ima još mnogo kritičnih tačaka, da se stav Vlade ne izrekne pre nego sve to bude dokumentovano.

Umesto toga, kako je priča dobijala sve veću medijsku pažnju, Vlada je obećala i fabriku litijumskih baterija, posao vredan četiri milijarde evra, a kako ni to nije bilo dovoljno, pride i fabriku električnih automobila, posao vredan 19 milijardi evra. Potpuno je jasno da u ovom planu nedostaje još i fabrika letećih automobila, posao vredan 90 milijardi evra, no, do izbora ima još vremena.

Nevezano od činjenice da nigde u svetu proizvođači litijumskih baterija nisu locirani direktno pored proizvođača litijum karbonata (ili hidroksida), a još ređe na rudniku, Vladi nije smetalo da to navede kao beneficijarnu prednost, koja je tipa „hajde da napravimo fabriku autobusa pored fabrike guma, jer je to povezano“. 

Naravno da će nekom proizvođaču odgovarati da zabode svoju fabriku baterija neposredno uz zapakovanu osnovnu sirovinu, posebno pod preferencijalnim cenama ili uslovima koje bi mu obezbedila Vlada, jer, kako je rečeno, tek ima da se pregovara ko ima pravo preče kupovine iskopanog litijuma.

Ne uzimajući u obzir činjenicu da je proizvodnja baterija daleko prljavija tehnologija od samog rudarenja litijuma, izgleda da će Rio Tinto moći da kopa samo ako se dogovori ili sa zelenim aktivistima tj. protivnicima projekta, ili sa Vladom ko ima pravo preče kupovine litijuma.

Vlada Srbije nije proveravala da li rudnik predstavlja rizik

U celoj ovoj kakofonskoj atmosferi, zaboravljena je jedna takoreći nebitna činjenica, a to je da je na stručno mišljenje protivnika projekta - da fabrika predstavlja neprihvatljiv rizik za život, zdravlje i životnu sredinu, Vlada Srbije odgovorila sa- ako nije dosta prihod od rudne rente, eto, biće i fabrika baterija, šta još hoćete?

Da li predstavlja rizik, neprihvatljiv rizik ili nešto treće, Vlada nije proveravala: niti je formirala radnu grupu, niti je angažovala/konsultovala bilo koju stručnu organizaciju. Samo je rekla – ali, biće još para.

A šta ako fabrika zaista predstavlja neprihvatljiv rizik, da li je Vlada stvarno spremna da plati da „pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) otparavaju u atmosferu i nagrizaju zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja u krugu od više desetina kilometara“?

Ovo stručno mišljenje - da će ta isparenja nagrizatipluća i kožu ljudi i životinja u krugu od više desetina kilometara - iznela je dr Dragana Đorđević, naučna saradnica sa IHTM u intervjuu za Balkan Green Energy News, objavljenom 9. 12. 2020. Na osnovu tog mišljenja pokrenuta je i peticija „Rio Tinto - Marš sa Drine“.

Peticiju je potpisalo više od 100.000 ljudi, svakako verujući kompetencijama pomenute naučne saradnice, kao i nekoliko profesorki sa Biološkog fakulteta, koje su ovu peticiju u javnosti promovisale. Šta zapravo piše u tom stručnom mišljenju?

U intrevjuu se kao kritični delovi procesa prerade, navode tretiranje koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, korišćenje fluorovodonične kiseline, flotacijsko jalovište, kao i da će u Jadar biti ispuštane netretirane vode.

Tu postoji mali problem - proizvodni proces podrazumeva tretiranje razblaženom sumpornom kiselinom na 100 °C (dakle ne koncentrovanom na 250°C), ne predviđa korišćenje fluorovodonične kiseline i takođe ne predviđa flotaciju, pa samim tim ni flotacijsko jalovište. A i voda se tretira, i to dobrano. 

Analizirajmo scenarija opasnosti:

„Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.“

Ovde je zaista potrebno napomenuti da scenario neželjenog događaja sa najtežim mogućim posledicama u Republici Srbiji (“Procena rizika od katastrofa u Republici Srbiji”, MUP Srbije) jeste scenario hemijskog udesa na kompleksu za proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u Pančevu, operatera „HIP Azotara” d.o.o. Pančevo: ispuštanje amonijaka usled oštećenja skladišnog rezervoara kapaciteta 15.000 tona i formiranje toksičnog oblaka.

Dakle, 15.000 tona gasovitog amonijaka nasuprot 10.000 tona slabo isparljive tečne sumporne kiseline.

Za modeliranje efekata udesa u Azotari korišćen je softverski program ALOHA (Areal Locations of Hazardous Atmospheres), pa smo podatke za Rio Tinto uneli u isti program.

Rezultati kažu da će eventualno isticanje zbog pucanja rezervoara usled tehničko-tehnološke nesreće i izlivanje kompletne količine, imati neki uticaj (treća zona uticaja 0,1IDLH (Immediately Dangerous to Life or Health Concentrations) kod Azotare, tj. pri ispuštanju amonijaka na udaljenosti do 10 kilometara u zavisnosti od vetra. 

Međutim, kod istog scenarija sa sumpornom kiselinom, ukoliko dođe do izlivanja celokupne količine odjednom, ta zona uticaja bila bi nekoliko stotina metara. Jednostavnije rečeno, ova tvrdnja nije verovatan događaj, tj. nije moguće da se dogodi čak ni kod aksidenta.

Dalje, prema teoriji razblaženja gasova difuzijom, da bi koncentracija gasa sa karakteristikama korozivan/nagrizajući/iritativan na daljini od 10 km imala neki uticaj, to znači da bi u krugu samog postrojenja takva materija spržila sve oko sebe, ne ostavljajući tragove života. Iako možda verujete da bi neko ovo dopustio, mislim da biRio Tinto u tom slučaju bio prinuđen da za svaku smenu traži nove ljude.

Kolika opasnost nam realno preti od „sumpornih kiša“ i nagrizanja kože i pluća? Procesi koji imaju značajne emisije sumpornih oskida su procesi sagorevanja, procesi livenja i još neki metalurški procesi u koje ova industrija ne spada. Čak i u slučaju tehničko-tehnološke nesreće (pucanje rezervoara), opasnost po zagađenje vazduha sumpornim oksidima je zanemarljiva, tj. nema dugotrajne i nepovratne posledice po zagađenje vazduha. 

Dalje peticija kaže:

„Poznato jeda će se u reci Jadar upuštati količina otpadnih voda iz flotacije koja je za 50% veća od one koja se bude dopremala iz Drine. Pitanje je šta će dodatnih 50%, odnosno 1.500 tona otpadne vode, i više, u sebi sadržati. Višak od oko 500 tona će sigurno dolaziti od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži.“

Ne znam odakle je ovo poznato, ali u ovom kompleksu flotacija uopšte nije predviđena. Dalje, prečišćavanje voda je predviđeno na jedan neverovatan višestepeni i preskupi način:

1. Ultrafiltracija

2. Nanofiltracija

3. I stepen reverzne osmoze

4. II stepen reverzne osmoze

5. Jonska izmena

6. Mineralizacija 

Ovakav stepen prerade otpadnih voda nije viđan u industrijskim procesima, dobijanje demineralizovane (kolokvijalno destilovane) vode, koja se naknadno mineralizuje da bi se ispuštala u recipicijent je zaista spektakularno. Naravno, to govori da je očigledno u efluentu bilo nečega što je prelazilo dozvoljene granice. Znači, bez prerade ne bi moglo da prođe u analizi uticaja na životnu sredinu. Dakle, ono što se svakako neće desiti jeste da „višak od oko 500 tona koji sigurno dolazi od nečistoća iz rude, ostataka kiselina i njihovih soli, ali i toksičnih elemenata koje ruda sadrži“ bude ispušten u Jadar.

Celu peticiju je pratio i podtekst da Rio Tinto plaća ljude da lažu u projektima. Traženo je da nezavisni ljudi rade analizu uticaja na životnu sredinu, iako je to potpuno nemoguće, da ne kažem besmisleno, jer je analiza uticaja praktično sastavni deo tehnološkog projekta, gde se pokazuje kako će postrojenje dostići vrednosti ispod granica emisije, a na osnovu najbolje dostupnih tehnika.

IPPC direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja iz industrijskih aktivnosti, usvojena je u EU još 1996. Ta direktiva je u potpunosti transponovana u naš pravni sistem 2004. Ili, da skratim, postrojenje kao što je Rio Tintovo ne može biti pušteno u rad bez integrisane dozvole, a evo kojim redom to ide: 

Postoji nešto što se zove „najbolje dostupne tehnike u upravljanju otpada u industriji vađenja minerala“, gde je uglavnom definisano sve što analiza uticaja mora da sadrži. Te vrednosti moraju biti u analizi uticaja sa opisom kako će se one postići (nema tu ono „ortak mi radio“) i naravno, morate da obezbedite konkretan broj mernih mesta za tačno određene parametre. Kad to završite, dobijete dozvolu da pravite postrojenje. Potpuno je besmisleno da ovakvu analizu uticaja radi neko nezavisni, jer analiza uticaja jeste projekat dostizanja referentnih vrednosti, a ne opis tipa „sipaće prljavu vodu u Drinu ili neće“. Dakle, propisano je Uredbom. Za kraj, da bi postrojenje dobilo integrisanu dozvolu, pri puštanju u rad mere se parametri koji pokazuju da li postrojenje može da postigne adekvatno prečišćavanje, tj. da li su emisije ispod graničnih vrednosti.

Da zaključimo ovde: Bez kompletnog tehnološkog projekta, kao i integralne analize uticaja na životnu sredinu (trenutno su u fazi izrade tri posebne analize uticaja: za rudnik, za procesno postrojenje i za deponiju industrijskog otpada), Vlada Srbije ne bi smela da dozvoli zauzimanje stava po ovom pitanju.

Sve netačne tvrdnje iz „Utiska nedelje“

„Ima bogami i onih koji rade za Rio Tinto a pritom rade i na univerzitetu, tako da je tu sad upitno i moralno pitanje, Biološki fakultet je sjajan primer, ali ima i drugih primera koji brane projekat, prosto zbog nekih svojih interesa iako znaju da je projekat poguban po životnu sredinu. Znači, pare su jedini interes.” (Dr Dragana Đorđević, „Utisak nedelje“, 6. 6. 2021) 

„Banatu će biti uništene podzemne vode tehnologijama za ekstrakciju nafte (to je onaj fraking Zrenjanin-Kikinda) i Vojvodina prosto ostaje bez vode, taj aluvion (jadarski) se planira za snabdevanje Vojvodine vodom. Kao zaključak – ja ne znam koju ćemo vodu mi u Srbiji piti.“

Slušam ponovo: „Banatu će biti uništene podzemne vode tehnologijama za ekstrakciju nafte.“ 

Čekajte, rekli ste da će NIS frakingom, ili već kako, zagaditi podzemne vode i da je to nama O. K., savršeno O. K., i da smo za to spremni jer je planirano da će se Vojvodina snabdevati iz aluviona Jadra (nije planirano, naravno da to nije planirano, odakle to?) i onda nećemo Rio Tinto, da bi Vojvođani imali koju vodu da piju, jer će vodu u Vojvodini trajno zagaditi NIS.

Netačna definicija Seveso postrojenja: „To su opasna postrojenja, to znači ako se dogodi neki aksident obavezno je sa smrtnim ishodima i ne samo radnika, nego i okruženja, tako da je jedno takvo postrojenje u naseljenom mestu, u plodnoj zemlji, prosto katastrofa.“

Ne, to nisu Seveso postrojenja. Seveso postrojenje je postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna opasna materija u jednakim ili većim količinama od propisanih. Seveso postrojenja zahtevaju politiku prevencije udesa, ili obavezu izrade izveštaja o bezbednosti u zavisnosti kog su reda, nikako ne podrazumevaju obavezan smrtni ishod.

 „Neke procene da bi se minimizirao uticaj na životnu sredinu potrebne su tri do četiri milijarde evra (ja bih voleo da vidim te procene, tj, siguran sam da ne postoje), da bi sredina uopšte bila zaštićena,mi slušamo da oni ulažu 400 miliona evra, to je bukvalno ništa (prodat je NIS za te pare, kako ništa) , posebno ako se zna da je za otvaranje nekog postrojenja potrebno najmanje 30% uložiti u zaštitu životne sredine (ne zna se, to svakako zavisi od 1.000 faktora koji je odnos, ali na kraju ispadne da ako je milijardu i po evra vrednost investicije, tih 400 miliona jeste skoro 30%). Znači ako je rudnik nešto što ce kompaniji donositi milijarde evra profita (a planiran je promet od 600 miliona evra, pa nije jasno odakle milijarda profita na 600 miliona prometa, prim. aut) ), 400 miliona evra je stvarno smešno, da se za takvo jedno postrojenje pominje kao suma koja bi zaštitila životnu sredinu.“

Stvarne opasnosti

Gde su stvarne opasnosti: Prema navodima iz informativne brošure Rio Tinta, rudno telo sadrži 119 ppm arsena (to je ono što se iskopalo iz rudnika i ušlo u procesno postrojenje na preradu), dok industrijski otpad, odnosno deponija, odnosno pogača, odnosno ono što je izašlo iz procesnog postrojenja, a nije ni litijum ni bor ni natrijum sulfat, sadrži 90 ppm arsena, tj. manje. U ulazu imamo više, na izlazu manje, što bi se reklo negde preliva. 

Na stranu što se ne vidi ko je radio analizu rudnog tela, analiza otpadne pogače je data renomiranoj privatnoj laboratoriji, mada takođe nije jasno kako se došlo do pogače bez procesnog postrojenja. Jedino je moguće da je prerada rađena u pilot-postrojenju u Australiji, ali onda ostaje nejasno zašto tamo nije rađena i analiza sadržaja. Svakako, Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu je poprilično jasna i remedijacioni limit za arsen od 55 ppm je u oba slučaja prekoračen. 

Rio Sava Tinto ovde ima jednu neverovatnu priču (informativna brošura): „Informacije o sadržajima predstavljene u gornjoj tabeli u vezi sa industrijskim otpadom nastalim preradom rude jadarita, predstavljaju čvrste materije dobijene laboratorijskim rastvaranjem otpada u kiselini, radi izdvajanja elemenata od interesa, i više su od rezultata koji bi se dobili rastvaranjem u vodi. Na primer, sadržaj arsena iz industrijskog otpada rastvarao bi se, odnosno,oslobađao, vrlo niskim intenzitetom zbog mineralogije koja vezuje arsen. Stoga gornja tabela ne predstavlja rizik od kontaminacije.“ 

Dakle, ne znam ko je ovo pisao za Rio Tinto, ali propisana remedijaciona vrednost koncentracije u zemljištu (ppm) je vrednost koja je kvantitativna i zahteva kvantitativnu analizu koja određuje ukupan sadržaj arsena u zemljištu. Ova uredba ne posmatra moguću migraciju ni na koji način da bi se na to referisali.

U MATERIJALNOM BILANSU RIO TINTA NEDOSTAJE 103,3 TONE ARSENA, TOLIKA JE GODIŠNJA RAZLIKA IZMEĐU ARSENA KOJI ĆE SE ISKOPATI I ARSENA KOJI ĆE BITI ODLOŽEN NA DEPONIJU.

Dalje, ako poverujemo analizama da rudno telo ima veći sadržaj arsena nego koncentrovani otpad, dolazi se do toga da smo na godišnje iskopanih 1,7 miliona tona rude iskopali oko 202,3 tone arsena, dok smo na deponiju (1,1 miliona tona/god) odložili oko 99 tona arsena,te nam u materijalnom bilansu nedostaje 103,3 tone arsena godišnje, koji je prema tehnologiji najverovatnije završio kao slabo rastvorni, ali, ipak, rastvorniarsen trioksid (As2O3).

Arsen trioksid je klasifikovan kao kancerogen 1A, mutagen, i štetan po vodenu životnu sredinu, kako akutno tako i hronično, a rastvorljivost u vodi sasvim dovoljna - 2g/100 ml. Hronično trovanje arsenom se javlja kod voda sa visokim sadržajem arsena (0,3-0,4 ppm) i da, efekat je kumulativan. 

Dakle pretpostavka prva: nedostajući arsen ide u efluent, odatle u Jadar pa nadalje, to ni slučajno nije dobro.

Druga pretpostavka: da je projektom predviđeno da setaj višak arsena „hvata“ u onom svemirskom postrojenju za prečišćavanje vode, ali ako je tako, on će na kraju biti odložen na deponiju i to na mnogo nepovoljniji način nego rudna jalovina, jer rudna jalovina ima relativno uniformne koncentracije arsena. Otpad iz prečišćavanja voda vezan za jonoizmenjivačke smole će imati mnogo veći udeo arsena u sebi i samim tim biti nestabilniji na vremenske uticaje. I onda pogača neće imati 90 ppm arsena, već preko 183 ppm arsena, dok remedijacioni limit (to kao treba da se rešava tu nešto, ne ide da stoji samo na gomili) ostaje kao u uredbi 55 ppm.

Dalje, ono što sa aspekta rizika od katastrofa spada u opasnosti je svakako minimizovanje skladišnih kapaciteta, kako za sumpornu kiselinu, tako i za eksploziv.

Postoji opravdana sumnja da je računica pogrešno postavljena, čime je izbegnuta Seveso procedura za Seveso postrojenja višeg reda, spuštanjem planiranih zaliha eksploziva na sedam dana, dok se zalihe sumporne kiseline svode na tri dana. Ovoliko „optimizovanje“ zaliha nema nijedna srpska fabrika, pre svega zbog infrastrukturalnih i logističkih problema kod nabavke i transporta.

Mislim, planirati maksimalni lager sirovina za samo tri dana rada, a sumporna kiselina iz Bora, kao najbliže lokacije, ne može da stigne za tri dana, da i ne govorimo o problemu – izvinite, danas ne tovarimo.

Bitna razlika kod Seveso postrojenja višeg reda je da se radi eksterni plan zaštite od velikog udesa, što je znatno komplikovanije i zahtevnije odplana zaštite od udesa koji se radi za Seveso postrojenja nižeg reda.Takođe, razlika je da Seveso postrojenja nižeg reda rade politiku prevencije udesa, dok Seveso postrojenja višeg reda imaju obavezu izrade izveštaja o bezbednosti, što nije mala razlika, ali o tome svemu nekom drugom prilikom.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (13)

  • ma jeste

    dragana djordjevic je plagirala dva rada- eto koliki je vrhunski naucni radnik

  • micko

    dragana jel ste danas postigli rekord u oljuvanju u dalj ili mozemo da se nadamo da ce biti jos boljih rezultata kao danas

  • Драгана Ђорђевић

    Glavna kompetencija autora je izrada analiza uticaja na životnu sredinu. Radila sam ih na početku svoje karijere do onog momenta kada se uspostavila koruptivna veza između izrađivača studija analize uticaja i ocenjivača istih, shvatila sam da mi u tom leglu nije mesto i okrenula sam se egzaktnoj nauci. Ipak iskustva u izradi analiza uticaja su mi omogućila da sada mogu da procenim buduće probleme. E sada pojavljuje se neki trenutni izrađivač analiza uticaja koji sebi daje za pravo da ocenjuje vrhunske naučne radnike, akademike, univerzitetske profesore ... pa smešni ste. Ne znam ko ste zapravo vi ali vidim da me pomno pratite. I treba - nešto ćete da naučite.

  • Tupan

    Lepo napisano, pomalo "optimistički", samo postoji ne mali problem u svemu-Kompanija Rio Tintno, sa poprilično "diskutabilnom" praksom eksploatacije i očuvanja životne sredine. I aktuelna Vlada R.Srbije sa isto tako "diskutabilnom" praksom poštovanja, nadzora i sprovođenja sopstvenih "pozitivnih" zakona u svojoj državi, pogotovo pitanja zaštite životne sredine. Tako da više verujem izjavama dr. Đorđević (nažalost mnogo su realnije).

  • gej

    pohvale autoru ali ima jos potpuno neverovatnih tvrdnju, uskoro ce bit objavljeno, pa da sve sumiramo an nekom skupu... sve u svemu gledamo sve uz kokice

  • Vladan Zlatić

    Više stručnih tekstova na ovu temu bi nam pomoglo da shvatimo suštinu problema , a ovo je svakako jedan od takvih. I dok padamo u vatru zastupajući pojedine strane pravi problem nam se gubi u masi, a to je naše nepoverenje u institucije ove države. Kada bi državna administracija bila u stanju da postavi jasnu i precizno regulativu i da ona bude ista za sve ne bi nam bio sporan ni jedan ekonomski isplativ projekat. U stvari ne bi nam bio sporan ni neisplativ jer je rizik na investitoru , a državna administracija može da ga zaustavi u svakom trenutku kada iskoči iz postavljenih pravila. Na žalost naša državna administracija nije dorasla ovako velikom projektu osim u "interesnom" smislu. Zamolio bih sve stručne ljude da pri analizi ovog projekta više pažnje posvete i ovom problemu. Rio Tinto i njegova istorija su nam manji problem od toga da li smo mi sposobni da budemo ozbiljna kontrola Rio Tintu?

  • BockyBG

    Ne sećam se da sam skoro pročitao bolji, duhovitiji, informativniji i zanimljiviji članak. Svaka čast. Pravo malo blago u moru žabokrečine, mediokriteta i klimača glavom. Želeo sam da i ovde javno kažem da je bar neko to primetio. Želim vam sve najbolje.

  • Neko

    Prosta pretraga kompanije/korporacije Rio Tinto, dakle uvid u njen istorijat, u njenu politiku, etiku, i na kraju na rezultate a u smislu očuvanja životne sredine dovoljno govori. A ne govori ništa dobro. Kad se pođe od toga a dođe i do toga da bi oni rudarili u opštim društveno političkim uslovima kakvi su nezabeleženi u istoriji Srbije, a u negativnom smislu, stvara jaku sumnju a i instinkt da će mnoge stvari tu krenuti po zlu. Jer do sada je tako bilo, zašto bi sada, a i uzevši u obzir lošu reputaciju korporacije bilo drugačije? Članak vidim kao nepotreban tekst.

  • Dusan Blagojevic

    1. Rudnici se otvaraju tamo gde ima litijuma, to sto se pogodilo da je americko najvece nalaziste u nevadi je slucajno da je gore pustinja________________ _______________ 2. sage-grouse nisu zalfija I tetrebi, vec Centrocercus urophasianus posebna vrsta tetreba koji je zasticena vrsta, Tracker Pass (rudnik u Nevadi) je površinski kop I nikako se ne može porediti sa podzemnim kopom kakav je planiran u dolini Jadra_____________ ___________ . 3. Molim vas da mi ovu dobit od poljoprivrede nekako argumentujete, ako nije problem pa da se vratimo na temu o kojoj smo oboje pisali ______________ ________________ . 4. Molim vas da mi nadjete bilo koji dokument gde se Drina u futuru razmatra za vodosnabdevanje Banata. Mozemo posle I o frakingu ____________ - _____________ 5. Verujem da niste pazljivo procitali sta je napisano I zasto je vas scenario koji ste napisali nemoguć čak ni kod aksidenta, a kamoli u normalnom radu. _________ _____________ 6. Dakle, mislim da ste poredili babe I žabe, povrsinske I podzemne kopove. Ne znam u kojim radovima pise 250 stepeni I gde pise flotacija I gde pise da ce se koristiti HF, ali čini mi se da ste pogrešan rad čitali. Dalje, ovo postrojenje je klasifikano kao Seveso zbog kolicine eksploziva koje se u jednom trenutku moze naci u kompleksu. Sama sumporna kiselina ne spada u jedinjenja koja svojom klasifikacijom utiču da bi neko postrojenje bilo ili ne bi bilo Seveso. ______________ _______________ 7. Za kraj, ovaj tekst je o Arsenu, ja sam pisao o arsenu, vi ste pisali o parama sumporne kiseline „pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) otparavaju u atmosferu i nagrizaju zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja u krugu od više desetina kilometara“ Nadam se da će vam ovaj odgovor pomoći da bolje razumete problem o kojem pričate bez njegovog osnovnog razumevanja.

  • Светлана

    Похвале аутору текста и хвала на информацијама које смо у тексту добили. До сада у јавности нигде није било осврта на проблеме на које г. Благојевић указује, тако да се добија шира и јаснија слика о опасностима које би експлоатација литијума донела. Осврнула бих се на коментар текста који даје г.ђа Д. Ђорђевић: није јасно на основу чега је Ваш коментар пун злобе и увреда, покушавате све време да пребаците аутора текста на "непријатељску страну", а да ни један пасус текста не даје основ за то, па се стиче утисак да омаловажавањем стручних појашњења наведених у тексту желите себи да прибавите "тапију" на екслкузивног противника РТ и јединог стручњака који сме о тој теми да говори. Поменути сте у тексту у вези изјава које сте раније давали у јавности, што је нормална, уобичајена и пожељна појава, уколико има другачијих ставова и стручних мишљења у односу на Ваше, али Ваш коментар на текст није ни мало у складу са академском титулом коју носите. Експлоатација коју планира Рио Тинто је комплексан проблем и мора да буде сагледан са аспекта већег броја различитих струка, како би био решен на добробит и грађана и природе, па није ни прикладно нити сврсисходно да одбацујете и омаловажавате стручне коментаре других, гурајући у први план само себе.

  • Dusan Blagojevic

    “Samo ste zaboravili da kažete da se ovakvi rudnici otvaraju u pustinjama upravo zbog enormnog ugrožavanja životne sredine“ 1. Rudnici se otvaraju tamo gde ima litijuma, to sto se pogodilo da je americko najvece nalaziste u nevadi je slucajno da je gore pustinja . Očigledno je da ne znate da je samo u prošloj nedelji zaustavljeno otvaranje rudnika litijuma u pustinji Nevade, jer je procenjeno da će štetiti žalfiji i tetrebima. 2. Sage rose nisu zalfija I tetrebi, vec posebna vrsta tetreba koji je zasticena vrsta, Tracker Pass (rudnik u Nevadi) je površinski kop I nikako se ne može porediti sa podzemnim kopom kakav je planiran u dolini Jadra . U Srbiji ni ljudi nisu bitni a najmanje obradiva plodna zemlja koja sa ovim rudnikom nestaje. Samo dobit od poljoprivrede na toj zemlji višestruko prekoračuje rudnu rentu i pritom bi zemlja ostala neoštećena. 3. Molim vas da mi ovu dobit od poljoprivrede nekako argumentujete, ako nije problem pa da se vratimo na temu o kojoj smo oboje pisali 19 sela u Jadru će trajno nestati a ostavljeno jalovište će i u narednim vekovima zagađivati. Ah da, podzemne vode u Banatu su već uništene intezivnom eksploatacijom nafte hidrauličkim frekingom - nije u futuru već u prošlom vremenu, a Drina se u futuru razmatra za vodosnabdevanje Banata. 4. Molim vas da mi nadjete bilo koji dokument gde se Drina u futuru razmatra za vodosnabdevanje Banata. Mozemo posle I o frakingu Vi ste cinik i licemer u pokušaju da se prikažete pametnim. Kojim činjenicama vi raspolažete? Brkate babe i žabe, poredite rudnik litijuma sa Azotarom. 5. Gospodjo, ja sam licencirani savetnik ove drzave izmedju ostalog za procenu rizika od udesa kod tehnicko tehnoloskih nesreca, kao I licencirani savetnik za upravljanje hemikalijama u životnoj sredini. Verujem da niste pazljivo procitali sta je napisano I zasto je vas scenario koji ste napisali nemoguć čak ni kod aksidenta, a kamoli u normalnom radu. Koliko od preko 2500 vrhunskih naučnih radova, objavljenih u svetu na temu štete koju proizvode rudnici litijuma, ste pročitali. Ja sam pročitala dosta i u kombinaciji sa iskustvima iz svoje prakse u relevantnoj naučnoj oblasti stekla sam mišljenje. Svi ti naučni radovi do jednog pokazuju da je svaki rudnik litijuma trajno uništio vodotokove. I gle čuda rudnik Jadar se planira u predelu bogatom vodotokovima. Da - koju vodu ćemo mi piti? Da li ste čulo za to da toksične supstance brzo uđu u lanac ishrane i kavu hranu ćemo jesti? Niste čuli jer ste neobrazovani u tom pravcu. Rezultati moje nauke su međunarodno prepoznati i priznati a svako ovde može da ih vidi i proveri. Koja je vaša nauka i gde ste vi u njoj i gde možemo da je vidimo, da bi ste ocenjivali priznate naučnike? Vama smeta mišljenje profesora Biološkog fakulteta?! Spinujete za široke narodne mase da bi ste se prikazali pametnim. Mešate babe i žabe poredeći rudnik litijuma sa Azotarom i čime stručnoj javnosti pokazujete elementarna nepoznavanja principa struke, ako ste uopšte stručnjak. Da tako je - u radovima piše da če se proces odvijati na 250 stepeni Celzijusovih, i šta je sporno to reći kada nemate ni jedan drugi parametar projekta Jadar? Sve jedno je da li će biti na 250 ili na 100 ako se izdrobljena ruda posipa sa 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline na dnevnom nivou. A Seveso ako sadrži opasne hemikalije šta će se desiti u akcidetnu kada one izađu napolje? Ni o tome pojma nemate. Ponešto ste pročitali, pratili mesecima dešavanja oko Rio Tinta pa pošto se podigla prašina i vi biste da budete malo pametni. 6. Dakle, mislim da ste poredili babe I žabe, povrsinske I podzemne kopove. Ne znam u kojim radovima pise 250 stepeni I gde pise flotacija I gde pise da ce se koristiti HF, ali čini mi se da ste pogrešan rad čitali. Dalje, ovo postrojenje je klasifikano kao Seveso zbog kolicine eksploziva koje se u jednom trenutku moze naci u kompleksu. Sama sumporna kiselina ne spada u jedinjenja koja svojom klasifikacijom utiču da bi neko postrojenje bilo ili ne bi bilo Seveso. Važno je da su neki univerzitetski radnici, koji rade za Rio Tinto, u svojim publikovanim naučnim radovima pokazali da srednjovekovana jalovišta u Srbiji još uvek zagađaju životnu sredinu a u isto vreme im ne smetaju jalovišta sa hiljadama tona toksičnog arsena, koja će Rio Tinto za sobom ostaviti. Šta biste na to rekli. Nadam se da će vam ovaj odgovor pomoći da bolje razumete problem o kojem pričate bez njegovog osnovnog razumevanja. 7. Za kraj, ovaj tekst je o Arsenu, ja sam pisao o arsenu, vi ste pisali o parama sumprne kiseline „pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) otparavaju u atmosferu i nagrizaju zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja u krugu od više desetina kilometara“ Nadam se da će vam ovaj odgovor pomoći da bolje razumete problem o kojem pričate bez njegovog osnovnog razumevanja.

  • Драгана Ђорђевић

    Samo ste zaboravili da kažete da se ovakvi rudnici otvaraju u pustinjama upravo zbog enormnog ugrožavanja životne sredine. Očigledno je da ne znate da je samo u prošloj nedelji zaustavljeno otvaranje rudnika litijuma u pustinji Nevade, jer je procenjeno da će štetiti žalfiji i tetrebima. U Srbiji ni ljudi nisu bitni a najmanje obradiva plodna zemlja koja sa ovim rudnikom nestaje. Samo dobit od poljoprivrede na toj zemlji višestruko prekoračuje rudnu rentu i pritom bi zemlja ostala neoštećena. 19 sela u Jadru će trajno nestati a ostavljeno jalovište će i u narednim vekovima zagađivati. Ah da, podzemne vode u Banatu su već uništene intezivnom eksploatacijom nafte hidrauličkim frekingom - nije u futuru već u prošlom vremenu, a Drina se u futuru razmatra za vodosnabdevanje Banata. Vi ste cinik i licemer u pokušaju da se prikažete pametnim. Kojim činjenicama vi raspolažete? Brkate babe i žabe, poredite rudnik litijuma sa Azotarom. Koliko od preko 2500 vrhunskih naučnih radova, objavljenih u svetu na temu štete koju proizvode rudnici litijuma, ste pročitali. Ja sam pročitala dosta i u kombinaciji sa iskustvima iz svoje prakse u relevantnoj naučnoj oblasti stekla sam mišljenje. Svi ti naučni radovi do jednog pokazuju da je svaki rudnik litijuma trajno uništio vodotokove. I gle čuda rudnik Jadar se planira u predelu bogatom vodotokovima. Da - koju vodu ćemo mi piti? Da li ste čulo za to da toksične supstance brzo uđu u lanac ishrane i kavu hranu ćemo jesti? Niste čuli jer ste neobrazovani u tom pravcu. Rezultati moje nauke su međunarodno prepoznati i priznati a svako ovde može da ih vidi i proveri. Koja je vaša nauka i gde ste vi u njoj i gde možemo da je vidimo, da bi ste ocenjivali priznate naučnike? Vama smeta mišljenje profesora Biološkog fakulteta?! Spinujete za široke narodne mase da bi ste se prikazali pametnim. Mešate babe i žabe poredeći rudnik litijuma sa Azotarom i čime stručnoj javnosti pokazujete elementarna nepoznavanja principa struke, ako ste uopšte stručnjak. Da tako je - u radovima piše da če se proces odvijati na 250 stepeni Celzijusovih, i šta je sporno to reći kada nemate ni jedan drugi parametar projekta Jadar? Sve jedno je da li će biti na 250 ili na 100 ako se izdrobljena ruda posipa sa 1000 tona koncentrovane sumporne kiseline na dnevnom nivou. A Seveso ako sadrži opasne hemikalije šta će se desiti u akcidetnu kada one izađu napolje? Ni o tome pojma nemate. Ponešto ste pročitali, pratili mesecima dešavanja oko Rio Tinta pa pošto se podigla prašina i vi biste da budete malo pametni. Važno je da su neki univerziotetski radnici, koji rade za Rio Tinto, u svojim publikovanim naučnim radovima pokazali da srednjovekovana jalovišta u Srbiji još uvek zagađaju životnu sredinu a u isto vreme im ne smetaju jalovišta sa hiljadama tona toksičnog arsena, koja će Rio Tinto za sobom ostaviti. Šta biste na to rekli. Nadam se da će vam ovaj odgovor pomoći da bolje razumete problem o kojem pričate bez njegovog osnovnog razumevanja.

  • Ivan

    Svaka čast na objektivnoj i stručnoj analizi

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.