Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj plati

Foto: Pixabay

Poštonoše javnog preduzeća Pošta Srbije sanjaju dan kada će se sa sadašnjih 46.000 približiti prosečnoj plati u Srbiji. Zato su povećanje plata i unapređenje uslova rada u čak dva protesta ove godine bili na vrhu sindikalnih zahteva koji su se našli na stolu novog v. d. direktora Pošte, bivšeg ministra odbrane i rada i visokog funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke - Zorana Đorđevića.

Đorđević postaje v. d. nekoliko meseci nakon ozbiljnog poslovnog skandala u kojem se Pošta optužuje za nestanak paketa naručenih preko interneta.

Njegovim postavljanjem za prvog čoveka ovog javnog preduzeća prekida se takođe decenija direktorovanja stranačkih kadrova iz redova Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Poslednja PUPS direktorka, Mira Petrović, nije formalno smenjena već je otišla u penziju, iako su zaposleni tražili njenu smenu, nezadovoljni politikom plata i menadžerisanjem preduzeća čija istorija kreće od Prvog srpskog ustanka 1805. godine.

U narednu godinu Pošta Srbije ulazi sa planom da se masa zarada poveća za deset odsto, i intenzivnim oglašavanjem javnih nabavki od softvera do mopeda, koje kod neupućenih u neku ruku stvaraju privid o ozbiljnim investicijama i poslovnim planovima preduzeća. 

Pošta Srbije ipak deli sudbinu globalnih distributivnih kompanija koje i dalje traže rešenje za masovnu kupovinu preko interneta. Ako se tome doda još i partijski nestručni kadar koji kod nas upravlja ovim javnim preduzećem, jasno je zašto nastaju silni problemi - od činjenice da su poštari iz svog džepa kupovali potrošni materijal pa i vreće za isporuku pošte, do skandala sa nestankom pošiljki.

Kad je bilo bolje

Sindikalni predstavnici u razgovoru za Novu ekonomiju ukazuju na zarade, ali i realno sagledavaju poslovanje i izazove pred kojima se kompanija nalazi. Predsednik Sindikata radnika pošte Sloga, Stefan Mitrović, navodi da je prosečna zarada na nivou preduzeća za oktobar 2021. iznosila 53.817,38 i bila je oko 20 odsto manja od republičkog proseka.

Poređenja radi, pre deset godina prosečna zarada u Pošti iznosila je 40.720 a na republičkom nivou 37.796 dinara. 

Prosečna plata vozača je 51.084,29, dostavljači (poštari i kuriri u post expresu) kući nose 46.765,04 mesečno, šalterski radnik 49.039, 68, a radnici na poslovima prerade poštanskih pošiljaka 48.711,66. Kako kaže Mitrović, ovako "dobar" prosek radnici na preradi poštanskih pošiljaka imaju zahvaljujući noćnom radu.

Svi ovi ljudi su grupacija neposrednih izvršilaca u poštanskom saobraćaju koja broji oko 9.300 zaposlenih, od 15.000 ukupno zaposlenih.

Na pitanje da li su zadovoljni planiranim povećanjem od 10 odsto mase zarada u 2022. godini (ovaj plan tek treba da usvoji Vlada Srbije), on kaže da će kroz najbolju i najpravičniju preraspodelu mase zarada kroz uvećanje koeficijenta za spomenute neposredne izvršioce poštanskih usluga, uvećanje zarade biti između 5.000 i 5.500 dinara i s pravom neće biti zadovoljni.

Sa druge strane, on ističe da već sada poslodavac i bez najavljenih 10 odsto uvećanja, za zarade i ostale troškove zaposlenih izdvaja oko 60 odsto od ukupnog prihoda. 

"Mi kao sindikat smatramo da se kroz smanjenje broja zaposlenih, isključivo kroz prirodni odliv i socijalni program za stimulativni odlazak iz preduzeća, može doći do toga da jedan poštar ima zaradu oko ili na nivou republičkog proseka, što je pre samo desetak godina bilo moguće. Ako bi se radničke plate u pošti kretale oko republičkog proseka mi bismo to pitanje kao sindikat smatrali rešenim", predlaže on.

U odnosu na prošlu godinu, kažu sindikalci, manje kolega radi na ugovore o privremeno-povremenim poslovima, ali je starosna struktura oko 3.100 poštonoša promenljiva. 

Zapušteno preduzeće

Zaposleni nisu zadovoljni ni sadašnjim sredstvima i opremom za rad, komentariše aktuelne javne nabavke za uniforme, prevozna sredstva i računarsku opremu, predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Jadranka Stankov.

Njen kolega iz sindikata Sloga otvoreno kaže da radnici često iz svog džepa kupuju potrošni materijal kao što su papir za štampu, olovke, municija za heftalice, a neki su donedavno kupovali i vreće kako bi imali u čemu otpremiti poštu.

"Ima primera da poštari koriste svoje automobile ili u nekim slučajevima i traktore kako bi korisnicima dostavili poštu. Osim preradnih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, preradni centri u ostalim mestima nemaju elementarne prostorne uslove za rad", navodi on.

Kako kažu sindikalci, aktuelne javne nabavke su rezultat višegodišnje nebrige tadašnjih direktora.

"Svesni smo da je JP Pošta Srbije u proteklih desetak godina zapuštena nestručnim rukovođenjem. Pre svega mislim na zapuštenost objekata, prevoznih sredstava i brige za zaposlene. Trebalo je da ove nabavke budu urađene mnogo godina ranije. Sada te nabavke izgledaju kao da ih ima dosta", ocenjuje Jadranka Stankov. 

Prema njenim rečima, preduzeće je, dolaskom novog poslovodstva i uz velike napore zaposlenih, uspelo da u prvih devet meseci ostvari poslovni dobitak, a troškovi su svedeni na najmanju moguću meru.

Predsednica ovog sindikata veruje da su time stvoreni uslovi da Vlada Srbije odobri Program poslovanja za 2022. godinu, gde je predviđeno povećanje mase za zaradu. 

Njen kolega Mitrović potvrđuje dobre trendove: u prvih šest meseci ove godine Pošta ima rast prihoda od 17 odsto i obima usluga za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Međutim, ukazuje da je rast prihoda posledica uvećanja cena usluga, a rast obima usluga je posledica poslovanja u relativno normalnim uslovima u odnosu na isti period prošle godine kada smo dva meseca imali praktično vanredno stanje.

Planirana dobit za ovu godinu je 400 miliona dinara, a predstavnici zaposlenih predviđaju da će ipak biti niži, pre svega zbog nesposobnosti da se realizuju planirane investicije i nabave neophodna sredstva i oprema za rad.

U Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problema

Analiza Mihaila Gajića iz Libeka pokazuje da poslovni prihodi unazad nekoliko godina, ako se uračuna inflacija, ne samo da stagniraju već i opadaju.

Ovaj podatak treba gledati u svetlu činjenice da Pošta ima monopol na rezervisane poštanske usluge, što znači da niko osim njih ne može da šalje pisma i pošiljke do 50 grama.

Pošiljke paketa jesu doživele bum, ali tu preduzeće ima veliku konkurenciju. Rashodi takođe nominalno rastu.

Dokumentacija preduzeća pokazuju i da se investicije planiraju, ali se ne realizuju. Na primer, 2018. i 2019. Pošta je planirala investicije od oko dve milijarde dinara, ali je stepen realizacije bio 40 odsto i vrlo niskih 20 odsto, ukazuje Gajić. 

Poredeći poslovne pokazatelje sa periodom od pre deset godina, predsednik Sindikata radnika pošte Sloga Stefan Mitrović ukazuje da se obim finansijskih usluga skoro prepolovio, što je rezultat činjenice da sve više građana plaća račune onlajn.

Takođe, beleži se pad pismonosnih usluga za oko 20 odsto, kao i pad prihoda od izdavanja poslovnog prostora Telekomu za trećinu. Uz to, imamo pad od 700.000 stanovnika manje na teritoriji Srbije, a broj zaposlenih i broj pošta je isti, navodi Mitrović. 

Jedina usluga koja raste i čiji je obim utrostručen u odnosu na pre deset godina je post ekspres pošiljka. Na rastućem tržištu post ekspres usluga Pošta Srbije učestvuje sa oko 25 odsto, što čini udeo od oko 15 odsto u ukupnim poslovnim prihodima preduzeća.

Budućnost u paketomatima

Skandal sa nestalim paketima je samo vrh ledenog brega kad je reč o kvalitetu poštanskih usluga javnog preduzeća. U izveštaju Ratela, eksplicitno stoji da javni poštanski operater "ne ispunjava standard kvaliteta godinama unazad, ali u 2020. godini je došlo do još većeg urušavanja kvaliteta, zbog pandemije". 

Naime, Pošta ne uspeva da ostvari, ne samo međunarodne standarde, nego i ciljeve o rokovima prenosa pošiljki koje je sama sebi zadala.

Naročiti je problem isporuka dan nakon što predate pošiljku. Procenat pošiljki koje se isporuče sutradan pada od 2017. godine sa 77 odsto, na oko 50, dok je interni cilj Pošte Srbije 83 odsto. Tek isporuka pošiljki nakon dva i tri dana je u ciljanim okvirima. 

Pošta Srbije godinama ne ispunjava standarde kvaliteta koje je sama sebi zadala

Da li su mogući modernizacija i unapređenje usluga pošte? I da i ne. Mihailo Gajić iz Libeka nije optimističan jer je, kako kaže, ceo sistem baždaren tako da su javna preduzeća partijski plen.

U prilog njegovom pesimizmu idu i insajderski uvodi sindikalaca koji tvrde da i u Pošti, kao i u svakom drugom javnom preduzeću, caruje nestručan partijski kadar sa sumnjivim diplomama, koji se više bavi stranačkim organizovanjem i proterivanjem neistomišljenika nego rešavanjem nagomilanih problema u preduzeću.

"Ne samo da nam je skoro celo poslovodstvo iz SNS-a nego je otišlo i po dubini do najnižeg nivoa menadžmenta. Novozaposleni, ukoliko već nisu došli preko SNS-a, koji se zapošljavaju na određeno vreme ili po ugovoru na PPP, uslovljavaju se za radno mesto potpisivanjem pristupnice u toj političkoj stranci, skupljanjem kapilarnih glasova i učešćem na stranačkim skupovima", iskreno će Stefan Mitrović.

Sve pošte u regionu imaju manje-više iste probleme: politički uticaj, infrastruktura i mnogo zaposlenih, ocenjuje konsultant evropske kompanije Last Mile Expert, Marek Rozycki.

"Lako je kritikovati pošte, to je vrlo teško mesto danas za rad i još teže za upravljanje, svuda u svetu. Mi u regionu CIE imamo dobru zaostavštinu, s tim da je Jugoslavija uvek bila više otvorena prema Zapadu, u odnosu na zemlje pod sovjetskom kontrolom".

Srbija je, kako kaže, na početku svog "last mile razvojnog puta" (direktna isporuka), što daje veliku šansu za ekspanziju i privlačenje ulagača u ovom segmentu.

Ono što je dobro u Srbiji jeste razvijena fizička infrastruktura pošta i blizina krajnjem korisniku.

"Što pošta ima više mesta za isporuku, to je prednost, međutim paradoks je što oni prigrle tu infrastrukturu, umesto da je otvore za korišćenje."

Kako ocenjuje, paketomati ili sandučići na određenoj lokaciji su velika šansa da se odgovori na narasli e-komerc. Rozycki napominje da su svuda ljudi kritični prema poštanskim operaterima, a jedan od načina da se to prevaziđe je liberalizacija usluga.

"Liberalizacija poštanskih usluga je laka ako uz sebe imate i zaposlene i političare. Tamo gde je direktor otvoren za novine, harizmatičan, to može biti urađeno, ali gde naći tog muškarca ili ženu", zaključuje on. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (4)

  • Milos

    Postoji preduzece u kome su plate jos gore nego u Posti, a to je JP Srbijasume gde cak imamo paradoks da se plate razlikuju po sumskim gazdinstvima, pa sumar u Beogradu ima za gotovo 50% vecu platu od sumara u Vranju. Sve u svamu plate su bedne, sumarski tehnicari do 40.000, inzenjeri do 55-60.000. Iz nekog razloga ovo preduzece je potpuno ispod radara i niko se njime ne bavi. Sindikat i zaposleni- cute!

  • Andjelko

    Paket poslat iz Minhen 4 decembra primljen u Srbiji 10 januara. Porudžbina od Ali expresa ukradena letos ma da piše vreme i mesto kada je kao isporučena. Ne radi se samo o ne stručnom nego i ne moralnom kadru.

  • Poštar

    Nažalost pošta već tehnološki zaostaje u odnosu na konkurenciju. Poslovodstvo trenutno vodi računa samo o zaposlemima sa najnižim primanjima, koji čine većinu zaposlenih i koji mogu biti izmanipulisani u nekim eventualnim potestoma. Plate visoko obrazovanima su simbolično povećane u poslednjih nekoliko godina i na nivou su iz 2015. godin, zato je i veliki odliv stručnih i sposobnih kadrova. Zaposlene nažalost predstavljaju sindikalni aktivisti, koje je poslovodstvo kupilo sitnim povlasticama (služnebim vozilim, korekcijama zarada...). Bez investicija, pre svega u ljudske resurse i modernu tehnološku opremu, prave vizije kuda treba da ide, pošta nema perspektivu sa ovako nesposobnim polu obrazovanim menadžerima, političarima koji su korisni samo za valast i prave ogromnu štetu za budućnost pošte.

  • Jovan

    U Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje, plata sa SSS je 38000. U fondu PIO sa istom strucnom spremom, preko 50000. Nekom ne odgovara da se uvedu platni razredi i vec godinama lazu da ce uvesti. Jedino kolege u sudstvu (pisarnica), takođe imaju bedne plate. Drzavni sluzbenici su bedno placeni a pritom velika vecina posteno i vredno radi svoj posao. Ali zato JP koja su i najveci gubitasi, imaju velike plate. EPS, INFOSTAN, ŽELEZNICA, EMS, JKP...Recimo, jedna moja poznanica, na drzavnom fakultetu radi kao spremacica, zarađuje preko 50 hiljada dinara.

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.