Potrebne dodatne mere za osnaživanje žena na tržištu rada

Foto: Pixabay

Srbija ima zakonodavne odredbe koje mogu da pomognu ženama da se aktivnije uključe na tržište rada, ali nema dovoljno jake mere za sprovođenje tih propisa, ocenjeno je 9. septembra na vebinaru o ekonomskom osnaživanju žena u kontekstu pandemije, piše portal Euractiv.

Tokom pandemije se pokazalo da rad od kuće može biti jednako produktivan, ali se videlo i koliko je teret neplaćenih poslova i obrazovanja dece kod kuće pao na žene, rekle su učesnice diskusije.

Jelena Žarković, vanredna profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže je da je stopa zaposlenosti žena u Srbiji 42 odsto, dok je prosek u EU 67 odsto, a u skandinavskim zemljama ta stopa je čak 80 odsto.

Takodje je ukazala na malu razliku stope zaspolenosti žena i muškaraca u skandinavskim zemljama, oko 3-4 odsto, jer su, kako je kazala, te države pre više decenija prepoznale da ako žele da jednako angažuju žene i muškarce na tržištu rada moraju da ponude niz usluga koje će pomoći ženama, pre svega usluge brige o deci.

Zaposlenost žena je najmanja upravo u periodu kada deca imaju do tri godine i tada im je potrebna najveća podrška.

Žarković je istakla da žene u Srbiji u proseku imaju viši nivo obrazovanja i da ako se taj resurs ne koristi dovoljno za posledicu ima manji bruto domaći proizvod.

Manje angažovanje žena na tržištu rada znači veće troškove društva u vidu većih socijalnih naknada, dečijih dodataka, naknada za nezaposlenost, socijalne pomoći, ali i propuštene zarade i manji iznos poreza i doprinosa na te zarade, što na kraju znači i manji BDP.

Žarković je rekla da je pozitivna posledica krize izazvane pandemijom korona virusa to što su poslodavci uvideli da zaposlenima mogu da ponude fleksibilne forme rada i da radnici mogu da rade od kuće i budu jednako produktivni.

Iako ta mogućnost već godinama postoji u zakonu o radu, dodala je, ta mogućnost se slabo koristila ali su poslodavci sada bili primorani na to.

Mogućnost fleksibilnog rada će pomoći ženama da usklade posao i privatni život, rekla je Žarković na vebinaru koji su organizovali Delegacija EU i Centar za evropske politike.

Katarina Ivanković Knežević, direktorka u Generalnom direktoratu Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, rekla je da bi ona bila oprezna kada se govori da će fleksibilni oblici rada pomoći ženama u uskladjivanju poslovnog i privatnog života, jer to može dovesti žene u poziciju da se nadju u zamci jer će svi kućni poslovi i briga o deci spasti na njih.

Ivanković Knežević je rekla da Direktiva EU o uspostavljanju ravnoteže između profesionalnog i privatnog života predvidja najmanje 10 dana očinskog odstustva u vreme rodjenja deteta i pravo na četiri meseca odstustva roditelja radi nege deteta, od čega je dva meseca nepremostivo, odnosno mora da ih koristi otac.

Cilj Direktive je da se podrži veće učešće žena na tržištu rada, fleksibilnije radne aranžmane i korišćenje porodiljskog odsustva oba roditelja, a sve zemlje članice moraju da se usklade sa tim dokumentom do 2022. godine.

Doskorašnja Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da Srbija ima Zakon o zabrani diskriminacije u kojem je većina stvari iz Direktive EU već definisana tako da neće biti većih poteškoća u tom pogledu, već u primeni.

Janković je rekla da su potrebne jače mere za podsticanje veće uloge žena na tržištu rada, kao što je fleksibilno radno vreme, ali da treba voditi računa da ne dodje do smanjenja penzija.

Janković je rekla da, iako u Srbiji postoji mogućnost da očevi ravnopravno koriste odsustvo radi nege deteta, to se u praski veoma retko koristi. 

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara