Predlozi za spas privrede svakog dana, ali Vlada Srbije još ćuti

Sajt Vlade Srbije

Šteta koju trpi i koju će tek pretrpeti srpska ekonomija po završetku borbe sa koronavirusom meriće se, prema prvim procenama ekonomista, desetinama miliona evra.  Najveći udar svakako će pretrpeti privatni sektor. Poslovna zajednica je već u prvim danima vanrednog stanja iznela konkretne predloge Vladi Srbije. Zasad je Poreska uprava zamrzla prinudnu naplatu, a NBS je donela odluku o zamrzavanju kredita.

AmCham Srbija: Odreknite se poreza i doprinosa

Američka privredna komora (AmCham Srbija) predlaže pet mera kojima bi se očuvala zaposlenost i brži oporavak posle krize. Prva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog korona virusa. Druga je oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada. Kako bi se obezbedila likvidnost kompanija Američka privredna komora predlaže umanjenje u iznosu od 50 odsto na porez za dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike.

Zoran Petrović: Država da izađe sa merama, za biznis je važno poverenje

Među predlozima Vladi je i onaj da se obustavi obračun kamata za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju. Poslednja mera predviđa nesmetan prekogranični transport robe i usluga.

Unija poslodavaca Srbije uputila je predloge prioritetnih mera u cilju smanjivanja negativnih efekata pandemije virusa COVID-19 na domaću ekonomiju.

- U ovim vremenima poslodavci ujedinjeni u Uniji poslodavaca Srbije imaju pravo ali i odgovornost da nađu najbolja rešenja za sebe, a u cilju opšte ravnoteže i stimulisanja održivog privrednog rasta, uz očuvanje vrednosti dostojanstva i etike rada, svakako partnerski sa Vladom Republike Srbije i sindikatima, kao i svim drugim relevantnim organizacijama, pri tom podražavajući poziv Vlade u kom se kaže da "u ovoj borbi ne može pobediti sama, već je neophodna saradnja sa svim građanima i naša najveća moguća disciplina" - navodi se u dokumentu.

Unija poslodavaca Srbije: Smanjiti porez za paušalce

Unija poslodavaca Srbije, smatra da je neophodno da Vlada usvoji set privremenih mera u oblasti rada i smanjenje poreskih izdataka u domenu fiskalne politike, čime bi se čuvala likvidnost u privredi i nivo zaposlenosti u situaciji sa drastično manjim obimom posla:

1. Privrednim subjektima produžiti rokove plaćanja ka javnim i javno-komunalnim preduzećima za minimum 30 dana od ugovorenog datuma dospeća obaveze;

2. Privrednim subjektima omogućiti rasterećenje poreza i doprinosa na zarade koje poslodavci budu isplaćivali zaposlenima u iznosu do minimalne zarade, a za najugroženije privredne delatnosti (turizam, ugostiteljstvo, putnički saobraćaj, delatnosti samostalnih radnji) u potpunosti preuzeti trošak zarada zaposlenih za čijim radom neće postojati potreba za vreme trajanja vanrednog stanja i u razumnom periodu po ukidanju istog u iznosu minimalne zarade, kao i zasposlenih koji budu odsustvovali sa rada usled bolesti COVID-19 usled karantina ili bolničkog lečenja;

3. Privrednim subjektima omogućiti pristup povoljnim kreditima privredi uspostavljanjem garantnog fonda uz usaglašen pristup podeli rizika između Vlade i poslovnih banaka;

4. Za vreme trajanja vanrednog stanja i u razumnom periodu od ukidanja vanrednog stanja odložiti plaćanje obaveza za porez na dodatu vrednost, akontacija poreza na dobit pravnih lica, a kontrole Poreske uprave za vreme trajanja vanrednog stanja ograničiti na izricanje opomena i upozorenja, dok se obračunavanje kamate na dospele poreske obaveze za vreme trajanja vanrednog stanja i u periodu od 30 dana od dana ukidanja vanrednog stanja treba ukinuti;

5. Preduzetnima koji su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod, zanatlijama, takozvanim paušalcima, treba umanjiti obaveze po osnovu poreza na prihod od samostalne delatnosti i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2020. godinu za minimum 50%;

6. Omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga, uz preporuku Vladi da se hitno otpočnu pregovori i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje, kako bi i naša zemlja imala tzv. "zelenu traku" za promet robe.

7. Pojednostavljenje administrativnih procedura i njihova brža digitalizacija, kao što su omogućavanje elektronskog otvaranja bolovanja, prijave prebivališta i ostalog gde je god to moguće;

8. Status kompanija koje su u svetlu vanrednog stanja označene kao snabdevači esencijalnih proizvoda, treba definisati centralizovano, potpuno odvojeno od cele ostale privrede. U cilju zaštite života i zdravlja stanovništva i nastavka rada i poslovanja privrednih subjekata koji obavljaju delatnosti od esencijalnog značaja, u ovom slučaju: proizvođači i trgovci prehrambene robe, osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava i sličnih proizvoda, kao i proizvođači lekova i apotekara koji imaju status snabdevača, te pružaoci komunalnih i telekomnikacionih usluga, treba proglasiti neku vrstu radne obavezeza za zaposlene, a da se ovim poslodavcima ostavi na odlučivanje da pojedine zaposlene oslobode ove obaveze prema stvarnoj situaciji a ne prema trenutnim preporukama;

Iz Unije poslodavaca smatraju bitno da se centralizovano uredi radno vreme za trgovine osnovnim životnim namirnicama i apotekare koji imaju status snabdevača, kako ne bi zavisili od odluka lokalnih vlasti.

- Napominjemo da je neophodno da se ove mere donesu što pre, da ne sme da bude diskriminacije između javnog i privatnog sektora i da svaka mera treba da važi za celu vertikalu privrede i da smo za pojedinačne mere, koje bi važile samo za određene klastere, već zakasnili što ne znači da ne treba otklanjati u hodu probleme i specifične barijere za određene grane privrede, kao što je primer vozača i preko-graničnog saobraćaja, dostave sirovina, materijala i slično. Svaka mera treba da bude nedvosmislena i jasno komunicirana - navedeno je.

Iz Unije dodaju i da novčani tokovi moraju da se očuvaju na što višem nivou i što duže i da pozivanje na neplaćanje usluga nije dobar put, te da postoje alternative šalterskom plaćanju i da na tome treba raditi.

NALED: Jednokratna finansijska injekcija kompanijama

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predložila je 10 mera Vladi za podršku privredi i očuvanje radnih mesta tokom i posle pandemije koronavirusa. Predlažu privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade, jednokratnu finansijsku pomoć za kompanije i preduzetnike u sektorima koji beleže znatan pad prihoda, kao i za pojedince koji ostaju bez posla, uvođenje produženog porodiljskog odsustva i vaučera za angažovanje pomoći u kući oko čuvanja dece. 

Digitalna zajednica: Odložite primenu testa samostalnosti

Digitalna zajednica u otvorenom pismu Vladi Srbije zatražila je da se odloži primena člana zakona o porezu na dohodak građana kojima se uvodi Test samostalnosti preduzetnika, kao i da se produži rok za iskorišćavanje poreskih olakšica od strane poslodavca za novozaposlena lica. 

Hotelijeri: Smanjite PDV na hranu i piće

HORES, udruženje hotelijera i restoratera Srbije predlaže Vladi Srbije smanjenje PDV-a na hranu i piće sa 20 na 10 odsto, smanjenje poreza na dohotke, kao i na direktniju podršku za hotele zbog pada prometa izazvanog koronavirusom.

Tomislav Momirović (MONA): Obustaviti plaćanje paušala na tri meseca

1. Pomoć svim aktivnim privatnim preduzećima u visini jedne prosečne bruto plate (1500 evra) po zaposlenom (2mlrd. evra trošak za državu) kako ne bi došlo do otpuštanja radnika.

2. Obustaviti plaćanje paušala za preduzetnike na 3 meseca, pošto su preduzetnici najosetljiviji u ovakvim situacijama. (100mil. evra trošak za državu)

3. Komunalije reprogram na 3 meseca za mikro i mala preduzeca (odlaganje plaćanja bez kamate) jer komunalni troškovi, pored plata, predstavljaju značajni odliv likvidnosti za ova preduzeća.

4. Preduzeća: Krediti i lizing da se reprogramiraju na dodatnih 12 meseci sa obustavom plaćanja na 90 dana. (100mil. evra)

5. Subveniconisati zakup maloprodajnih ugostiteljskih objekata pogođenih krizom (50 miliona evra)

6. Oprostiti porez na dobit za 2019. godinu. (800mil. evra)

7. Banke treba da naprave Listing hipotekarnih kredita i da ih prodaju NBS za 2 milijarde evra u dinarima radi obezbeđenja likvidnosti bankarskog sektora

8. Ubrzati administraciju zaduženu za isplatu sredstva za javne investicije kako bi se već planirane investicije što pre realizovale bez nepotrebnog odlaganja

9. Smanjivanje PDV-a u ugostiteljstvu sa 20% na 10%.

Radi se na proceni fiskalnog rizika

10. Smanjivanje poreza na dobit sa 15% na 10%.

Radi se na proceni fiskalnog efekta

11. Jedna milijarda pomoć privredi i državnom sistemu vezano za kontrolu zaraze: oprema, vakcine, lekovi, zakupi prostora za privremene bolnice (1 mlrd. evra)

12.  Subvencije za poljoprivredu 300 mil. eura.

13. Jednokratna pomoć medicinskim radnicima u bolnicama zaduženim za zbrinjavanje bolesnika zaraženih virusom: 2000 evra sestre i 5000 evra doktori. (30 miliona evra)

14.  Subvencije od 1000 evra po šleperu, 500 evra po kiperu, 300 evra po manjem kamionu.

15.  Odlaganje plaćanja investicionih kredita za godinu dana za hotele.

16.  Subvencije za Air Serbia.

Osim poslovne zajednice predloge Vladi uputile su i političke koalicije. 

Savez za Srbiju: Zabranite otpuštanja za vreme vanrednog stanja

Savez za Srbiju predložio je da se na mesec dana proglasi moratorijum na plaćanje svih poreza i doprinosa za sve zaposlene i da te troškove podnese država, kao i da se uvede mera zabrane otpuštanja zaposlenih u tom periodu.

Prema procenama SZS-a, kalkulacije su da je za ovu meru potrebno oko 25 milijardi dinara. Druga mera je moratorijum na plaćanje rata kredita za sva mikro, mala i srednja preduzeća, po ugledu na moratorijum za vraćanje kredita građana u periodu vanrednog stanja. Neplaćene rate preduzeća bi, prema njihovom predlogu vraćala u 12 rata bez kamate i da otplata nastalog duga počne najranije 90 dana po završetku vanrednog stanja. Treća mera je odricanje države od naplate svih parafiskalnih nameta za firme u periodu od 4 meseca kao i naplate poreza na dobit u 2019. godini. 

Predlažu i da se zaposlenima koji moraju da ostanu kod kuće sa decom država isplati miminum 80 odsto plate. Ovo pravo trebalo bi da imaju, kako navodi SZS i samohrani roditelji. 

UDS: 50 odsto nameta za zaposlene koji rade od kuće

Koalicija Ujedinjena demokratska Srbija apelovala je na Vladu da donese paket mera kako bi olakšao položaj najugroženijih, pre svega malih i srednjih preduzeća. 

Predlažu da poslodavcima bude omogućeno da plaćaju samo 50 odsto nameta za zaposlene koji rade od kuće, kao i da ne plaćaju nikakve namete za zaposlene koji su na plaćenom odsustvu, kao ni na minimalnu neto zaradu. 

Mere koje predlažu su obustava naplate paušalnog poreza na minimalno 3 meseca onima koji su ostali bez prihoda zbog epidemije koronavirusa. Nastali dug bi, kako navode u UDS-u, mogao biti plaćen na 24 rate i to kada se situacija normalizuje. Među merama koje predlažu su i odlaganje plaćanja poreza na dobit i imovinu. UDS predlaže i privremeno oslobađanje od nameta na rad za zaposlene na plaćenom odsustvu, kao i sufinansiranje nameta na rad za zaposlene koji rade od kuće. 

Kada su u pitanju krediti predlog je da se obezbede državne garancije za zaduživanje malih i srednjih preduzeća kod banaka, mogućnost zaduživanja i kod Fonda za razvoj, kao i olakšavanje poslovanja i pozicije poslovnih banaka. Predlažu i mere koje bi demotivisale poslodavce da daju otkaz zaposlenima. 

Narodna stranka: Ukinite plaćanje PDV-na donacije

Narodna stranka zahteva od Vlade da hitno ukine plaćanje PDV-a na donacije tokom vanrednog stanja. Kako objašnjavaju obavezom plaćanja ovog poreza demotivišu se firme i privrednici koji žele da pomognu ugroženima. 

Pokret slobodnih građanja: Kupujte domaće

Pokret slobodnih građana poručuje da je potrebno hitno ukinuti ili značajno umanjiti poreze i doprinose na plate, PDV, porez na dobit i ostale namete kako bi privreda lakše prebrodila krizu. 

Osim privredi stranke su imale i apel građanima, za spas privrede. PSG predlaže da građani pomognu u očuvanju domaće privrede tako što bi kupovali domaće proizvode. “Na taj način očuvaćemo radna mesta i pomoći domaćoj privredi da se izbori sa posledicama vanrednog stanja”, poručuju iz PSG-a.

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (3)

  • Zoran Aničić

    Nemačka preduzeća će dobiti povoljne kredite od države sa smanjenom kamatnom stopom i povoljnim uslovima plaćanja (duži vremenski periopd, grejs period 2-3 godine). Firme koje su u problemu uzimaju kredite kod poslovnih banaka. Država garantuje, preuzima ulogu žiranta, prema poslovnim bankama do 80%. FIrme obezbedjuju kredite u odnosu na poslovne banke uobičajenim sredstvima osiguranja. Većina firmii šalje radnike na plaćeni godišnji odmor. Pokloniti po radniku 1500 € je predlog koji nema veze sa realnošću. Nisu sve firme u istoj situaciji.Normalno bi bilo da svaka ozbiljna kompanija ima raspoložive rezerve za dva meseca poslovanja. PLUS mesec dana plaćenog godišnjeg odmora-KORONA je prošlost. Država treba da pomogne zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji-društvenom sektoru.

  • cvecara

    A sta je sad bolje za nas preduzetnike bez zaposlenih kojima je posao stao sredinom meseca da li da pauziramo firmu kako ne bi morali placati namete drzavi i da li bi u tom slucaju bili uskraceni za pomoc drzave u najavi za razliku ako ne bi pauzirali preduzetnicku radnju?

  • dragan

    Pa šta da kažu, kad predsednik ništa nije rekao....oni ne znaju i ne smeju ništa da rade dok ne kaže predsednik....