Privrednici traže od Skupštine da smeni ministra finansija

Foto: Wikimedia/ Ministarstvo finansija

Udruženje "Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije" zatražilo je od Narodne skupštine da smeni ministra finansija Sinišu Malog. Kao razlog za taj zahtev, udruženje navodi ekonomsku politiku koju to ministarstvo, kako se ocenjuje u saopštenju, "vodi na štetu građana Srbije".

"Zaštitnik privrednika" podseća da je nadzor nad radom izvršne vlasti jedna od osnovnih funcija parlamenta u Srbiji, uz ocenu da se ta uloga "sistematski urušava", jer zakonodavno telo ne sprečava izvršnu vlast da radi "suprotno interesu građana i privrednika Srbije".

Udruženje smatra da se zakoni usvajaju po hitnom postupku, bez adekvatnog učešća struke, čime se onemogućava suštinska rasprava. 

"Podsećamo da Ustav definiše odgovornost Vlade parlamentu 'za politiku Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave'," dodaje se u saopštenju.

ZAŠTO SU NESTALI PODACI SA SAJTA MINISTARSTVA FINANSIJA

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije navodi sćedeće razloge za smenu ministra:

  • Nenamensko trošenje sredstava iz budžeta koje ukazuje i državni revizor;
  • Nesprečavanje isisavanja kapitala iz Republike Srbije i pranja novca;
  • Nesrazmerna dodela subvencija stranim investitorima u odnosu na domaće;
  • Neadekvatna kontrola poslovanja stranih investitora korisnika subvencija od strane Poreske uprave, udruženje tvrdi da oni izbegavaju plaćanje poreza na dobit i na taj način iznose oko 4,5 milijardi evra godišnje iz Srbije;
  • Nepostojanje adekvatne strategije Ministartsva finansija za suzbijanje crnog tržišta, udruženje tvrdi da se u Srbiji na crno proizvede 180 miliona litara piva, 200 miliona kutija cigareta itd., kao i da se uveze 4 milijarde evra robe koja završi na crnom tržištu;
  • Neprofesionalnost i neefikasnost u kontroli rada na crno, tvrde da oko  700.000 ljudi radi na taj način, kao i da 750.000 zaposlenih u privatnom sektoru prima zarade po minimalno obračunatoj osnovici;
  • Represivan odnos inspekcija prema registrovanim domaćim privrednim subjektima;
  • Ekonomska politika kojom se vrši opterećivanje malih zarada sa skoro 60 % nameta na neto zarade koja doprinosi rastu crnog tržišta rada;
  • Nametanje Zakona o budžetskom sistemu, posebno jer je dozvoljeno da se naknade namenjene ekologiji troše nenamenski što proizvodi štetno dejstvo po privredu i društvo;
  • Donošenje seta štetnih zakona i uredbi kojima se pravi šteta domaćoj privredi i šalje poruka da je isplativije poslovati na crno, tvrde da je u tom slučaju posebno upitan Zakon o fiskalizaciji, Zakon o elektronskim fakturama, kao i Pravilnik o PDV-u.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.