Prosvetari ostali bez jednokratne pomoći

Pexels

Prosvetni radnici u Srbiji već skoro dve godine trpe posledice korone koje se neminovno prelamaju i preko leđa roditelja. Od ulaganja u kupovinu uređaja preko kojih realizuju onlajn nastavu, do plaćanja interneta. Razumljivo da u otežanim uslovima rada nastavnici zaslužuju ne samo povećanje zarada, već i ono što je zakonom, odnosno Posebnim kolektivnim ugovorom predviđeno da dobijaju.

Zaslužuju da se tačno zna kolika je plata i da se makar na platnom listiću odvojeno prikažu topli obrok i regres – kaže za portal Nova ekonomija Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, odgovarajući na naše pitanje jesu li zaposleni u obrazovanju zaslužili nagradu zbog rada tokom pandemije.

A upravo je su povećan obim posla i rad od kuće jedan od najčešćih problema sa kojim su se susretali nastavnici u prethodnom periodu, pokazalo je istraživanje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja o nastavi na daljinu. 

"U uslovima u kojima su nastavnici već isuviše opterećeni (velika odeljenja, izostanak saradnje i partnerskih odnosa sa roditeljima, rad sa učenicima koji rade po nekom od IOP modela.) dodatno opterećenje i stres koji dolaze od organizovanja novih oblika nastave i učenja morao bi se naći u fokusu onih koji o školi i njenom funkcionisanju odlučuju", navodi se u analizi rezultata istraživanja.

I dok stručnjaci predlažu da bi nastavnicima trebalo obezbediti "raznovrsne vidove pomoći i podrške usmerene na oslobađanje od stresa", "vođeno suočavanje sa strahovima od novog i nepoznatog", te "prepoznavanje zone sopstvene odgovornosti i dometa", sindikati su saglasni da prosvetni radnici zaslužili novčanu povišicu. 

Tražili su sindikalci da se nastavnicima bar nadomeste troškovi upotrebe sopstvenih tehničkih resursa za izvođenje onlajn nastave. Predlagali su i da bi učitelje trebalo nagraditi jer su jedini koji su sve vreme morali da drže nastavu u učionicama.

Nedavno je Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" i zvanično zatražio od Vlade i resornih ministarstava da zaposlenim u obrazovanju isplati jednokratnu pomoć od po 20.000 dinara do marta 2022, zbog otežanih uslova rada i preopterećenosti. Umesto toga, prosveta je dobila samo sektorsko povećanje plata za sedam odsto.

Nastavnicima treba plata od 96.000 dinara

Da su nastavnici zaslužili nagradu zbog rada u pandemijskim okolnostima smatra i 90 odsto čitalaca, od 540 koji su popunili anketu na portalu Nove ekonomije. 

Oko 94 odsto misli da prosvetni radnici nisu adekvatno plaćeni tokom pandemije, a na pitanje kako bi ih trebalo nagraditi najveći broj anketiranih predlaže povećanje plata, isplatu bonusa ili trinaeste plate. Od ukupnog broja građana koji su učestvovali u anketi, 60 odsto su prosvetni radnici i oni su mahom kao dodatni podsticaj navodili da država reši neke od aktuelnih problema – uvede platne razrede, da prosvetari dobiju regres i topli obrok, da država treba da plati nastavnicima troškove opreme, interneta ili im se omogući da kupe laptop pod povoljnjim uslovima.

Vaučeri za putovanja, besplatna ekskurzija, odmor u banji

Među predlozima kako nagraditi zaposlene u obrazovanju je i obezbeđivanje vaučera za putovanja, besplatna ekskurzija, odmor u banji ili na planini. Jedan broj čitalaca ukazuje da "nisu svi nastavnici podjednako radili", pa neki predlažu da oni koji nisu držali onlajn časove budu novčano kažnjeni, odnosno da veće plate dobiju samo prosvetni radnici koji rade kvalitetno. 

Deo naših čitalaca smatra da su nastavnici zaslužili povišicu plate nevezano od pandemije, zato što su "odgovorni za formiranje budućih gereracija, a roditelji ih doživljavaju kao bebisitere". Neki misle da nastavnici treba da zarađuju isto koliko i lekari ili da imaju platu bar koliko i radnici sa srednjom školom u javnim preduzećima, a pojedini veruju da prosvetnim radnicima treba dati beneficirani radni staž. 

S druge strane, ima i onih, doduše malobrojnih, koji misle da prosvetni radnici ne treba da budu nagrađeni zbog rada u pandemijskim okolnostima jer "ipak nisu bili u kovid bolnicama", "nisu radili gotovo ništa, gledali smo snimljene TV časove, a roditelji su morali da uče sa decom", "zato što deca nisu ništa naučila i zato što smo mi roditelji odradili pola posla nastavnika".


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • Dragica

    Čak i ovo povećanje od 7% koje ćemo dobiti tek u februaru ne uspeva da uskladi rast plata sa inflacijom u prethodnoj godini. A predstojeća inflacija će i ovo simbolično povećanje da obesmisli. Plate su već ispod republičkog proseka. Do sledećeg januara glodaćemo kosti. Odrekli smo se zimovanja, letovanja, frizera, kozmetike, zubara i ostalih privatnih lekara, restorana... Čega još treba da se odreknemo? Država sa sindikatima ne želi ni da započne dijalog! Jednostavno ih ignorišu.

  • LEON RADIC ZENICA

    UPRAVO BI SINDIKATI PROSVJETE KAO PRVI KORAK U RJESAVANJU SVOJIH FINANSIJSKIH I MATERIJALNIH ZAHTJEVA MORALI POKAZATI DA SU AVANGARDA NA EVROPSKOM PUTU SRBIJE ZAHTJEVAJUCI AKTIVIRANJE EKONOMSKO SOCIJALNOG SAVETA I NJEGOVOG STALNOG RADA.

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.