Raskol udruženja frilensera oko predloga Vlade Srbije

Foto: Nova ekonomija

Udruženje radnika na internetetu (URI) saopštilo je da "kategorički odbija" predlog za naplatu poreza za proteklih pet godina koji im je danas uputila Vlada Srbije. Sa druge strane, Udruženje frilensera i privrednika Srbije (UFPS), koje je takođe učestvovalo u pregovorima o statusu frilensera, saopštilo je da je najnoviju ponudu države prihvatilo.

Glavni razlog za odbijanje najnovije ponude, kako tvrde u URI je to što se ona "nimalo ne razlikuje od prethodne".

Predsednik URI Miran Pogačar kaže za Novu ekonomiju da je država u novom predlogu koji je njima upućen neoporezivi deo zarade frilensera povećala na 32.000 dinara, na mesečnom nivou.

"Samo se to promenilo u odnosu na prethodni predlog", kaže Pogčar i podseća da je broj frilensera koji su zarađivali te iznose veoma mali.

Pogačar je ponovio da osnovni zahtev URI-ja ostaje da nema retroaktvine naplate poreza, već da se ona obračunava od oktobra, kada je Poreska uprava saopštila frilenserima da treba da plate poreze i doprinose.

"Nećemo da se igramo sa životima ljudi, da trgujemo i da se ponašamo kao da je to jedna vrsta pijace. (Vlada Srbije) jedino hoće da umanje bes, a ne dug", objašnjava Pogačar.

Komentarišući tvrdnje UFPS koji je prihvatio ponudu Vlade Srbije, Pogačar je ocenio kako mu se čini da to udruženje "više govori u ime vlade".

"Što se mene tiče mogu da u ime frilensera pregovaraju i Ana Brnabić i Siniša Mali, pa da "glume pregovore", kaže predsednik URI.

Pogačar kaže da stalna promena ponude frilenserima od strane Vlade Srbije, zapravo govori o tome da su u pravu radnici na internetu koji su zarađivali za život radeći i po 14 sati dnevno.

FRILENSERI NEZADOVOLJNI NAJNOVIJOM PONUDOM DRŽAVE, ALI NAStAVLJAJU PREGOVORE

URI je najnoviji predlog ocenio kao "neznatno izmenjeno dužničko ropstvo" koje se nudi radnicima na internetu sa poreskim modelom koji će važiti od 1. oktobra do donošenja novog zakona za frilensere.

Predstavnici URI-ja kažu da taj zakon predviđa visoke procente tekućeg oporezivanja, koji će im mesečne prihode smanjiti do 70 odsto.

"Javno se ograđujemo od UFPS, koji iza odluka svojih pregovarača odbija da stane imenom i prezimenom", kažu predstavnici URI.

Detaljnije o modelima oporezvanja koji su prethodno predloženi možete pročitati OVDE.

URI je za 24. april najavio novi protest zbog novonastale situacije, a njegovi članovi su pozvani da učestvuju i na ekološkom protestu koji 10. aprila organizuje pokret Odbranimo reke Stare Planine.

ŠTA JE PRIHVATIO UFPS?

Udruženje preduzetnika i frilensera Srbije (UFPS) koje je takođe pregovaralo sa Vladom Srbije, ali u zasebnom terminu, tvrdi da je najnoviji predog prihvatilo nakon sprovdene ankete i "prepoznajući potrebe frilensera".

To udruženje kaže da je Vlada Srbije u velikoj meri prihvatila njihove sugestije i da je praktično izvršila otpis 100 odsto potraživanja Porseke uprave frilenserima koji su prihodovali do oko 57.000 mesečno, u periodu od 1. januara 2016. do kraja septembra 2021. godine

Prema njihovim rečima, to se ne odnosi na one frilensere kod kojih je poreska kontrola već započela tokom 2020. godine i za koje se računa period oporezivnaja od 01.01.2015. godine.

"Dakle, Vlada Republike Srbije je u potpunosti otpisala dug svim frilenserima koji su zarađivali do oko 673.000 RSD godišnje. Isti model oporezivanja će se primenjivati za sve prilive u 2021. godini do 30. septembra 2021. godine", navodi UFPS u svom saopštenju.

UFPS tvrdi i da su od države dobili uveravanja, da će frilenserima sa visokim primanjima, koji se odluče da otvore firmu u statusu preduzetnika (paušalno plaćanje poreza), biti olakšan prolazak na takozvanom 'testu samostalnosti', koji je nedavno uveden.

Oni će moći da otvore i firmu u DOO statusu (sa delimično osnobođenom odgovornošću), tako da se u saopštenju UFPS pojavljuje zanimljiva paralela sa problemom koji su nedavno imali brojni programeri i ostali radnici na internetu koji su poslovali sa već osnovanim preduzetničkim firmama.

Država je uvela test samostalnosti prošle godine, jer je navodno veliki broj tih firmi, među kojima je dosta programerskih, bio u statusu preduzeća koje porez plaća paušalno i plaćao manje dažbine državi, pa su mnogi prešli u DOO status.

Problem sa naplatom poreza kod frilensera, odnosno radnika na internetu koji nemaju registrovane firme, pojavio se kasnije.

Čedomir Savković

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara