Rast cena utiče na osiguranje

Wiener Stadtische osiguranje

Neophodno je da domaći osiguravači prate sve trendove, i u pogledu elemenata cene koštanja osiguranja, i u pogledu promene potrošačkih navika, kako bi ponudili tržištu moderan proizvod

Sanja Nikolić, direktorka Sektora za korporativna osiguranja

 Foto © Wiener Stadtische osiguranje arhiva.

Šta biste izdvojili kao glavnu karakteristiku tržišta osiguranja u Srbiji?

Izdvojila bih nedovoljnu spremnost da se poslovanje uskladi sa svetskim trendovima. Skoro svi učesnici na tržištu osiguranja, bilo da se nalaze na strani tražnje ili ponude, odnosno osiguravajuća društva sa jedne i privreda ili građani sa druge strane, neguju izuzetno tradicionalan pristup u osiguranju. Naime, postoje pojedine navike koje su prisutne decenijama i koje su odolevale kretanjima na finansijskim tržištima iako su bile u direktnoj suprotnosti sa njihovim promenama. No, poslednje turbulentne promene na tržištu reosiguranja prvi put prete izmenama u tradicionalnim modelima ponašanja osiguravača u Srbiji.

Na tržištu reosiguranja već tri godine vidimo konstantan rast cena. Vrlo se uvažava sveopšta inflacija, posebno u građevinarstvu. Postoji velika neizvesnost u raspoloživosti kapaciteta, odnosno sposobnosti da reosiguravači nastave sa preuzimanjem rizika u narednim godinama, prave se velika rezervisanja usled opreznosti u pogledu novih rizika koji se mogu nenadano pojaviti uzrokovani pandemijom. Za to vreme, ne prateći svetske trendove, domaća osiguravajuća društva i dalje udovoljavaju navikama klijenata da svake godine snize cenu osiguranja, da odobre popust ukoliko se zaključi višegodišnji ugovor ili ukoliko se premija ne plaća u mesečnim ratama, uprkos malopre spomenutoj neizvesnosti, i uz potpuno zanemarivanje inflacije. 

Zar ne mislite da je dobro što domaći osiguravači ne podižu cene i što uvećanje svojih troškova ne prenose na klijente? 

To jednostavno nije održivo na duži rok. Osiguravajuća društva su u obavezi da u slučaju budućeg, neizvesnog osiguranog događaja plate ugovorenu naknadu. Ukoliko postoji nedovoljnost premije da se izvrši obeštećenje klijenata, mogli bismo svedočiti nedavnom scenariju iz Rumunije kada je njihov tržišni lider ostao bez dozvole za rad upravo iz ovih razloga, ostavljajući tri miliona svojih klijenata bez osiguranja. Sa druge strane, rast cene osiguranja bez unapređenja same usluge, bez digitalizacije i bez inoviranja, takođe neće imati svetlu budućnost. Neophodno je praćenje svih trendova, i u pogledu elemenata cene koštanja osiguranja, i u pogledu promene potrošačkih navika, i ponuditi tržištu moderan proizvod.

Koji aspekti inflacije imaju najveći uticaj na cenu osiguranja?

Svi smo svesni da je cena građevinskog materijala, i posebno rada, danas mnogo veća nego pre samo tri godine, i ovo se najlakše može ilustrovati činjenicom da zadržavanje iste vrednosti zgrade, tj. iste sume osiguranja, nekoliko godina i uz plaćanje iste ili manje premije osiguranja, može dovesti do toga da u slučaju požara i totalne štete, naknada iz osiguranja koju plaća osiguravač, bude nedovoljna da se sazida ista takva zgrada, odnosno, naknada bi bila dovoljna da se sazida zgrada dva sprata niža.

Takođe, cene automobila, a posebno rezervnih delova, imaju vrlo izražen trend rasta, potpuno suprotno ceni kasko osiguranja. Ova vrsta osiguranja, zbog izraženog direktnog uticaja cene delova i radnog časa servisa, i uz visoku frekvenciju šteta, verovatno će prva pretrpeti korekciju cena. Domaća osiguravajuća društva se već godinama bore sa rezultatom iz kasko osiguranja, koji je tek ponekad pozitivan, tako da uz smanjeni broj novih vozila koja se pojavljuju na tržištu i, samim tim, usled nedostatka obima, ovde treba očekivati poskupljenje premija.

Gde vidite najveću opasnost po našu privredu ili društvo usled takvog, kako vi kažete, tradicionalnog pristupa osiguranju?

Nažalost, ovaj pristup u osiguranju je prisutan i kod javnih nabavki, tj. kod budžetskih korisnika. Princip kod javnih nabavki je da naručioci dostavljaju vrednosti za osiguranje, a uobičajeno je da su to knjigovodstvene vrednosti na određeni dan, sadašnje ili nabavne, ili neke paušalno određene vrednosti koje se godinama ne menjaju, ili se čak smanjuju. Već smo pomenuli uticaj inflacije na nedovoljnost naknade iz osiguranja, koja može učiniti da imovina Republike, gradova ili opština neće moći da se obnovi, popravi ili dokupi u odgovarajućem obimu. Najgore od svega što bi moglo da se desi je da osiguravajuća društva, ograničena budžetima naručioca sa jedne strane, i visokom cenom reosiguranja sa druge strane, reše da ne reosiguravaju ili da parcijalno reosiguravaju ovu imovinu od opšteg značaja. U takvim okolnostima, za koje se nadamo da se ipak neće desiti, kapital osiguravajućih društava neće biti dovoljan da se isplate štete privredi, budžetskim korisnicima i građanima u slučaju neke veće prirodne katastrofe, kao što su bile poplave 2014. godine.

Koliko su zaista prirodne katastrofe opasnost po domaću privredu i građane?

Ne bi trebalo zaboraviti da su, usled klimatskih promena, prirodne katastrofe neminovnost današnjeg društva. Samo je Vienna Insurance Group, koja posluje na prostorima centralne i istočne Evrope, u 2021. godini platila 580 miliona evra naknade iz osiguranja usled prirodnih nepogoda koje su se najčešće dešavale tamo gde im do sada nije bilo mesto. Poplave, kao najfrekventnija prirodna nepogoda, dešavale su se na mestima udaljenim od vodenih površina, jer njihov uzrok više nije plavljenje reka, već obilne dugotrajne padavine koje za posledicu imaju razarajuće bujice. Prošlogodišnji 13-minutni tornado u Češkoj je bio alarm svim državama ovog dela Evrope da često viđena vrtložna strujanja vetra u vidu pijavica i tornada, poput onih u Vojvodini, ne moraju biti samo uskopojasnog dejstva i na čistim nenastanjenim površinama. 

Podsećam samo da ne prođe leto da nam se ne desi neka lokalna poplava uslovljena izuzetno jakim kišama i nemogućnosti kanalizacionih i odvodnih sistema da prime tu količinu vode formiranu velikom brzinom. Zemljotresi u susednim državama takođe su nam opomena, a tek svaka trideseta polisa ima ugovoren ovaj rizik. U najvećem broju slučajeva razlog izostanka ovog rizika na polisi nije cena, već verovanje da se ova pojava neće desiti. No, ako nas je nečemu naučila priroda u poslednjih nekoliko decenija, to je da je konstantnim devastiranjem izazivamo da bude sve manje nepredvidiva i prestaje da bude pitanje da li će se nešto desiti, već kada će.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.