Ratari se žale: Paleta đubriva skuplja od traktorske prikolice

Foto: Pixabay

Visoke cene đubriva ozbiljno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu sigurnost zemlje, upozoravaju ratari iz Banata, a prenosi list Danas. Proizvođačima je veliki problem kako da zaštite već zasađenu pšenicu, a da ih to ne odvede u bankrot, jer tona azotnog đubriva sada košta 130.000 dinara. Pre samo godinu dana ista količina đubriva koštala je 44.000 dinara.

"To je skok od 200 odsto. Rod useva će pasti za 70 odsto ako ratari ne budu imali čime da prihrane pšenicu. došli smo u situaciju, ne samo zbog poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi", kaže Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Kleut kaže da banatski ratari za prenos đubriva obično koriste takozvane kikindske prikolice.

Jedna paleta đubriva, prema njegovim rečima, sada košta više nego jedna takva prikolica.

Rast cene energenata, a onda i hrane
Ove godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra

Prema njegovim rečima, ako u Srbiji na lageru postoji đubrivo koje je proizvedeno pre dve godine, nema razloga da se to sada poljoprivrdnicima prodaje po novim "astronomskim cenama".

Kleut ocenjuje da će zbog enormnog poskupljenja, neki poljoprivrednici verovatno štedet na đubrivu.

"Tražimo vraćanje subvencije od 14.000 dinara i to za površine od 100 hektara, baš zbog ovakvih razloga kada je potrebno omogućiti proizvošačima da prebrode udare na tržištu. Mi tražimo da se vrati regresirano gorivo i već šest godina čekamo na obećanje ministra poljoprivrede da će ponuditi rešenje za to pitanje", kaže Kleut.

On podseća da se 70 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji nalazi u vlasništvu malih i srednjih gazdinstava. Napominje i da to čini kičmu srpske države i poljoprivrede.

Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubriva
Prodaje se imovina pančevačke Azotare

"Ako ne subvencionišete te ljude već tajkune koji kad uzmu subvencije zatvore firme i fanrike kao što je nedavno u Zrenjaninu zatvoren ribnjak, onda nema ništa od hrane i samostalnosti naše zemlje", dodaje Kleut.

Kleut podseća i da se pšenicom u Srbiji zaseje od  500.000 do 700.000 hektara, a pored pokrivanja domaćih potreba, višak pšenice se svake godine izvozi.

Na njivama u Banatu prošle godine je zasejano preko 50.000 hektara pšenice, a poljoprivreda je ugrožena velikim poskupljenjem đubriva. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • Dragan

    A pa vasi u macvi kasne , ovde kod Nas u sremu napravili vele posednike za dve godine ,Moji predci radili 200godina I nisu napravili ni dvadeseti deo od ovoga stop su ovi za dve godine

  • Aleksandar

    E moji prijatelji,dodjite u bogatic da vidite sza je nedimovic i krkobabovic uradili pojedincima,gazde za 5 godina,a mi glupi.ajd da ih bogate polako,vec ovo i ovako je sramota!!!!!

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.