RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Foto: Wikimedia - Mstyslav Chernov

Samo tokom prošle godine, troškovi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) porasli su za 38 odsto u odnosu na 2019. godini, vidi se u javno dostupnim finansijskim izveštajima. 

Državni fond je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme, za šta je lane izdvojeno preko pola milijarde evra. Ta suma je prvi nagoveštaj ukupnih troškova nabavki koje je zdravstvo obavilo tokom pandemije, jer je i dalje većina njih pod oznakom "strogo poverljivo".

Umesto za RFZO, 60 miliona za promociju Srbije

Troškovi materijala i opreme su 2019. godine činili manje od jedan odsto ukupnih rashoda RFZO, a prošle godine su dostigli 17 odsto.

Država je za RFZO u prethodnoj godini dala 123,9 milijardi dinara (1,05 milijardi evra). To je povećanje od 389 odsto kada su u pitanju dotacije iz budžeta Ministarstva finansija i Ministarstva zdravlja, u odnosu na prvobitni plan iz Zakona o budžetu za 2020. godine koji je donet pre izbijanja pandemije.

TROŠKOVI ZA "MATERIJAL"

Naime, RFZO je u 2019. godini na kupovinu materijala potrošio samo 206 miliona dinara, da bi u 2020. godini za ove svrhe dao skoro 45 milijardi dinara (382,5 miliona evra).

Ono što je neočekivano jeste da su najviše skočili troškovi kupovine administrativnog materijala, sa 151,7 miliona u 2019. godini na 32,6 milijardi u 2020. 

U samom finansijskom izveštaju, ali ni u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) se ne precizira koji to materijal spada pod administrativni, a na koji je RFZO potrošio značajan deo novca. Na pitanja Novoj ekonomiji nisu odgvoorili ni iz RFZO.

Stručnjaci iz oblasti javnih finansija sa kojima smo razgovorali kažu da je najverovatnije u pitanju nabavka materijala za potrebe suzbijanje pandemije, ali da je, iz tehničkih ili nekih druzgih razloga, on knjižen u okviru stavke "administrativni materijal".

Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme

Na nabavku medicinskog i laboratorijskog materijala je u 2020. RFZO potrošio 11,9 milijardi dinara (više od 100 miliona evra).

U 2019. ova stavka nije postojala u finansijskom izveštaju RFZO tako da se može zaključiti da troškova nije ni bilo, odnosno da RFZO nije ni nabavljao ovakvu vrstu materijala ili da je on bio evidentiran u okviru neke druge stavke.

Podsetimo, izmenama Pravilnika u februaru i martu prošle godine, kada je i počela pandemija, uvedeno je pravilo da RFZO sprovodi centralizovane javne nabavke i za sanitetski i medicinski potrošni materijala, kao i za ličnu i zaštitnu opremu, gde spadaju i zaštitne maske i testovi.

To znači da bi RFZO sve ovo nabavaljao centralizovano, a zatim bi zdravstvene ustanove prema svojim potrebama, od RFZO trebovale određene količine. RFZO je ove javne nabavke i raspisao, ali su one obustavljene kada je uvedeno vanredno stanje, a sve nabavke koje se tiču pandemije dobile oznake tajnosti.

Novac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolnice

TROŠKOVI ZA MEDICINSKU I LABORATORIJSKU OPREMU

U 2020. godini RFZO je uveo i troškove kupovine medicinske i laboratorijske opreme. Ova stavka takođe nije postojala u 2019. godini, a sada je iznosila više od 16 milijardi dinara (137 miliona evra).

Medicinska oprema koja se intezivno nabavljala u toku 2020. bili su respiratori koji su bili neophodni za lečenje pacijenata, ali od koga su kupljeni niti koliko su plaćeni, građani nikada nisu saznali jer i ove nabavke nose oznaku tajnosti.

Nova ekonomija je RFZO poslala zahtev za pristup informacijama od javnog značaja RFZO kako bismo dobili podatak o tome kako su i za koliko novca nabavljeni testovi za detekciju korona virusa, ali smo dobili odgovor da su svi podaci o medicinskim sredstvima, opremi, ličnoj i zaštitnoj opremi, sanitetskom i medicinskom potriošnom materijalu koji su u Srbiji nabavljani za vreme vanrednog stanja označeni kao "strogo poverljivi", shodno Zaključku Vlade.

Dobavljač za kovid bolnice u vrhu po profitu

Isto se odnosi i na humanitarnu pomoć koju je Srbija dobila u ovom periodu.

Zbog toga, odgovara RFZO, podatke ne mogu da nam dostave sve dok Vlada ne izvrši opoziv tajnosti traženih podataka.

Međutim, iako je od vanrednog stanja prošlo godinu i po dana, podaci su i dalje "strogo poverljivi".

Koliko je država potrošila za suzbijanje pandemije je gotovo nemoguće precizno utvrditi jer se kovid bolnice grade iz budžeta Ministarstva odbrane, opremaju od novca iz Ministarstva zdravlja, materijal nabavlja RFZO, a neretko i same zdravstvene ustanove raspisuju javne nabavke koje se odnose na kupovinu opreme i materijala koji se odnose na suzbijanje korone.

Fiskalni savet je davao procene da će pandemija javni zdravstveni sistem Srbije koštati najmanje 85 milijardi dinara, od čega najveći deo (približno četiri petine) otpada na troškove neposrednog suzbijanja pandemije, tj. nabavku mediicinske opreme i lekova, kao i poroširenje starih i izgradnju novih bolničkih kapaciteta.

Ovaj tekst je deo serijala Nove ekonomije "Korona presek: Rasvetljavanje zdravstvenih troškova u pandemiji" u kome izveštavamo i otkrivamo na koji način su državne institucije trošile javni novac u toku pandemije COVID-19.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.