Foto: Nova ekonomija

Rodoljub Milović i Miladin Suvajdžić nemaju neposredna saznanja o ubistvu Ćuruvije

Foto: Nova ekonomija

Pred specijalnim sudom svoje saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije i događajima koji su kasnije vezivani za ovo ubistvo izneli su danas bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović i svedok saradnik u procesu protiv kriminalnog zemunskog klana Miladin Suvajdžić.

Iako se radi o zvučnim imenima, činjenica je da se u sudnici nisu mogle čuti informacije o ubistvu Ćuruvije, jer ni jedan od svedoka nema neposredne informacije o samom ubistvu. 

Zanimljivo je da su i jedan i drugi rekli da je informacija o ubistvu Ćuruvije bilo tokom policijske akcije Sablja 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije, danas penzioner, Rodoljub Milović nekoliko puta je od 2000. istraživao je ubistvo Ćuruvije, ali nikada nije bio zadužen baš za taj predmet. Tokom 2001. u okviru jedinice POSKOK pomagao je kolegi koji je radio na slučaju.

"Jedna informacija je bila da su Luka Pejović, Predrag Jokić i Milo Todorović. A druga informacija da je postojala tajna pratnja DB-a i neki beli golf, Romić i Kurak", rekao je Milović.

Luka Pejović nekadašnji je pripadnik rezervnog sastava JSO-a koji se tokom 2008. u medijima dovodio u vezu sa ubistvom Ćuruvije.  Iz svega što je Milović rekao tokom svedočenja, ispostavlja se da policija nije imala dokaze koji bi potvrdili tezu da Luka Pejović ima veze sa ubistvom Ćuruvije.

Milović je između ostalog opisao kako je jednog dana jedan od operativaca doneo smrtovnicu Luke Pejovića, koju je supruga Slavka Ćuruvije Branka Prpa dobila na jednom prijemu od nekoga iz vojske.

Luka Pejović ubijen je 5. decembra 2000, a prema svedočenju Rodoljuba Milovića dva dana pre toga zvao je njega i kolegu i tražio da se vide. Pre toga ubijen je Pejovićev saradnik Predrag Jokić, a treći Milo Todorović je pobegao u Francusku.

"Mi smo došli do njega i čuli se telefonom. On je rekao da se plaši za svoj život i da mi možemo da dođemo u Francusku, da on pristaje da ide na poligraf u ambasadi i da će, ukoliko se pokaže da je učestvovao u ubistvu Ćuruvije, krenuti sa nama za Beograd", rekao je Milović.

Odlazak u Pariz, nije odobrio ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović

Milović tvrdi da je supruga Slavka Ćuruvije kao svedok prvo pokazala Miloša Simovića kao čoveka koji bi mogao da liči na ubicu, ali i da je rekla da pamti da je bio smrtno bled.

"Mi smo znali da Luka Pejović kada se nanervira ima to smrtno bledilo".

Na pitanje odbrane zašto nisu podneli krivičnu prijavu protiv Luke Pejovića, Milović je rekao da su pojedinci i tada vršili pritisak da piše krivičnu prijavu protiv Pejovića, ali da je s obzirom na informacije koje su dobijali sve ličilo na to da neko hoće da nas odvede na pogrešan trag.

"Nismo uspeli da ispitamo Mila Todorovića i nismo imali dokaze", rekao je Milović.

On je ispričao i da je bio u kontaktu i sa Momirom Gavrilovićem i Markom Živkovićem, opetivcima DB-a, i da je policija znala da je Ćuruviju tajno pratila DB.

"Dobili smo tada potvrdu od Momira Gavrilovića da su pripadnici DB-a radili tajnu pratnju. Koliko se sećam, neko iz te tajne pratnje je bio i rođak Gavrilovića", rekao je Milović. 

Podsetimo, Gavrilović je ubijen u julu 2002, a njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno. 

"Tokom Sablje sam pozvan da razgovaram sa Kurakom, da ga ubedim da ide na poligraf. On je samo ponavljajo da su mu ugrožena prava i da nema kontakt sa advokatom. Omogućen mu je poverljiv razgovor sa braniocem i on je odustao od poligrafa. Ja sam tražio da ga pustimo iz pritvora jer nismo imali dokaze", rekao je Milović.

"Informacija je bilo dosta... Pejović i Jokić i Kurak i Romić, ali nije bilo dokaza", rekao je Milović

Rodoljub Milović nije završio svedočenje i sutra nastavlja da odgovara na pitanja suda i okrivljenih.

Suvajdžić: Zemunski klan planirao ubistva Romića i Kuraka

Suvajdžić, koji je prvi svedočio, naveo je da zna da su pripadnici zemunskog klana pripremali ubistvo sada optuženih za ubistvo Ćuruvije, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, i to upravo zbog umešanosti u to ubistvo. 

"Miloš Simović mi je rekao da su od Dušana Spasojevića dobili naređenje da ubiju ljude koji su ubili Ćuruviju. Dao sam im telefone specijale, automobile i tablice za pratnju. Prvo se prate, da se vidi gde idu, sa kim se sastaju, da se nađe najbolje mesto za ubistvo... To je bilo krajem juna 2002. Ta akcija je obustavljena", rekao je Suvajdžić pred sudom.

Prema rečima Suvajdžića sve informacije mu je prenosio Simović koji je bio operativni šef klana.

"Rekao mi je da ih je Kurak video i da je pobegao preko Pančevačkog mosta. Oni su se čuli sa Legijom i napravili dogovor. Legija je zvao Spasojevića i zaustavio akciju. Pole toga su mi vratili specijale, ali ne i vozila", opisao je svedok.

Odgovarajući na pitanja advokata odbrane, Suvajdžić je ponovio da je jedan od vođa zemunskog klana Mile Luković Kum, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, ispričao da su pripadnici klana ubili Kundaka (Zorana Todorovića), Žiku Petrovića i Slavka Ćuruviju. 

Suvajdžić je rekao da je sve o tom događaju ispričao policiji ali nije imao dokaze ni neposredna saznanja pa su, kako je rekao, oni prešli preko toga.

Klan planirao i ubistva Radomira Markovića i Jovice Stanišića

Prema rečima Suvajdžića zemunski klan je odmah nakon petog oktobra razmatrao i mogućnost da ubije Radomira Markovića, tadašnjeg šefa DB-a a danas jednog od opštuženih za ubistvo Ćuruvije, ali da se od toga brzo osustalo.

Planirali su i ubistvo Jovice Stanišića početkom juna 2002.

"To je bila priča, ali su pripadnici klana upropastili akciju. Zvao me je Duća (Dušan Spasojević) i rekao  mi da hitno sklonim sve automobile koji su pratili Stanišića da do njih ne može da se dođe. Da ih prodam što dalje od Beograda. Jovica Stanišić ih je provalio, zvao Milorada Bracanovića i rekao mu da ga prate", izjavio je svedok.

Prema njegovim rečima Stanišića nisu mogli da ubiju jer se vozio u blidiranom vozilu sa zatamnjenim staklima i nikako nisu mogli da utvrde da li je on u vozilu. Navodno motiv za ubistvo Stanišića je bio to što je bio blizak sa ljudima koji, kako je rekao, nisu bili dobri sa Legijom i Spasojevićem, recimo sa Stankom Subotišćem i još nekim ljudima.


Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara