Rudnik zlata kod Žagubice radiće sedam godina

Foto: Pixabay

Ministarstvo građevine oglasilo je javni uvid Prostornog plana područja posebne namene za budući rudnik zlata  Potaj čuka – Tisnica kod Žagubice. Ležište zlata otkrila je kanadska firma Avala resources koja je u sastavu kompanije Dundee Precious Metals. Predviđeno je da rudnik radi sedam godina.

Najveći deo Planskog područja budućeg rudnika (54%) zauzimaju šume i šumsko zemljište, zatim, poljoprivredno i ostalo zemljište (35%), zona rudarski aktivnosti (3,6%) i građevinska područja naselja (1,3%). 

Navodi se da su na lokalitetima Brdo Bigar, Кorkan i Zapadni Кorkan u blizini Žagubice pronađeni oksidni i prelazni tipovi rude koja će u posebnom postrojenju biti prerađivana metodom "luženja na gomili". Godišnja količina rude koja je planirana za preradu je 2,5 Mt (megatone).

Postrojenje za "luženje na gomili" će zahtevati površinu od 36 hektara, a pored njega će se nalaziti i sistem za drobljenje rude. Za luženje zlata iz drobljene rude na deponiji koristiće se natrijum cijanid (NaCN). Ispod unutrašnjeg bazena za dalju rude preradu predviđa se takozvana dvostruka geomembrana koja sprečava curenje otpadne vode iz bazena.

Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Napominje se da je predviđeni metod prerade rude usklađen je sa "Međunarodnim kodeksom za upravljanje cijanidom"  koji je potpisala i kompanija Dundee Precious Metals. Prema Evropskoj asocijaciji za rudarstvo (EUROMINES), veći deo zlata se dobija pomoću cijanidizacije:

"Takvi procesi se koriste više od 100 godina da bi se poboljšali rezultati prerade i eliminisala potreba za amalgamizacijom (spajanjem) žive. Cijanid je supstanca koja ima sposobnost da izvlači zlato i srebro iz rude u vrlo niskim koncentracijama", dodaje se u Prostornom planu.

Napominje se i da se u mnogim zemljama postrojenja koja koriste tu metodu nalaze blizu ili relativno blizu stambenih objekata (Švedska, Grenland, Finska, Turska, SAD, Kanada, Australija). Cijnanid se u ovom slučaju koristi u zatvorenom sistemu.

U okolini Valjeva se istražuje litijum, isplativost rudnika za sada upitna

JALOVIŠTE NA BRDU BIGAR

Za jalovinu koja stvara kiselinu neophodna je obložena podloga, a oticanje vode zahteva hemijsku obradu pre ispuštanja u okolinu. Odlagalište za jalovinu na Brdu Bigar imaće kapacitet za sedam mega tona jalovine koja stvara kiselinu, navode autori oglašenog plana.

Deo jalovišta na Brdu Bigar, Кorkanu i Zapadnom Кorkanu koja nemaju potencijal da stvaraju kiselinu, kako se naglašava, biće "konvencionalna neobložena postrojenja".

Zona neposrednog uticaja rudarskih aktivnosti na okolinu kroz isušivanje i sleganje tla, snižavanje podzemnih voda, oštećenje objekata, zagađenje vazduha, vode i tla, buku i prašinu, kako se napominje, biće utvrđena u posebnom planskom dokumentu.

Evo zašto Česi ne žele zlato vredno 20 milijardi evra

O istraživanjima zlata u okolini Žagubice izveštavala je Radio-televizija Srbije, još 2010. godine. Tada se govorilo da su bušotine tokom istraživanja išle i do dubine od 250 metara, kao i da bi otvaranje rudnika moglo da doprinese otvaranju novih radnih mesta.

Prema ranijim najavama, početna investicija u ovaj rudnik iznosila bi 136 miliona američkih dolara. Javni uvid Prostornog plana za rudnik Potaj Čuka traje do 18. oktobra.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.