Rusi srezali isporuke gasa: Kakva zima čeka Evropu?

Pixabay

Ruska državna naftna kompanija Gazprom je prošle nedelje krenula da smanjuje isporuke gasa kroz Severni tok 1 za nekoliko zemalja Evrope. 

Manje količine isporučenog gasa prijavile su Nemačka, Austrija, Italija, Slovačka, Francuska, Češka, a ruski gigant manje isporuke pravda tehničkim problemima koji su nastali kao posledica ekonomskih sankcija usmerenih ka Rusiji. 

U međuvremenu, dotok ruskog gasa u Francusku je pao na nulu.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je da Evropa mora odmah da se pripremi za potpuni prekid izvoza ruskog gasa ove zime, pozivajući vlade da preduzmu mere za smanjenje potražnje i zadrže zastarele nuklearne elektrane otvorenim, prenosi Fajnenšel tajms.

Izvršni direktor IEA Fejt Birol rekao je da bi odluka Rusije da smanji isporuke gasa evropskim zemljama mogla da bude uvod u dalje rezove, jer "Moskva želi da dobije polugu [u pregovorima] tokom rata sa Ukrajinom".

"Evropa bi trebalo da bude spremna u slučaju da dotok ruskog gasa bude potpuno prekinut", rekao je Birol u intervjuu za Fajnenšel tajms.

Tokom vikenda je Gazprom prepolovio izvoza gasa u Slovačku, a manji izvoz se nastavio u ponedeljak, saopštila je Slovačka gasna industrija (SPP), prenosi Euractiv. Portparol SPP-a Andrej Šebesta naveo je da manje zalihe neće uticati na isporuke domaćinstvima, ali da međutim, pad uvoza može da uspori punjenje rezervi za zimu. 

Austrija je nedavno proglasila fazu ranog upozorenja plana za vanredne situacije snabdevanja gasom. 

Austrijska ministarka energetike Leonor Gevesler poručila je da cilj Austrije da u zimu uđu sa skladištima popunjenim 80 odsto. Trenutno skladišta gasa popunjena na 41,89 odsto.

"Tada ćemo biti dobro opremljeni. Ako je ovaj cilj ugrožen, mi ćemo preduzeti akciju", rekla je Gevesler.

Austrija je najavila i da će ponovo biti aktivirana elektrana na ugalj i osposobljena da radi za hitne slučajeve.  Austrija je trijumfalno izbacila ugalj u aprilu 2020. zatvaranjem fabrike. Za sada je njena upotreba rezervisana za hitne slučajeve.

Ruska kompanija je prošle nedelje prvo najavila da će isporuke gasa Nemačkoj smanjiti za 40 odsto, a potom je stigla najava da će isporuke toj zemlji kroz Severni tok biti manje za 60 odsto. 

Nemačka vlada je, između ostalog, apelovala na stanovništvo da štedi energiju nakon što je Rusija prekinula snabdevanje kritičnim gasovodom preko Baltičkog mora, koji dovodi gas u zapadnu Evropu.

Zamenik kancelara Nemačke Robert Habek rekao je da je situacija "ozbiljna" i da kompanije i građani treba da učine sve što mogu da uštede energiju. "Svaki kilovat sat pomaže u ovoj situaciji", rekao je on u video apelu objavljenom na Tviteru.

Hebek je u izjavi u nedelju rekao da će Nemačka smanjiti upotrebu gasa za proizvodnju električne energije.

"Umesto toga, elektrane na ugalj će morati da se koriste više", rekao je Habek.

Gazprom je za smanjenje tokova gasa okrivio tehničke probleme, navodeći da su neke turbine Severnog toka, koje je proizvela podružnica kompanije Siemens, ušle u proces redovnog održavanja i popravki u Montrealu, ali da nisu mogle da budu vraćene u Rusiju zbog kanadskih sankcija Gaspromu.

Nemački federalni energetski regulator je rekao da ne može da identifikuje "bilo kakvu uzročnu vezu između nestalog kompresora gasa na ruskoj strani i velikog smanjenja zaliha".

Isporuke Italiji su sredinom prošle nedelje smanjene za 15 odsto. Kako bi nadoknadila moguću nestašicu gasa, vlada u Rimu, potpisivanjem sporazuma sa afričkim i istočnomediteranskim zemljama, ide ka tome da zameni ruski gas. 

Predsednik italijanskog regulatornog tela za energetiku Stefano Beseđini je naveo da već imaju uskladištenih 9,5 milijardi kubika gasa, što je oko 52 odsto skladišnih kapaciteta, pisao je Euractiv

Pre "zavrtanja slavine" zapadu kontinenta, Gasprom je prethodno zatvorio dotok gasa u Poljsku, Bugarsku, Finsku, Holandiju i Dansku, nakon što su ove zemlje odbile novi sistem plaćanja u rubljama koji je naredio ruski predsednik Vladimir Putin, pisao je Fajnenšel tajms.

U okviru šestog paketa sankcija, Evropska unija je početkom juna zabranila uvoz ruske sirove nafte i naftnih derivata morskim putem, a za to je predvidela određene prelazne periode za postojeće ugovore i spot transakcije kako bi se omogućilo prilagođavanje sektora i globalnog tržišta (šest meseci za sirovu naftu i osam meseci za naftne derivate).

Od zabrane je za sada izuzeta sirova nafta koja se dopreme putem cevovoda. 

Zbog specifičnog geografskog položaja, za neke članice su dozvoljena određena privremena odstupanja od zabrana. 

Tako će do kraja 2024. Bugarska moći da nastavi da uvozi sirovu naftu i naftne derivate pomorskim transportom.

Osim toga, Hrvatska će do kraja 2023. moći da odobri uvoz ruskog gasnog ulja koji je potreban za funkcionisanje njene rafinerije. To će im omogućiti da razviju alternativne puteve snabdevanja, predvidela je EU. 

Evropska komisija smatra da će uticaj zabrane uvoza nafte na Rusiju biće značajan jer otprilike polovina njenog ukupnog izvoza nafte ide u EU.

EU je 2021. iz Rusije uvezla sirovu naftu u vrednosti od 71 milijardu evra. 

Što se tiče uticaja na EU, iz ovog bloka poručuju da u srednjem roku postoje dovoljne globalne ponude koje mogu doći na tržište i navode da će prelazni periodi omogućiti EU i njenim partnerima da na vreme obezbede alternativne rute snabdevanja i minimalizuju uticaj na globalna tržišta. 

Evropska unija je poručila da radi na tome da što pre okonča zavisnost od svih ruskih fosilnih goriva, uključujući i gas, a 18. maja je predstavila svoj REPoverEU plan.

Oko 85 odsto Evropljana, koji su učestovali u anketi, veruje da, kako bi podržala Ukrajinu, EU treba da što pre smanji zavisnost od ruskog gasa i nafte.  

REPoverEU predviđa: uštedu energije, proizvodnju čiste energije i diverzifikaciju zaliha.

Analiza ukazuje da su do 2027. godine potrebne dodatne investicije od 210 milijardi evra da bi se postepeno ukinuo uvoz ruskih fosilnih goriva. 

Kao kratokročne mere planira se zajednička kupovina gasa, tečnog prirodnog gasa i vodonika za sve zemlje članice koje žele da učestvuju, kao i za Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i Zapadni Balkan. 

Predviđaju se novi energetski sporazumi sa "pouzdanim partnerima", uključujući saradanju na obnovljivim izvorima energije i niskougljeničnim gasovima, kao i brzo uvođenje solarne energije i energije vetra u kombinaciji sa obnovljivim vodonikom, kako bi se uštedelo oko 50 milijardi kubika uvoza gasa.

U kratkom roku je u planu i povećanje proizvodnje biometana kako bi se smanjilo 17 milijardi kubuka uvoza gasa i odobrenje prvih vodoničnih projekata širom EU do leta. 

EU je kao kratkoročni cilj predvidela da do 1. novembra 2022. godine napuni skladište gasa do 80 odsto kapaciteta. 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da zemlje članice EU ne bi trebalo da odustanu od svog dugoročnog nastojanja da smanje upotrebu fosilnih goriva, pošto se se nekolicina država okreće uglju nakon odluke Rusije da ograniči svoje isporuke gasa.

Ona je navela da zemlje treba da se fokusiraju na masovne investicije u obnovljive izvore energije. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.