Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije

Foto: Pixabay

Elektro-privreda Srbije (EPS) nema dovoljno uglja niti plan za dugoročnu proizvodnju struje kojim bi se izbegavale njene nestašice, kaže Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Prema njegovom mišljenu, Srbija treba da se pre svega "okrene razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije".

Predstavnik CEKOR-a smatra da Srbija treba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana i razvoju novih projekata poput hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, kao i o hidroelektranama koje bi bile građene na Drini i Ibru. Glavni razlog je prema njegovim rečima zagađenje koje izaziva sagorevanje uglja, koga kako ocenjuje nema dovoljno.

Kalmar je podsetio da je EPS uložio dosta novca u otvaranje novih kopova uglja u Vreocima, gde, kako tvrdi, uglja zapravo nema dovoljno. Kao jedan od dokaza za to navodi kolaps koji se u dogodio u EPS-u pre nekoliko nedelja kada je pao sneg, a sa njim i elektro-energetski sistem Srbije.

Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave "zeleno" okruženje

"Tamo uglja zapravo nema, neko u vlasti tada je istraživao ležište uglja i otkrili su 570 miliona tona uglja ispod Vreoca, koji su dovoljni za 20 godina", kaže Kalmar.

Prema njegovim rečima, državni budžet je raseljavanje oko 100 domaćinstava iz Vreoca koštalo između 150 i 200 miliona evra. Napominje da dokumenti o tome još nisu dostupni javnosti i poziva nadležne da ih konačno objave.

Kalmar naglašava da je taj novac mogao da bude upotrebljen za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji. Dodaje da je se u kopovina Rudarskog basena Kolubara sada kopa se novo polje G, koje ima vrlo malo uglja.

Predstavnik CEKOR-a podseća i da je pre 10 godina Srbija uzela kredit i kupila mašinu za mešanje kvalitetnog i lošijeg uglja. Napominje da jeuloga te mašine za homogenizaciju upravo sprečavanje vanredne situacije u EPS-u, kao i da je plaćena 150 miliona evra.

Sada već "ćuveno" loženje blata u pogonima termoelektrana u Obrenovcu nazvao je kriminalom, zbog koga kako ocenjuje treba otpustiti odgovorne i oduzeti im licence za rad.

Povećana proizvodnja struje iz uglja na celom svetu

Kalmar smatra da je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u EPS-ovim  termoelektranama preskupa i neisplativa investicija od 800 miliona evra. Kao razloge za takav stav između ostalog navodi veću količinu struje koju zahtevaju ta postrojenja, njihovo skupo održavanje (150 miliona), povećanje pepelišta, otvaranjen novih rudnika uglja (Veliki Crljeni, Drmno, Burovo).

Jedan od važnih razloga zbog kojih EPS trenba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana je kako dodaje emisija CO2, zbog kojih će Evropska unija početi da naplaćuje posebnu taksu. Kaže da će cena struje u tom slučaju biti takva da EPS neće moći da posluje likvidno:

"Apsloutno smatram da nije potrebno da ulazimo u ovo, već da razmišljamo o tome da do 2035. godine zatvorimo termoelektrane", poručuje Kalmar.

Prema njegovom mišljenju Srbija bi milijardu evra investicija mogla da usmeri na energetsku efikasnost, jer se obavezala i na ciljeve koje je postavila EU, a to je potpuna dekarbonizacija do 2050. godine.

U DVE GODINE PROIZVODNJA I POTROŠNJA UGLJA U EU PLA ZA TREĆINU

Izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji kako naglašava nije isplativa jer traje dugo, zahteva ogromne investicije, školovane ljude koje Srbija nema i ne može da iškoluje preko noći. Naveo je primer Finske koja je svoju novu nuklearnu elektranu gradila dve decenije, jer njene jake regulatorne institucije nisu dozvoljavale ni najmanje propuste tokom radova.

"Đerdap 3 mora biti apsolutni prioritet za Srbiju, imaće oko 2,5 gigavata instalisane stuje, to je ukupna flotila termoelektrana u Srbiji. Tu je i reverzibilna hidroelektrana Bistrica, jer kad nema vetra potrebna je vršna, rezervna energija", dodao je predstavnik CEKOR-a.

Podsetio je i da većina EPS-ovih postrojenja, ali i nekih rudnika radi bez neophodnih dozvola, kao i da kompanija Rio Tinto koja u Srbiji želi da iskopava litijum samo koristi mehanizme koji su uspostavljeni za EPS. 

Ponovio je da cena struje ne može da bude socijalna kategorija, kao i da građanima treba pomoći da izoluju kuće, stave solarne panele i obezbede druge načine da se greju. Energetska politika kako poručuje mora da bude zasnovana na obnovljivim izvorima energije.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • dragomir

    Postovani predstavnice Cekora dve pomenute hidroelektrane su reverzibilne tako da su bilansni potrosac, a ne proizvodjac elektricne energije. (-20-25%). Obe se nalaze u zasticenom podrucju (nacionalni parkovi Djerdap i Uvac). Djerdap 3 bi imao tri faze (I faza je mala i sama neisplativa, ali sve tri ukupno su veoma velike) i optimalno je da im se rad spregne sa nekom nuklearkom (Bugarska, Rumunija...). Sto se Bistrice tice to je znatno bolji izbor. Pitanje je da se odredi Investitor. Madjarska je nekada bila zainteresovana. Ukoliko je Srbija odlucila da sama bude investitor najbolji je Kineski partner za projektovanje i izgradnju. Mi smo vec prekoracili optimalni udeo vetrogeneratora sa postojecom Bajinom bastom tako da je ovo prilicno urgentan posao (uz niz drugih u sektoru uglja i termoelektrana). Nazalost, preostali hidropotencijal Srbije je mali. Sto se srpskih nuklearki tice, pored zakonske zabrane i svih ogranicenja koje ste naveli, najbolja opcija izgradnje nuklearke je JV sa nekom od susednih drzava (npr. Hrvatska kod Dalja na hrvatskoj teritoriji). Naravno da bi management bio na strani koja je familijarna sa nuklearnim biznisom. Pozdrav

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.