Srbiji potrebni zakoni kojima se mediji efikasnije štite od pritisaka

Foto: Pixabay

Neovlašćeno praćenje novinara, borba protiv lažnih vesti kao i kontola agloritamskog upravljanja onlajn sadržajem, samo su neki od problema koji se navode u novoj BIRN-ovoj publikaciji "Mediji i nove politike upravljanja internetom". U novoj publikaciji BIRN ukazuje i na činjenicu da je nedavno formirana radna grupa čiji je cilj da se definiše pojam "pritiska" na novinare i medije.

U novoj BIRN-ovoj publikaciji navodi se da medijske slobode u digitalnom prostoru podrazumevaju otvorenost, inkluzivnost i pristup informacijama, kao i ekonomsku održivost medija, kao i novi biznis modeli.

Naglašava se da u praksi "internet i digitalni prostor sve više postaju mesto gde se sloboda izražavanja i medijske slobode susreću sa brojnim izazovima i problemima".

Kao razlog za to navode se i informisanje u zatvorenim krugovima istomišljenika ili poznanika, gde se ljudi često izlažu dezinformacijama.

Sa druge strane, primećuje se da domaće medijske politike opterećuju tradicionalni modeli regulacije, pa ih zbog toga treba promeniti, kao i Krivični zakon koji bi sankcionisao pritiske na medije i novinare. 

Navodi se i da se prema izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara vode 64 postupka koji se odnose na period od  januara 2019. do marta 2020. od kojih 26 vodi Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (25 zbog ugrožavanja sigurnosti, dok se jedan odnosi na rasnu i drugu diskriminaciju).

Podseća se i da se od novoformirane radne grupe pri kancelariji Zaštitnika građana očekuje pomoć u promišljanju regulatornog okvira za zaštitu novinara i medija od pritisaka. Njen cilj je, kako se dodaje uspostavljanje platforme za evidenciju takvih slučajeva.

"Trenutno, u okviru ove inicijative funkcioniše radna grupa koja ima zadatak da definiše pojam "pritiska" na novinare i medije, koja će se u velikoj meri oslanjati na NUNS-ovu bazu napada i pritisaka", navodi se u BIRN-ovoj publikaciji.

BIRN: SVAKA PETA MHE U SRBIJI IZGRAĐENA BEZ USLOVA ZAŠTITE PRIRODE

NEOVLAŠĆENO PRAĆENJE NOVINARA

U svojoj publikaciji BIRN je ukazao i na primer koji se dogodio ove godine i koji je ukazao na neovlašćen nadzor novinara kao. Tada je bivši ministar odbrane javno komentarisao tekst jednog od svojih prethodnika koji nije bio ni objavljen, a neki mediji su i preneli tu njegovu izjavu. Slučaj je, kako je naglašeno, otovorio pitanje prisluškivanja novinara.

U skladu sa tim primerom, među preporukama za unapređenje regulatornih i samoregulatornih mehanizama, koje su navedene u BIRN-ovoj publikaciji, trebalo bi da se ide u pravcu Izmene Zakona o elektronskim komunikacijama.

To kako se navodi podrazumeva novo definisanje i ograničenje kruga prava za zakonito presretanje elektronske komunikacije.

Sa druge strane dodaje se da sami novinari i mediji treba da prošire znanja u vezi sa digitalnom bezbednošću i bezbednošću komunikacija, izrade i uvedu sigurnosne protokole u svoj svakodnevni rad i na taj način zaštite sebe i svoje izvore.

BORBA PROTIV LAŽNIH VESTI

BIRN napominje da u Srbiji trenutno nema ni regulatornog okvira za borbu protiv dezinformacija, kao i da se taj pojam pominje samo u jednom u delu Medijske strategije. 

Napominje se i da je u aprilu ove godine, Tviter uklonio je više od osam hiljada profila koji su isključivo služili "promociji vladajuće stranke u Srbiji i njenog lidera".

Među preporukama koje se navode sa ciljem da se stanje u toj oblasti popravi navodi se sprovođenje kampanje medijske pismenosti, uvažavanje preporuka Etičkog kodeksa novinara i jačanje kapaciteta Saveta za štampu. 

Ukazuje se i na nedostatak transparentnosti u korišćenju algoritamskih sistema pri identifikaciji digitalnih tragova na internetu i profilima društvenih mreža.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara