Srpskim proizvođačima rakije potrebne veće subvencije i bolji marketing

Foto: Nova ekonomija

Rakija sa područja Srbije je izuteno kvalitetna i kao takva ima dobar izvozni potencijal, ali je proizvođačima potrebna jača podrška države i bolja promocija proizvoda, kažu za Novu ekonomiju u Savezu proizvođača rakije Srbije.

Prva i osnovna stvar koju treba rešiti je uređivanje tržišta odnosno primena zakona koji definišu promet alkoholnih pića, smatra prehrambeni tehnolog Ivan Urošević iz Saveza proizođača rakije Srbije.

"Još uvek je velika količina robe koja se mimo legalnih kanala prodaje uglavnom preko interneta, oglasa na crno. To je suštinski veliki problem, jer su ilegalni prodavci alkoholnih pića nelojalna konkurencija koju proizvođači ne mogu nikako da prevaziđu", ističe sagovornik Nove ekonomije.

Ministarstvo poljoprivrede je krajem prošle godine raspisalo konkurs za subvencije proizvođačima jakih alkoholnih pića. Oni su tada mogli da konkurišu za sredstva kojima će pokriti prihvatljive investicije, troškove u izgradnji objekata, kupovini nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju.

Najviši ukupni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 15,5 miliona dinara. Uslovima konkursa je propisano da se sredstva dodeljuju za investicije i troškove, koji su realizovani u prethodnoj godini u odnosu na godinu podnošenja zahteva.

Ivan Urošević kaže da se za prošlogodišnje subvencije prijavilo tri i po puta više zainteresovanih nego što je bilo sredstava. Zato smatra da takve akcije moraju da se nastave i da budu mnogo češće.

"Subvencije prilično kasne. Bilo bi značajno kada bi moglo da se, kao u nekim drugim granama, kreiraju tako da se dobije predračun. Što bi praktično značilo da bi ljudi mogli sa istim novcem mnogo više da investiraju nego ovako kada moraju da čekaju povraćaj sredstava, koja tek onda mogu da ulažu dalje", kaže Urošević.

Rakija je brend koji je autentičan i specifičan za Srbiju, a od rakija iz regiona se razlikuje pre svega po kvalitetu, objašnjava Urošević.

"Voće koje se koristi kao sirovinska baza je mnogo kvalitetnije nego u zapadnim zemljama. Kod nas se isključivo prva ili druga klasa voća koristi za preradu. Drugo, dvokratna destilacija takođe ima veliki uticaj na sam kvalitet", ističe jedan od naših vodećih konsultanata u proizvodnji tog pića.

Prema njegovim rečima to je upravo razlozi zbog kojih potrošači na Zapadu izuzetno cene srpske voćne rakije. Ipak, on smatra da promocija mora da bude bolja i agresivnija da bi kvalitet došao do izražaja na većem tržištu, kao i da iza toga mora da stane država.

"Naša rakija je u svetu vrlo malo poznata, a izvoz tog proizvoda u inostranstvo još nije značajan. Međutim, u zadnjih godinu-dve, izvoz na veliko američko tržište je intenzivniji. Međutim, to tržište još ne prepoznaje rakiju kao kategoriju pića. Promocija bi otvorila vrata prodaji većih količina u inostranstvu i omogućila proizvođačima dodatni finansijski zalet, a i država bi imala priliv deviza", dodaje Urošević koji je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu doktorirao na temu proizvodnje rakije.

Na pitanje koliko nedavna kandidatura srpske šljivovice za listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska može da doprinese njenom plasmanu na inostrana tržišta, naš sagovornik odgovara da to ne može ništa posebno da znači za šljivovicu u smislu prodaje, jer je cilj te kandidature da zaštitimo tradiciju.

"Međutim u kasnijim fazama, zaštita geografske oznake srpskih rakija može da bude od pomoći, jer bi to potvrdilo njenu autentičnost kao srpskog proizvoda", smatra predstavnik Saveza proizvođača rakije Srbije.

Vlada Srbije nedavno je napravila i radnu grupu za unapređenje proizvodnje rakije, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Foto: Nova ekonomija

VLADA SRBIJE NAPRAVILA RADNU GRUPU ZA UNAPREĐENJE PROIZVODNJE RAKIJE
KO SU BALKANSKI LIDERI U PROIZVODNJI ŠLJIVA?

PROLEĆNI RADOVI U VOĆNJACIMA OBAVLJENI NA VREME

Još se ne zna kako će se ovogodišnji kasni, prolećni mrazevi odraziti na rod šljive, kaže Snežana Dragićević Filipović iz Poljoprivredne savetodavne službe Srbije u Čačku.

"Šljiva je sad u fazi precrtavanja tako da će se tek posle te završene faze videti koliki je otprilike procenat oštećenja šljive", kaže naša sagovornica.

Ona objašnjava da oštećenja od mrazeva zavise i od terena na kome se nalaze voćnjaci i smatra da će ih sigurno biti tamo gde se pad temperature kretao od -7 do -10 stepeni.

"U višim predelima možda će i biti nešto manji procenat oštećenja, a u nižim delovima sigurno će ih biti", dodaje Dragićević Filipović.

Kada je reč o prolećnim radovima, ona kaže da su poljoprivrednici koji se ozbiljno i isključivo bave voćarskom proizvodnjom na vreme obavili rezidbu.

"Jabučaste voćne vrste se orezuju još krajem decembra, u januaru, februaru, a koštičave voćne vrste nešto kasnije -početkom, recimo, februara i do marta se to završi, pa što se toga tiče nije bilo nekih većih problema" objašnjava savetnica za voćarstvo PSSS u Čačku.

Čedomir Savković

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara