Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća

Foto: Pixabay

Proizvodi mladih startap kompanija sa Zapadnog Balkana su traženi na tržištu i mogu da računaju na finansijsku podršku Fonda za inovativna preduzeća Evropske unije (ENIF), poručio je njegov predstavnik, Jan Kobler. On podseća i da fond ima četiri predstavništva u gradovma bivše SFRJ, kao i da gaji veliko interesovanje za ovdašnje startape.

Kobler, inače "beogradski" predstavnik fonda, navodi da je podrška namenjena preduzećima u najranijoj fazi razvoja, a koja razvijaju softverske ili hardverske proizvode.

"Ja sam vodio 15 od 27 transakcija u poslednje 4,5 godine, mi smo fond koji investira u ranim fazama razvoja tehničkih kompanija", kaže Kobler i napominje da je i sam bio osnivač jednog startapa koji je prodat 2015. godine.

Objašnjava da su fondu dostupna sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona evra, kao i da su među njegovim finansijerima, pored Evropske unije, razni "biznis anđeli" (investitori u startape, ili poslovne ideje, koji zauzvrat traže udeo u njihovom vlasništvu), razna osiguravajuća društva i prenzijski fondovi.

"Svi oni to (ulaganje) gledaju kao maksimizaciji i diverzifikaciju svog profita", kaže Kobler.

Fond prema njegovim rečima generalno ulaže u fazi kada je proizvod nekog startap preduzeća već razvijen i kada je u procesu nastanka i razvoja tog proizvoda, već prevaziđen prvi tehnološki rizik u poslovanju.

Pored Beograda, fond ima svoje kancelarije i u Ljubljani, Zagrebu, i Skoplju.

VEDNOST DOMAĆEG STARTAP EKOSISTEMA PREMAŠILA POLA MILIJARDE DOLARA 

"RADIJE INVESTIRAMO U SOFTVER, NEGO U HARDVER"

Krajni cilj nekog procesa proizvodnje je prodaja konačnog proizvoda, pa je za finansijsku podršku fonda, kako Kobler dodaje, neophodno da neki startap već ima inicijalne kupce za svoj proizvod, ili da postoji neka inicijalna potražnja na tržištu.

"Tipično ulažemo u firme koje rade na nekom softveru, malo izbegavamo hardver jer je to fizički proizvod i podrazumeva malo veća kapitalna ulaganja", objašnjava predstavnik EU Fonda za inovativna preduzeća.

Ipak, Kobler kaže i da su ulagali u jednu kompaniju koja pravi uređaje za praćenje jedrilica i brodova, koji spadaju u oblast hardvera.

Investicije fonda u preduzeća, kako napominje kreću se u iznosima od 5 do 30 hiljada evra mesečno, ponekad su dve hiljade, 15 ili 20 hiljada evra.

"Bitno je da se radi o 70 ili 80 odsto gotovom proizvodu", kaže Kobler.

Ulaže se u oblast prodaje nekog startapa, razvoja njegovog biznisa, sa ciljem da se doprinese bržoj komercijalizaciji nekog proizvoda.

"Gledamo da sa druge strane omogućimo prodaju na zapadnim tržištima, jer se to dobro pokazalo", objašnjava Kobler.

Kaže i da su jednu softversku kompaniju iz Novog Sada spojili ih sa kompanijom iz San Franciska i napravili dobar spoj jedne ekipe sa dobrim tehničkim znanjem i drugekoja obavlja efikasnu prodaju.

Još jednu kompaniju iz Srbije koja je napravila softver namenjen novinarima i medijskim radnicima spojili su sa kompanijom iz Holandije koja joj omogućava dobar plasman na tržište.

"Danas rade fantastično, osnivač iz Holandije (pre toga) nije imao dobre kontakte u privredi, ali je imao malo stručnih ljudi", objašnjava Kobler.

STRAST POKREĆE STARTAP, ALI JE OK DA RADITE SAMO ZBOG PARA

KOLIKO TRAJE INVESTICIJA?

Investicija obično traje od 12 do 18 meseci, kompanije obično u početku prihoduju oko pet hiljada evra mesečno, a kasnije ta zarada ide i do 60 hiljada evra.

Prema Koblerovim rečima EU Fond za inovativna preduzeća obično u kapitalu neke firme u koju ulaže novac učestvuje u u iznosima od osam do 25% i po običaju ne ulazi u njenu upravu.

Kobler je objasnio i da za njihove programe mogu da se pijave i kompanije startapi sa "lepim prihodima" koji idu i preko 50 hiljada evra mesečno.

Napominje da se komunikacija sa svim zainteresovanim startap firmama vrši i preko mejla, dok se sajt nalazi na sledećoj web adersi.

Prema istraživanju Inicijative Digitalna Srbija, u našoj zemlji, glavni "domovi" za startape su Beograd i Novi Sad i u tim gradovima je 2019. godine radilo između 200 i 400 startapa.

Čedomir Savković


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.