Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej

Foto: Wikimedia/Dekriarh

Spomenik Stefanu Nemanji ima fizičko obezbeđenje koje godišnje košta sedam miliona dinara. Iako iz Muzeja grada Beograda kažu da ga štite u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, ovaj spomenik nikada nije dobio status kulurnog dobra, a za njegovo obezbeđivanje Muzej grada izdvaja više novca nego što u proseku plaća za ostale objekte pod njihovom zaštitom.

Muzej grada Beograda po drugi put ove godine traži tehničko fizičko obezbeđenje za zaštitu spomenika Stefanu Nemanju na Savskom trgu. 

Spomenik trenutno obezbeđuje firma Atlas sekjuriti, sa kojom je u aprilu prvobitno potpisan ugovor na 60 dana.

Kada je ovoj firmi dodeljen ugovor, Muzej grada je sproveo pregovarački postupak i hitnu javnu nabavku, a u obrazloženju ovog postupka navodi se da je Muzej sa Sekretarijatom za kulturu sklopio ugovor o tome da će preuzeti i "obavezu staranja o obezbeđenju skulpturalne kompozicije Stefanu Nemanji".

"Bilo kakav grafit, incident sa nitro sprejevima ozbiljno narušava kulturno dobro i mogao bi da dovede do nesagledavih posledica...  Sam spomenik Stefanu Nemanji predstavlja delo od neprocenjive vrednosti, kako materijalne tako i kulturne, svako oštećenje moglo bi da ima nesagledivce posledice", navodi se u odluci o dodeli ugovora iz aprila ovog meseca.

Danas iz uprave Muzeja odgovaraju vrlo slično.

"To nije spomenik kao neki drugi. Velika je ugroženost spomenika i prostora oko njega i ne možemo da dozvolimo da imamo razmak, da istekne ugovor za jedno obezbeđenje, a da nemamo drugo", kazali su za Novu ekonomiju predstavnici uprave gradske ustanove kulture.

U svakom trenutku spomenik moraju da čuvaju dva izvršioca, a osim spremnosti da spreče incidente, ispisivanje grafita ili oštećenje spomenika, oni treba da pružaju i prvu pomoć posetiocima, kao i da, ukoliko ima potrebe, zadrži lice do dolaske policije i primeni fizičku snagu u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, piše u tehničkoj specifikaciji.

Kako objašnjavaju, oni spomenik obezbeđuju u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima.

"Svi objekti koji su pod zaštitom Muzeja grada Beograda imaju obezeđenje 24/7", naveli su iz Uprave.

Međutim, iako se Muzej grada poziva na Zakon o kulturnim dobrima, a u tenderskoj dokumentaciji spomenik Stefanu Nemanji naziva kulturnim dobrom, on taj status nikada nije dobio.

"Spomenik Stefanu Nemanji nema status pojedinačnog spomenika kulture, odnosno kulturnog dobra, ne uživa status prethodne zaštite i nije zaštićen u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, niti celine pod prethodnom zaštitom," piše u odgovoru Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.

Potvrdu da spomenik na Savskom trgu nije kulturno dobro Nova ekonomija dobila je i od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Takođe, svi objekti koji imaju celodnevno obezbeđenje, a koji su pod zaštitom Muzeja grada Beograda su zapravo muzeji, legati, upravne zgrade i slični objekti, pokazuju podaci sa Portala javnih nabavki.

Tako je Muzej grada Beograda firmama Dobergard, Dobergard Plus i Atlas sekjuriti u martu ove godine dodelio posao pružanja fizičkog obezbeđenje i protivpožarne zaštite za upravnu zgradu Muzeja grada, Muzej Ive Andrića, Muzej Tome Rosandića, Legat Gašparović, Zbriku ikona Sekulić, Zavičajni muzej Zemuna, Konak knjeginje Ljubice, Muzej Paje Jovanovića, objekat Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici i arheološko nalazište "Belo brdo" u Vinči.

Za DEVET navedenih ustanova sa korišćenom površinom od preko 5.000 kvadratnih metara, i jedno arheološko nalazište koje se prostire na 80 ari, Muzej grada obezbeđenje godišnje plaća 32,4 miliona dinara, odnosno prosečno oko 3,2 miliona dinara po objektu, dok će samo za zaštitu spomenika Stefanu Nemanji izdvojiti duplo više - sedam miliona dinara.

Na pitanje da li se još neki spomenik nalazi pod zaštitom Muzeja grada nisu želeli da odgovore ni iz gradske uprave ni iz ove ustanove.

Od beogradske uprave Nova ekonomija je zatražila i ugovor po kom je Sekretarijat za kulturu ovlastio Muzej grada Beograda da obezbeđuje spomenik Stefanu Nemanji, ali ga do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Tekst je izmenjen 24.5.2021. godine.

Katarina Baletić


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • ljubiša

    Šišanje ovaca ima nebrojenih mogućnosti . Ovo je još jedan primer i kad god pročitam slične vesti , setim se dela pesmice od rokera s' moravu ... " ovce bleju , makaze zvekeću "...

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.