Sudija Jovan Ćirić dao izdvojeno mišljenje o vanrednom stanju

Foto: Pixabay

Sudija Ustavnog suda Srbije Jovan Ćirić ocenio je da, prevelikim insistiranjem na formalizmu, pravna norma poput Ustava može postati "sama sebi cilj", da je svrsishodnost važan element prava svake pravne norme, te da se uskraćivanje slobode kretanja tokom vanrednog stanja pokazala "kao mera krajnje nužde i svrsishodnosti."  

On je u izdvojenom saglasnom mišljenju na Rešenje kojim su odbačene sve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja naveo i da se opšti pravni institut krajnje nužde "ne mora vezivati samo za krivično pravo". 

"Krajnja nužda je mogla biti aktuelna za vreme pandemije Korona virusa, u na primer situaciji nedovoljnog broja respiratora u odnosu na broj pacijenata. Niko nijednog lekara ne bi mogao pozvati na odgovornost ukoliko bi jednom pacijentu pružio pomoć na račun nekog drugog pacijenta koji je možda imao manje šansi na uspeh, jer se tu radi o opštim principima krajnje nužde... Zbog čega ta ista etika i logika ne bi mogle dolaziti do izražaja i u nekim drugim situacijama, pa tako i prilikom samog proglašenja vanrednog stanja", upitao je Ćirić.

On je ocenio i da uskraćivanje slobode propisivanjem strogih karantinskih, izolacijskih mera, moglo imati brojne negativne psihološke posledice, ali da je ono omogućilo "očuvanje života", kao i da je u uslovima "relativno velike smrtnosti od COVID-19, nepostojanja leka i nedovoljnog znanja o koronavirusu bilo neophodno uvesti restriktivne mere". 

"Zahvaljujući toj meri svrsishodnosti, stopa smrtnosti od koronavirusa je u Srbiji bila gotovo trideset puta niža mereno na milion stanovnika, nego u Belgiji. Ona je takođe bila znatno niža nego i u nekim drugim razvijenim zemljama... Ne treba imati iluzija pa zaključiti kako su srpski lekari i srpski zdravstveni sistem, uprkos tome što zaista zaslužuju sve pohvale, deset ili čak trideset puta bolji neko neki drugi. U pitanju su bile mere krajnje nužde, svrsishodne mere", navodi Ćirić.

On navodi da je Srbija kao "članica UN i Svetske zdravstvene organizacije bila dužna da preduzme odgovarajuće mere" koje su varirale od države do države u zavisnosti od stepena razvijenosti zdravstvenog sistema, zdravstvenog stanja građana, starosne strukture stanovništva i drugih faktora. 

Uprkos svemu što je naveo, uključujući i brojke preminulih od COVID-19, Ćirić naglašava da Ustavni sud ne samo da nije nadležan da razrešava faktička pitanja, "nego da nema ni odgovarajućeg znanja ni kapaciteta da procenjuje stepen preteće opasnosti".

"Na faktička pitanja odgovori se najčešće dobijaju nakon veštačenja, nakon nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke. Znači li to da je i Narodna skupština pre donošenja odluke o proglašenju vanrednog stanja trebala da sasluša nalaz i mišljenje veštaka? A šta ukoliko bi Skupština tražila dopunsko, pa eventualno i neko super veštačenje? Jedno je sigurno, proteklo bi dragoceno vreme, mere više ne bi bile blagovremene, samim tim ni svrsishodne, a posledice bi bile dalekosežno nepovoljne i cena u ljudskim životima svakako daleko veća", ocenio je sudija.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • Djoka

    E, bar je mogao da nas postedi gluposti!? I ovaj covek je sudija? Strasno!

  • NStulip

    Sramota. Sudija je tu da tumaci slovo zakona, a ne da daje politicke pamflete i da on procenjuje delotvornost i neophodnost mera. Istom logikom mozemo ukinuti i parlament jer nepotrebno usporava donosenje zakona, a vreme je, kako veli, veoma vazan faktor.