Sve veći broj kafana "na dobošu"

Foto: Pixabay

Da li želite da kupite kafanu? Istražujući nevolje domaćih privrednika iz oblasti hotelijerstva i ugostiteljstva, na sajtu Halo oglasa za nekretnine pronašli smo 71 oglas za prodaju objekata iz ovih delatnosti. Upućeni tvrde, objekti se najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom korona virusa i velikim državnim dažbinama, fiskalnim i parafiskalnim nametima čiji broj ide i do 65.

Sajt Halo oglasi nekretnine pretraživali smo 28. januara ove godine, a među najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju ističe se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored čuvenog beogradskog pozorišta Atelje 212 i prodaje se za 750 hiljada evra.

Među oglasima nalazimo i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 miliona evra i to je najskuplja ponuda koja se mogla naći toga dana. Jeftinije hotele pronašli smo na Kopaoniku za 2,6 u Rumi za 2,5 miliona evra, kao i u Kanjiži i u Niškoj Banji.

Cene kafića kreću se od 52 hiljade evra u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu do 140 hiljada evra kod Hrama Svetog Save na Vračaru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80 hiljada evra.

Kako su prenele Nezavisne novine i portal Poslovni.hr, slične muke imaju ugostitelji u susednoj Bosni i Hercegovini. Najveći deo hotela, motela i restorana prodaje se zbog teškoća  izazvanih pandemijom korona virusa i za najskuplje objekte neophodno je izdvojiti po nekoliko miliona evra, što je situacija slična onoj koja vlada u Srbiji.

Foto: Screenshot/ Halo oglasi nekretnine

UDRUŽENJE PRIVREDNIKA I PREDUZETNIKA TRAŽI DODATNE MERE ZA UGOSTITELJSTVO I TURIZAM 
DRŽAVA PRIPREMA TEREN ZA DODATNU POMOĆ TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

Korona stavila katanac

Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji čitav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.

"Ako njima matične firme dođu u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, čak i upola cene", kaže Rajić za Novu ekonomiju i objašnjava da se tim parama jednostavno spašava "matično preduzeće".

Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže odlučuju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.

Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim rečima, predstavljaju fiskalni i parafiskalni nameti, čiji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.

Foto: Screenshot/ Halo oglasi nekretnine

Sagovornik nove ekonomije naglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.

"Veći hoteli mogu lakše da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (prethodnih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matičnim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu", kaže Rajić.

Rajić očekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može očekivati tek naredne, 2022. godine. 

"To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto", ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.

Očaj vlasnika kafića

Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, "Neću da ćutim" vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić, koji se bavi proizvodnjom alkoholnih pića i ugostiteljstvom. 

"Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu pričao o ugostiteljstvu su potpuno očajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati", smatra Nešić.

Rakija bar u Beogradu, Branko inače kako kaže, nije otvarao od početka korone, a svoje proizvode prodaje i u glavnom gradu Austrije, Beču. Tamo se, kako Branko kaže, teret krize izazvane koronom lakše podnosi jer se radi o bogatijoj zemlji.

Oba sagovornika Nove ekonomije ukazuju da su ugostiteljstvo, a naročito turizam, pre korone u Srbiji, a naročito u njenom glavnom gradu "rasli" godinama.

Prema Nešićevim rečima, mnogi ljudi u Beogradu su kupovali stanove u udaljenijim delovima, da bi one u centru grada izdavali turistima, a pandemija je prema njegovoj oceni "zatekla" i preduzetnike i državu.

"Iz ličnih kontakata znam da su se ljudi dovijali na različite načine kako bi ublažili ovaj udarac", kaže vlasnik Rakija bara.

Uslovi za oporavak

Prema Rajićevim rečima, ove godine će u srpskom turizmu biti dosta nesigurna situacija zato što će Grčka i neke druge zemlje dozvoliti ulazak našim državljanima, ili će prosto jedan deo ljudi koji vakcinisao moći negde da putuje.

"Sa druge strane priliv stranih turista koji bi trebao to da nadomesti će biti manji nego što je bio u pretkriznom nivou, dolazi na naplatu i prethodna pomoć, a istovremeno situacija se ne popravlja mnogo, čak u mnogim granama se kriza mnogo više oseća nego ranije", smatra predstavnik Mreže za poslovnu podršku.

Rajić podseća da se ranije novac zarađen tokom decembra, koji je tradicionalno najbolji mesec u godini, koristio da se pokriju januar i februar, kada su prihodi manji, ali napominje da je prošle godine u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, to bilo sasvim drugačije.

"Pošto nisu prihodovali u decembru, to će se odraziti na njihovo stanje", ocenjuje Rajić i napominje da se to naročito oseća kod onih privrednika koji nemaju veliki kapital i rezerve kojim mogu da finansiraju rad firme sa gubicima tokom tri, šest, devet meseci ili godinu dana.

Branko Nešić smatra da u Srbiji treba da budemo zadovoljni, jer se koliko toliko održava biznis i napominje da je svuda teško. On kaže i da je imao problema prilikom dodele državne pomoći, jer "državne institucije nsiu radile kako treba", pa je ostao bez nje.

Dodaje i da je svestan toga da u Ministarstvu finansija imaju mnogo problema kada treba da odluče kome treba da dodele finansijsku pomoć.

"To su veoma osetljive teme, jako je teško utvrditi ko je tu dobro prošao, a ko nije", zaključuje vlasnika Rakija bara.

Čedomir Savković


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (2)

  • Goran

    Bolje kafane na doboš nego neodgovorni na groblju

  • Milutin

    Pa kako sada prodaju hotele, motele i kafane, a država subvencioniše gradnju hotela? Kako nije pandemija za Milenijum tim?

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.