"Tačka povratka" za znanje koje dolazi iz dijaspore

Foto: Tacka povratka

Često smo mogli da čujemo priče o potencijalima srpske dijaspore i kako "nikako da ih iskoristimo". Onda se dogodila "Tačka povratka", moderan program za povezivanje sa srpskom dijasporom koji uspešno radi više od godinu dana na pronalaženju efikasnih rešenja za probleme a sa kojima se građani iz srpske dijaspore susreću.

Inicijatori projekta su bili Serbian Entrepreneurs iz SAD, Serbian City Club iz Londona i Naučno-tehnološki park Beograd, a program su razvili uz podršku Predsednice Vlade RS i Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP). 

Direktor programa "Tačka povratka" i autor istoimenog podcasta Ivan Brkljač govori o idejama koje pokreću ovaj program za povezivanje sa dijasporom.

U podcastu "Tačke povratka" čiji ste autor razgovarate sa ljudima koji imaju zanimljiva iskustva povratka u Srbiju. Koja vam je priča bila najinspirativnija?

Jedna od epizoda koje se često setim je priča Miroslava Kočića, koji trenutno vodi "Vinča Belo brdo" projekat i koji se nakon završenih doktorskih studija arheologije u Americi vratio u Srbiju da sva stečena znanja primeni na jednom od najbitnijih arheoloških nalazišta u Evropi, čime je u neku ruku ispunio svoj dečački san.

S druge strane, razgovor koji smo imali sa Lazarom Džamićem, svetski priznatim stručnjakom za marketing, piscem i edukatorom, otvorio je niz novih perspektiva o tome šta je uspeh, o odlasku u inostranstvo i povratku u Srbiju, a meni lično dao novi uvid u temu kojom se bavim.

Nedavno smo imali i fantastičan razgovor sa Tijanom Prodanović, koja je redovna profesorka astrofizike na PMF u Novom Sadu, ali i edukatorka u nauci, koja je posebna po jednom revolucionarnom pristupu razmeni znanja preko društvenih mreža.

Konkretnije, Tijanine objave na TikTok-u koje se tiču najrazličitijih primena nauke na oblasti poput razumevanja radijacije kroz prizmu holivudskih filmova i stripova prati više od 18 hiljada ljudi i ona na ovaj način stvara jedan potpuno novi trend u približavanju nauke široj javnosti.

U svojim objavama često se osvrćete na uspešne povratnike iz srpske istorije umetnosti i nauke. Čini se da su svi oni imali zajedničku potrebu da iskustva koja su stekli u inostranstvu primene u svojoj zemlji. Koliko je ljudi koji se danas vraćaju u Srbiju sa sličnom idejom?

Često se dešava da u javnom diskursu govorimo o odlasku i povratku kao trajnim kategorijama, kao da ljudi odlaze ili se vraćaju zauvek. Ovo je pogrešno. Statistika pokazuje da je najveći vid migracija cirkularan, što znači da se ljudi kreću konstantno, odlaze i vraćaju se. 

Poznati povratnici iz naše istorije to i pokazuju. Od Jovana Cvijića do Milene Pavlović Barili ili Isidore Sekulić - naši najbistriji umovi nauke, umetnosti i književnosti su se jednim delom školovali u inostranstvu, sticali nova iskustva van granica svoje zemlje i onda su se vratili da to bogatstvo znanja primene upravo ovde

Tim Tačke povratka na mnogo načina olakšava proces povratka u Srbiju za građane i građanke iz srpske dijaspore. Koju sve vrstu pomoći pružate?

U prvih godinu dana smo direktno pomogli sa nekoliko stotina individualnih upita koja su stigla od povratnika i dijaspore, a kada se osvrnemo i na pomoć koju smo pružali za vreme prvog COVID talasa, brojevi se penju i preko pet hiljada.

Kroz inovativni pristup cirkularnim migracijama uspeli da iznedrimo dobra, digitalna rešenja kao što su "Vodiči za povratnike", odnosno da kroz saradnju sa lokalnim partnerima kao što su Poslovi.infostud.com obezbedimo vidljivost nekih dobrih, karijernih prilika za kandidate sa međunarodnim iskustvom.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara