Tržni centri usmeravaće prodaju na onlajn poslovanje

Foto: Pexels

Ritejl sektor globalnog tržišta nekretnina je među prvima osetio posledice ekonomske krize izazvane pandemijom, sektor poslovnog prostora takođe beleži značajne gubitke, dok industrijsko-logistički i rezidencijalni sektori prolaze kroz stagnaciju sa potencijalnim gubicima u budućem periodu, navodi se u analizi koju je objavio Novaston.

U publikaciji "Kako preživeti 'korona' situaciju" koju je objavila ta kompanija navodi se da su se pod uticajem krize sve privredne grane, industrije i sektori grupisale u tri prinudne oblasti.

  • Prva na čiji razvoj i evoluiranje ova kriza utiče pozitivno i omogućava ubrzan razvoj, a u koje se ubrajaju zdravstvena nega i farmacija, IT usluge, elektronska trgovina i telekomunikacije i mediji.
  • Druga čiji će pripadnici preživljavati stagnaciju sa neizvesnim pomakom, a gde spadaju prehrambena industrija, poljoprireda, energetski sektor, finansijske usluge i konsalting.
  • I treća, najšira oblast u koju spadaju sve grane koje će se suočiti sa drastičnom recesijom, a u koje spadaju ugostiteljstvo, turizam, industrija zabave, potrošačke usluge, automobilska industrija, veleprodaja i maloprodaja, transport, metalurgija i rudarstvo, elektronika i građevnarstvo.

"Industrija nekretnina svoje mesto u ovoj podeli pronalazi na granici između druge i treće grupacije, te se u zavisnosti od tipa sektora o kome se radi, trenutno suočava sa stagnacijom ili velikim gubicima... 

Dok širom sveta veliki proizvodni lanci menjaju namenu svojih proizvodnih pogona... u Srbiji je, kao i drugim delovima sveta, u prethodne dve nedelje svoja vrata je zatvorio najveći broj tržnih centara, restorana i maloprodajnih objekata, ostavivši opretivnim samo prehrambene prodavnice, drogerije i apoteke", navodi se u analizi.

Novaston dodaje da se preostali ritejleri, suočeni sa poteškoćama u održavanju poslovanja, usmeravaju prodaju na onlajn kanale, a da će mnogi brendovi i mali lokalni trgovci pod uticajem ove krize "zauvek zatvoriti svoja vrata".

Sektor poslovnog prostora se takođe susreće sa značajnim gubicima, između ostalog i zato što globalno preusmeravanje kompanija na rad od kuće ostavlja na stotine hiljada kvadrata praznim, a vlasnike tih prostora u neizvesnosti po pitanju prihoda od njihovog izdavanja.

"Ono što je sigurno je da koronavirus neće direktno i nepovratno uništiti koncept rada u tradicionalnim kancelarijskim prostorima, ali će veliki globalni eksperiment rada od kuće zasigurno izvršiti uticaj na budućnost tradicionalne tipologije kancelarija, kada se sumiraju poztivni i negativni uticaji ove globalne promene na savremene obrasce poslovanja", dodaje se u analizi.

Pojedine fabrike nastavljaju sa radom nesmetano dok god poseduju zalihe repromaterijala, ili mogu da ih nabave od drugih snabdevača, međutim, problem će nastati kada se ove zalihe budu iskoristile i počne da se postavlja pitanje da li se uopšte mogu nabaviti na drugom mestu.

Skladišteni prostori koji su izdati pre krize ostaju popunjeni, ali je upitna platežna moć zakupaca koji se sa krizom suočavaju u svojim sferama, na duži vremenski rok.

"Na drugoj strani rezidencijalni sektor će zasigurno biti pogođen očekivanim smanjenjem platežne moći stanovništva pod uticajem kraha u privredi i velikim umanjenjima zarada i otpuštanju koje predstoji. Očekivano je i da banke prilagode svoje kreditne politike novonastaloj situaciji, sa posebnim osvrtom na naplatu dugovanja koja su trenutno pod moratorijumom, te je ugrožena i buduća povoljnost kreditnih aranžmana u post-pandemijskom periodu", ocenjuje se analizi.

Novaston navodi i da će eksperti iz čitave instrustrijepred sobom imati težak zadatak sagledavanja svih aspekata krize i pronalaženja globalnog rešenja, uz sveobuhvatno sagledavanje činjenica, predviđanja i pouka koje se mogu izvući iz cele situacije, kako bi se pripremili za buduće trendove.

Novaston u analizi podseća da poslednje procene rasta globalne ekonomije u ovoj godini iznosi samo 0,4%, što bi bio najsporiji rast od ekonomske krize 1982. godine.

"Ipak smatra se i da će se, posle velikog pada u drugom tromesečju, svetska privreda oporaviti do kraja godine. Za Srbiju se, za sada, predviđa godišnji pad ekonomske aktivnosti od blizu 2%, a ukupni deficit za 2020. godinu mogao bi biti na nivou od 9% bruto domaćeg proizvoda", dodaje se u analizi.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara