TS: Nedovoljna zaštita od najtežih oblika korupcije u Srbiji

Foto: Pixabay

U Srbiji se prepoznaju elementi "zarobljavanja države” u dve bitne oblasti – donošenje zakona sa odredbama koje pogoduju privatnim interesima i gonjenje korupcije na visokom nivou, pokazalo je nedavno predstavljeno istraživanje Transparentnosti Srbija (TS).

Postojeći normativni i institucionalni okvir u Srbiji ne obezbeđuje efikasno gonjenje i kažnjavanje svih slučajeva korupcije na visokom nivou, a trenutno nisu planirane mere koje bi rešile sve uočene probleme.

Transparentnost Srbija zato predlaže proširenje i preciziranje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, uvođenje mogućnosti da se posebne istražne tehnike primene za sva koruptivna krivična dela, kao i uvođenje dužih rokova zastarelosti za naročito teške slučajeve korupcije.

Međutim, nijedna izmena zakona neće dati rezultate ako javni tužioci, pored postupanja po krivičnim prijavama, ne pokažu spremnost i odlučnost da ispitaju javno iznete i argumentovane slučajeve sumnji na korupciju, naročito kada se one odnose na funkcionere na visokim položajima, navodi TS.

Najopasniji vid korupcije i zarobljavanja državnih institucija jeste situacija kada se privatni interesi, koji su ujedno suprotni javnom, pretoče u odredbe propisa.

Transparentnost Srbija je u okviru istraživanja identifikovala brojne takve primere iz poslednjih 12 godina. Istovremeno, u samo jednom slučaju je zbog krojenja propisa po meri privatnih interesa bilo preduzeto krivično gonjenje.

Istraživanje Transparentnosti je pokazalo da je u Srbiji učestalo donošenje zakona sa odredbama koje važe za samo jedan projekat, pri čemu takve norme krše opšta pravila, naročito u oblasti javnih nabavki i eksproprijacije zemljišta. Manje očigledni su, ali brojni, drugi primeri kada se, na netransparentan način, zakoni i drugi propisi donose ili menjaju tako da nove norme koriste isključivo pojedincima ili grupama bliskim vrhu vlasti.

Sve to je moguće zato što nisu obezbeđeni u dovoljnoj meri javnost procesa izrade i donošenja zakona, vidljivost spoljnih uticaja na donosioce odluka i zaštita ustavnog načela jedinstva pravnog poretka. Srbija je tek od nedavno regulisala lobiranje i utvrdila obavezu vršenja analize koruptivnih rizika u pojedinim propisima, pa ostaje da se vidi hoće li ti mehanizmi pomoći da se ovi problemi umanje, navodi ova organizacija.

Istraživanje "Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa" nastalo je u okviru projekta "Protiv nekažnjivosti najtežih oblika korupcije na Zapadnom Balkanu i Turskoj", čiji je cilj smanjenje korupcije i zarobljenosti država u okviru regiona, uz podršku Evropske unije.

Nalazi istraživanja su predstavljeni na konferenciji na kojoj su uvodna izlaganja imali Dirk Lorenc, šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji, Tobijas Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Srbiji, Bojana Šćepanović, državna sekretarka iz Ministartva pravde Republike Srbije, i Nemanja Nenadić, programski direktor TS.

O borbi protiv korupcije na visokom nivou u Srbiji govorili su panelisti Lidija Komlen-Nikolić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, i Robert Sepi iz TS, a o zakonima krojenim po meri privatnih interesa Zlata Đorđević iz TS.

U diskusiji su, između ostalih, učestvovali Jovan Božović iz Agencije za sprečavanje korupcije, Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije, Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije, i novinari Vuk Cvijić i Slobodan Georgiev.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara