U novu ekonomsku krizu bez podrške za najsiromašnije

Pixabay

Teret velike ekonomske krize i recesije u koje ulazimo najteže će podneti radnici na minimalacu, porodice sa više od četvoro dece, građani koji nemaju lične karte ili zdravstvene knjižice, Romi, interno raseljena lica sa Kosova i građani koji su korisnici novčane ili druge vrste socijalne pomoći. 

To su ljudi čija su ekonomska i socijalna prava (na rad, lečenje, obrazovanje, stanovanje i socijalnu zaštitu) ubedljivo najugroženija u Srbiji, navela je A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava. 

"Država je odbila sve predloge za unapređenje zakonskih rešenja kojima bi se položaj ovih ljudi, koliko toliko unapredio koji su stigli iz civilnog društva tokom prošle godine. Realno je očekivati da će ljudi koji pripadaju ovim kategorijama, a ima ih više od milion, najteže podneti teret velike ekonomske krize i recesije u koju ulazimo", navodi A11. 

Inicijativa A11 objavila je godišnji izveštaj o stanju ekonomskih i socijalnih prava koji je danas predstavil u okviru manifestacije "Dani socijalnih prava".

INICIJATIVA A 11 ANALIZIRALA JE STANJE EKONOMSKIH I SOCIJALNIH PRAVA U PET OBLASTI: RAD I ZAPOŠLJAVANJE, ZDRAVSTVO, OBRAZOVANJE, STANOVANJE I SOCIJALNA ZAŠTITA.

Srbija nema ni Strategiju socijalne zaštite, ni Strategiju za borbu protiv siromaštva, a izmene Zakona o socijalnoj zaštiti koje su najavljene pre šest godina - još uvek nisu usvojene, piše u saopštenju. 

"Novu ekonomsku krizu čekamo bez ikakve ideje kako da omogućimo najsiromašnijima dostojanstven život i to je manir koji je ova država ponavlja. Država nije zainteresovana ni da odgovori na predloge za promene zakona, niti da povuče neustavne odredbe pojedinih zakona", rekao je Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative A 11. 

Oko 400.000 ljudi u Srbiji radi za minimalnu zaradu, a ona odavno ne pokriva ni troškove minimalne potrošačke korpe. Bez prava na zdravstveno osiguranje radi 115.900 radnika, bez prava na plaćeno bolovanje njih 154.200, navodi Inicijativa.

"Čak 21,5 odsto radnika ugrožava svoje psihičko i fizičko zdravlje radeći prekovremeno bez ikakve nadoknade, kako bi zaradili za osnovne potrebe".

A 11 navodi da je iznos novčane socijalne pomoći oko 80 evra, a dodeljuje se samo devet meseci u kalendarskoj godini, ukoliko je lice radno sposobno. 

"Socijalni radnici olako ukidaju ovo pravo građanima jer se pozivaju na tzv. 'propuštenu zaradu', a to znači da oni procene da je neko mogao da radi i zaradi a nije to učinio", piše u saopštenju. 

Inicijativa podseća da je prošle godine usvojen i Zakon o socijalnim kartama na koji civilni sektor ima mnogo primedbi. 

Taj zakon je, piše, uglavnom napravljen radi strože kontrole korisnika novčane socijalna pomoći i zbog toga što se njime obrađuje ogroman broj podataka o ličnosti korisnika sistema socijalne zaštite, "a ne da bi se proaktivnim merama došlo do bolje zaštite najugroženijih građana".


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.