U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000

Foto: Pixnio - DarkoStojanovic

Broj radnika u zdravstvu u Srbiji je u pandemiji porastao za preko 4.300 ljudi, pokazuje analiza Fiskalnog saveta. I pored toga, zdravstvenim ustanovama još uvek nedostaje preko 5.000 radnika.

Novo zapošljavanje u zdravstvu je bilo neophodno, ali i dalje ne rešava u potpunosti problem manjak medicinskog osoblja, piše u analizi.

Najviše radnika nedostaje u zdravstvu, a slede Poreska i Carinska uprava, kao i republičke inspekcijske službe.

Najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, Univerzitetskom kliničkom centar (UKC) Srbije je u novembru ove godine nedostalo preko 3.000 ljudi, što je skoro trećina zaposlenih koji su predviđeni sistematizacijom. 

Ostajemo li dužni lekarima?

Ovaj broj je tek delimično nadoknađen angažovanjem radnika na određeno, navodi Fiskalni savet.

Ministarstvo zdravlja je objavilo i da je poslednje nedelje decembra 200 diplomaca medicinskih fakulteta i 500 diplomaca srednjih medicinskih škola dobilo ugovore o radu u okviru Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca.

Poslednji podaci o broju zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u Srbiji objavljeni su na sajtu Instituta za javno zdravlje "Batut" na kraju decembra 2018. godine.

Tada je u svim ustanovama radilo ukupno  101.700 ljudi, a od tog broj 80.600 su bili zdravtsveni radinici, dok je bilo preko 21.000 administrativnog i tehničkog osoblja.

U toku pandemije je u novoizgrađenim kovid bolnicama angažovano dosta mladih lekara, a kako je za Novu ekonomiju rekla Gorica Đokić iz Sindikata lekara i farmaceuta ceo sistem u kovid bolnici u Batajnici se u toku prošle godine održavao na "entuzijazmu zdravtsvenih radnika".

Međutim, bolnice su izbegavale da medicinarima daju ugovore "za stalno", kako je pisao BIRN.

Novoj ekonomiji je potvrđeno da se mladim lekarima stalno produžavaju ugovori na određeno. Izvor dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, čije ime je poznato našoj redakciji, objašnjava da su lekari u septembru radili i mimo propisa, nakon noćne smene imali dodatni slobodan dan, a plata i pored ovakvih uslova nije bila viša.

Iako su u pandemiji zapošljavani medicinari, sve do 2019. godine broj zaposlenih u ovom sektoru je padao. Kako je tada pokazalo istraživanje Nove ekonomije, od 2014. do 2019. broj zaposlenih u zdravstvu je bio smanjen za gotovo 10.000 ljudi. Uprkos zabrani zapošljavanja koja je tada bila aktuelna, od njenog uvođenja zaposleno je više od 3.500 nemedicinskih radnika.

Zdravstvene ustanove najviše problema imaju prilikom zapošljavanja medicinskih sestara i tehničara i lekara specijalista.

O tome svedoče i konkursi za angažovanje zdravstvenih radnika za rad u kovid bolnicama. 

U septembru ove godine Univerzitetski klinički centar Srbije je zaposlio po 47 zdravstvenih radnika sa srednjom i visokom stručnom spremom za potrebe kovid bolnice u Batajnici iako je na prethodno raspisanom konkursu tražio preko 800 medicinara.

Pre toga, i Klinički centar Vojvodine je za potrebe kovid bolnice u Novom Sadu tražio 1.143 medicinskih radnika, ali je na konkursu primljeno njih tek 216, kako je objavio portal 021.


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.