U Srbiji veliko interesovanje za školovanje u SAD

Pexels

U Srbiji oduvek vlada izuzetno interesovanje za školovanje i akademsko usavršavanje u SAD, o čemu svedoči i broj prijavljenih kandidata na konkurse za dodelu stipendija koje redovno objavljuje ambasada SAD u Beogradu, kaže Isidora Nikolić Savin, advokat i predsednica udruženja "Fulbrajt i prijatelji".

Udruženje okuplja stipendiste programa akademske razmene Vlade SAD koji se ostvaruju u Republici Srbiji putem ambasade SAD u Beogradu. Reč je o programima Fulbright, Hubert H. Humphrey, Ron Brown, Junior Faculty Development Program (JFDP) i International Visitors Leadership Program (IVLP).

Isidora Nikolić Savin

Misija udruženja je da promoviše profesionalnu i akademsku izvrsnost, kao i pozitivne društvene promene i ima za cilj da doprinese jačanju kapaciteta međunarodne kulturne, institucionalne, naučne i profesionalne razmene i saradnje. Prema podacima programa, od 1961. godine do danas skoro 880 stručnjaka iz Srbije i iz SAD koji su boravili na studijskom programu u Srbiji, dobilo je stipendiju Fulbrajtovog gostujućeg programa.

Zašto su SAD zanimljive našim stručnjacima za obrazovanje i naučnoistraživački rad?

Razlog tome je prvenstveno kvalitet kurikuluma i metodologije rada sa studentima, kao i dugogodišnji primat američkih univerziteta nad evropskim na svim relevantnim međunarodnim rang-listama akademskih institucija. Samim tim, znanje i zvanje stečeni na nekom od univerziteta iz SAD predstavljaju ne samo odličnu osnovu za ostvarivanje uspešne karijere, nego su i stvar prestiža.

Među fulbrajtovcima ima članova SANU, rektora univerziteta, guvernera NBS, dekana i profesora fakulteta, ministara i narodnih poslanika iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznatih umetnika

Za koje naučne oblasti i fakultete se ljudi iz Srbije prijavljuju? 

Baza stipendista programa akademske razmene sa SAD kojom raspolaže naše udruženje ukazuje na veoma širok dijapazon društvenih i prirodnih nauka za koje su zainteresovanim kandidatima bili na raspolaganju programi razmene. Međutim, naučne oblasti za koje se u Srbiji nude programi razmene uglavnom zavise od vrste i cilja akademskog programa za koje ambasada SAD obezbeđuje finansiranje. Fokus tih programa varira od unapređenja društveno-ekonomskog stanja u Srbiji, do razvoja poljoprivrede i biomedicinskih nauka.

SAD donirale milijardu dolara od 2000. godine do danas

Kad bismo pitali alumniste vaše organizacije, šta bi odgovorili na pitanje o značaju američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva?

Odgovor na ovo pitanje je od takvog značaja za naše udruženje da smo prošle godine u saradnji sa Centrom za američke studije organizovali veliku dvodnevnu konferenciju pod nazivom "Značaj američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva", koja je trebalo da se održi u Rektoratu Beogradskog univerziteta. Konferencija je bila zakazana za mart i na njoj je trebalo da govore mnogi priznati stručnjaci koji su svojevremeno pohađali neki od programa razmene, ali su nas epidemija COVID-19 i uvedeno vanredno stanje omeli u planovima. Nadam se da ćemo uskoro moći da održimo konferenciju, nakon koje ću imati i konkretan odgovor na ovo pitanje.

Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara godišnje 

Vlada Srbije je 2013. odlučila da podrži program Fulbrajt i izdvojila je određenu sumu za to. Veliki broj domaćih institucija (bolnice, kompanije, fakulteti, instituti), takođe je dodeljivao stipendije stručnjacima iz SAD koji su dolazili u Srbiju. Da li ova praksa i dalje postoji i zašto je važan dvosmeran karakter programa?

Da, Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara godišnje. Ta sredstva namenjena su stipendiranju srpskih profesora, naučnika i studenata koji se u okviru Fulbrajt programa usavršavaju na univerzitetima u SAD. Vlada SAD dodatno stipendira takođe srpske profesore, naučnike i studente za istu vrstu stipendija. Pored toga, Vlada SAD stipendira i američke profesore, naučnike i studente koji po Fulbrajt programu dolaze na univerzitete u Srbiji. Naravno, univerziteti u Srbiji, iako ne obezbeđuju direktne stipendije Amerikancima, pružaju punu logističku i naučnu pomoć Fulbrajt stipendistima tokom njihovog boravka u Srbiji. 

Fulbrajtovi administratori želeli bi da američki predavači i istraživači budu zainteresovani za rad van Beograda, posebno u gradovima na jugu Srbije kao što su Niš, Kragujevac i Novi Pazar. Imate li informacije kako se ostvaruje ovaj cilj programa? Da li ste u kontaktu sa američkim istraživačima koji borave u Srbiji?

Tačno, to je jedan od ciljeva kojima administratori programa pridaju najveći značaj i iz godine u godinu raste broj američkih stručnjaka i studenata zainteresovanih za saradnju sa srpskim kolegama na univerzitetima van Beograda. Tokom akademske 2019/20. godine, pet studenata boravilo je u okviru Fulbright English Teaching Assistant programa širom Srbije - od Subotice i Novog Sada, do Niša, Vranja i Novog Pazara. Nažalost, zbog rizične situacije nastale zbog COVID-19 pandemije, ove akademske godine nemamo nijednog Amerikanca na Fulbrajt stipendiji u Srbiji. Radi se na tome da već početkom septembra 2021. ugostimo novu generaciju američkih fulbrajtovaca u Srbiji. Naravno, sve će zavisiti od toga kako se dalje bude razvijala situacija u vezi za pandemijom. 

Kako unaprediti saradnju i razmenu dve zemlje?

Svaki sprovedeni vid akademske razmene između SAD i Srbije neumitno je već doveo do trajnog povezivanja dve zemlje jer studijski boravak u drugoj zemlji, naročito onaj koji je duži od jedne akademske godine, dovodi do saživljavanja polaznika programa sa drugom kulturom, eventualnog usvajanja drugačijih kulturnih obrazaca, a svakako do proširenja vidika. Prema bazi članova našeg udruženja, najveći broj naših ljudi koji su boravili u SAD na nekom od programa razmene su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima koji svojim radom i implementacijom znanja stečenog za vreme usavršavanja u SAD daju svakodnevan doprinos svojoj zajednici.

 Ko su u Srbiji poznati fulbrajtovci i polaznici drugih programa?

Među polaznicima američkih programa u Srbiji je veliki broj istaknutih ljudi u Srbiji, među kojima su članovi SANU, rektori univerziteta, guverneri NBS, dekani i profesori fakulteta, ministri i narodni poslanici iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznati umetnici. Lista zvučnih imena zauzela bi mnogo više mesta nego što ovaj intervju dozvoljava, ali ako se fokusiramo samo na domen kulture, već imena nekolicine istaknutih umetnika koji su doprineli uspostavljanju kulturnih veza između Srbije i SAD dosta je rečita. Recimo, znameniti alumniji Fulbrajt programa su Olja Ivanjicki, Milovan Danojlić, Srđan Karanović, Vida Ognjenović, Svetlana Bojković, Slobodan Šijan, Biljana Srbljanović, Grozdana Olujić. 

Vaše udruženje je 2015. godine ustanovilo godišnju nagradu za profesionalnu izvrsnost "Predvodnik/Predvodnica" (Trailblazer), kojom odaje priznanje izuzetnom profesionalnom doprinosu pojedinaca u Srbiji u okviru oblasti razvoja nauke i istraživanja, unapređenja struke ili profesije ili pozitivnih društvenih promena. Ko su dosadašnji dobitnici i zašto je važno imati ovakvu nagradu?

Naša nagrada za cilj ima da promoviše izuzetne osobe i da im oda priznanje za postignuća u određenoj godini. U tome se ogleda njen primarni značaj – da se, koliko god bili svakodnevno obasuti lošim primerima, makar povremeno podsetimo da među nama postoje izuzetni ljudi za koje nikakve nepovoljne okolnosti ne predstavljaju smetnju. Prema desetinama prijava koje svake godine primamo povodom konkursa za nagradu, stekla sam utisak da je naše društvo u mnogo manjoj meri inertno nego što je opšti utisak i da je veoma bogato pojedincima koji postižu izuzetne rezultate u oblasti svoje struke, odnosno koji nastoje da menjaju svet u kome žive makar na mikronivou, ne očekujući ništa zauzvrat. 

Dosadašnji dobitnici naše nagrade dolaze iz najrazličitijih oblasti nauke i društvenog angažmana. To su pojedinci koji stoje iza inicijative "Miksalište – multikulturalni centar za izbeglice i lokalnu zajednicu" čiji je angažman u pomoći rešavanju migrantske krize opštepoznat; Dušica Popadić, osnivačica i direktorka "Incest trauma centra", koja je pionirka u pružanju psihološke i pravne pomoći seksualno zlostavljanoj deci i odraslim osobama koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu, kao i njihovim porodicama; dr Marina Hughson, sociološkinja koja je ceo svoj profesionalni život posvetila borbi za rodnu ravnopravnost; učenici odeljenja III/1 Desete beogradske gimnazije "Mihajlo Pupin" iz Beograda koji su pravi predstavnici uspešnog sprovođenja grassroot inicijative; prof. dr Radojka Vukčević, jedna od najboljih istoričarki američke književnosti na jugoslovenskom prostoru.

Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.