U zdravstvenim ustanovama previše nemedicinskog osoblja, a premalo lekara i sestara

Iako mnoge zdravstvene ustanove imaju nedovoljan broj medicinskog osoblja, lekara i medicinskih sestara, što zbog loše raspoređenosti, što zbog realnih potreba, sa druge strane već duže vreme postoji problem prekomernog broja nemedicinskog osoblja na koje su ukazivale mnoge analize prethodnih godina, a koji se i dalje ne rešava.

Naime, nemedicinsko osoblje čini gotovo 30 odsto ukupnog broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, dok je u zapadnoevropskim zemljama njihov udeo oko deset odsto.

 

Trenutno, struktura zaposlenih u zdravstvu ne odgovara potrebama osiguranika, a da bi se takvo stanje popravilo, potrebno je uraditi sveobuhvatan kadrovski plan u zdravstvu na čijoj se izradi radi već duže vreme, sudeći prema saopštenjima iz nadležnih državnih institucija, ali nije poznato kada će taj obiman posao biti i završen. 

Zapošljavanje nemedicinskog kadra, često po političkoj liniji, dovelo je do toga da zarade jednog dela tog kadra koji se ne vodi u planu RFZO za plate, zdravstvene ustanove plaćaju iz sredstava za druge namene, hranu, lekove, što ukazuje na nenamensko trošenje sredstava koje je sveprisutno u zdravstvenim ustanovama, kao i velike neracionalnosti u trošenju. 

Iako su kontrolama koje sprovodi RFZO u više navrata utvrđene nepravilnosti u trošenju novca, finansijska nedisciplina i neodgovornost rukovodilaca zdravstvenih ustanova u najvećem broju slučajeva prolaze bez ikakvih posledica.

Problem leži i u načinu finansiranja samih zdravstvenih ustanova. 

Zdravstvene ustanove u Srbiji i dalje naplaćuju svoje troškove od RFZO-a na osnovu kapaciteta svake pojedinačne ustanove, broja zaposlenih, broja kreveta, a ne na osnovu pruženih zdravstvenih usluga, što ni na koji način ne podstiče zdravstvene ustanove da rade na podizanju kvaliteta i efikasnosti pruženih zdravstvenih usluga.