Ubuduće još manje institucija koje će odgovarati na upite javnosti

Foto: Pixabay

Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja "bez razloga" svrstavaju neke državne institucije među one koje tražiocima ne moraju da obezbede pristup podacima, kazali su učesnici konferencije "Budućnost i prava na pristup informacijama u Srbiji". Događaj je organizovala Koalicija za slobodu pristupa informacijama, povodom jave rasprave o izmenama zakona, koja će trajati do 16. juna.

Jedan od problema u novim izmenama je svrstavanje Narodne banke Srbije među šest državnih institucija protiv kojih se ne ulaže žalba uzbog uskraćivanja informacija koje su od javnog značaja, napominje predstavnik organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić:

"Ako se zakon menja da bi se popravio, onda ne sme da se kvari, a mi u nacrtu imamo nekoliko odredaba koje vidimo kao kvarenje zakona", kaže Nenadić.

Podseća da Transparentnost Srbija u 90 odsto slučajeva na svoj zahtev za informacijama od javnog značaja do sada nije dobila odgovor.

Zbog toga, kako dodaje, upravni sporovi pred sudovima traju godinama, pa se problem ne rešava, već produbljuje.

Izvršenje poverenikovih rešenja, takođe prema njegovim rečima, predstavlja jedan od problema. Nenadić je izneo i mišljenje da bi trebalo razmisliti i o uvođenju krivične odgovornosti u slučajevima kada se uskraćuje davanje neke informacije od javnog značaja.

Nenadić podseća da prema važećem zakonu novog poverenika za informacije od javnog značaja predlažu poslaničke grupe. Ocenjuje da je to zastarelo rešenje i navodi primer Hrvatske gde kandidati za poverenika mogu sami da se jave Hrvatskom Saboru, koji posle odlučuje o izboru novog poverenika uzimajući u obzir sve kandidate.

Foto: Nova ekonomija/ Screenshot

TRANSPARENTNOST: DRŽAVA I DALJE U V.D. STANJU

Kako dodaje, jedna od odredbi se odnosi i na osporavanje tačnosti neke informacije: ukoliko institucija želi da demantuje pisanje medija moraju da javno objave "pravu i tačnu informaciju".

Predstavnik Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Pavle Dimitrijević, kazao je da oznake tajnosti ili tajnosti podataka u novim izmenama, radi očuvanja nacionalne bezbednosti, koje se predlažu novim izmenama, donose "zabrinutost".

Kaže da je ranije u slučajevima kada se informacija uskraćuje zbog nacionalne bezbednosti, ona ipak mogla da se dobije.

Naveo je primer kada je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) CRTI uskratila podatke o praćenim razgovorima iz 2014. i 2015. godine, sa objašnjenjem da to ugrožava nacionalnu bezbednost. Međutim, poverenik je naložio davanje tih informacija.

U nerešene probleme, kako kaže predstavnik CRTE, spada i činjenica da državnim institucijama uopšte ne predstavlja problem da plate kaznu, koju je zbog uskraćivanja neke informacije odredio Poverenik za informacije od javnog značaja.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da u vezi sa neizvršenjem poverenikovih odluka od strane Vlade Srbije, ne vidi normativno rešenje koje bi tu instituciju nateralo da se drugačije ponaša.

Smatra i da bi kancelarija poverenika trebalo da izađe iz Beograda i osnuje svoje kancelarije van prestonice.

Kao jedan od razloga za to navodi odgraničenje u radu sudova, jer oni mogu samo da kažnjavaju, ne i da obezbede informaciju od javnog značaja.

POVERENIK POZVAO VLASTI U SRBIJI DA POŠTUJU SLOBODU MEDIJA

POŠTOVANJE ARHUSKE KONVENCIJE

Poverenik Marinović smatra da institucije treba da poštuju odredbe Arhuske konvencije koja definiše niz prava pojedinaca i organizacija civilnog društva u vezi sa životnom sredinom.

Međutim, kako dodaje, tu se pojavljuju problemi, jer otkrivanje takvih informacija upravo može da dovede do uništavanja životne sredine.

Drugim rečima, ako objavite informacije o tome gde su pronađeni tartufi, onda će na to mesto doći berači i obraće ih, pa tartufa neće biti, isto važi i u vezi sa objavljivanjem informacija o lokacijama na kojima se nalaze gnezda beloglavih supova, kaže između ostalog poverenik Marinović.

Kancelarija Poverenika saopštila je da je Marinović nedavno izabran i za člana Organizacionog komiteta Inicijative Svetske banke za unapređenje transparentnosti i odgovornost u Srbiji.

Čedomir Savković

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara