Udovički: Mere Vlade uz finansijsku disciplinu svih

Foto: Medija Centar Beograd

Fiskalni paket Vlade Srbije za podršku privredi i njegova raspodela manje će biti važni od toga da te mere budu finansijski disciplinovane, a labavljenje discipline bilo bi ponavljanje najveće greške iz prošlosti, ocenila je osnivačica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Kori Udovički.

Ona je u autorskom tekstu u kome analizira mere obezbeđivanja likvidnosti privrede Srbije u situaciji izazvanom trenutnom zdravstvenom krizom navela:

„Finansijska disciplina stoji na tri stuba. Jedan je princip da ne treba ulaziti u troškove/obaveze koji neće moći da se plate/vrate. Narodski rečeno - ‘koliko para-toliko i muzike’. Drugi je, međutim, princip discipline plaćanja: kad je muzika odsvirana, onda mora da se plati. Treći je stub dostupnost likvidnosti. Plaćanje mora da se izvrši makar po cenu zaduživanja za koje nije izvesno kako će da se otplati“, navodi Udovički. 

Ona navodi i da se ova tri stuba međuzavisna. Pošto je u daljoj prošlosti Srbija svoj budžet „neralno planirala i olako kreditirala“, što je uvek rezultiralo inflacijom, ona sad budžetsku disciplinu olako kontroliše kroz neplaćanja. Izvršne vlasti moraju u trenutnom stanju da se „uhvate u koštac sa kulturom prihvatljivosti neplaćanja“.

„Neplaćanje stvara lančanu nelikvidnost koja se potom svima obija o glavu. Prvi dužnik povlači za sobom svoje partnere, dobavljače i zaposlene, koji povlače treće. Ruše se i subjekti sa suštinski zdravim poslovanjem, a širi se nepoverenje koje obeshrabruje nove poslovne poduhvate. Guši se privredna aktivnost“, ocenjuje Udovički.

„Pandemija nas je zadesila taman kad je disciplina plaćanja u Srbiji počela značajnije da jača. Pošto su u 2016. godini pojačane mere finansijske discipline za privatni sektor, a u sklopu fiskalne konsolidacije smanjena neplaćanja države, lanac nelikvidnosti konačno je bitno smanjen. Naravno, pandemiju niko nije očekivao, ali ako sad popusti disciplina plaćanja, koštaće nas mnogo više. Oni koji nikako ne mogu da dođu do likvidnosti, prosto neće moći da plate. Zadatak države je da takvih bude što manje, a u tome mora da pođe od sebe.“.  

Po njenim rečima, država mora da odmeri značajan, ali i ostvariv paket podrške privredi i građanima, Narodna banka Srbije da obezbedi likvidnost, ali Vlada Srbije mora Centralnoj banci da pomogne kako bi likvidnost stigla u što više pora sistema.  

Za razliku od perioda fiskalne konsolidacije, kada je izazov bio zategnuti trošenje i naplatu poreza, sada je verovatnije da se desi obratno, odnosno da troškovi prevazilaze, a prihodi podbacuju planirane okvire, dodaje Udovički, i navodi da je bolje da se raspoloživost sredstava postiže zaduživanjem, a ne neplaćanjem, odnosno ulaskom u takozvane docnje.  

„S jedne strane, deficit da se održava u željenim razmerama kroz uspostavljanje budžetske discipline, tj. kroz realno budžetsko planiranje. S druge strane, plaćanja, odnosno ubrizgavanje likvidnosti u sistem da teku glatko“, navodi se u autorskom tekstu.  

Udovički kaže i da će se budžetska disciplina lakše postići za centralnu državu nego za ostatak javnog sektora, zbog čega preporučuje uvođenje istinske, stručne i profesionalne kontrole javnih budžeta, koja će proveravati realnost planiranja. 

„Političari bi u prvi mah pomislili da su na gubitku, jer bi se trošenje izmaklo proizvoljnoj političkom uticaju. Ipak, ubzro bi otkrili da i dalje mogu da usmeravaju budžetsku politiku, a da su zauzvrat pokupili velike poene za uspešno upravljanje krizom“, smatra Udovički. 

NBS je pritisak na građane privrede u tekućoj krizi olakšala moratorijumom na plaćanje dugove, ali ona mora dodatno i da podstakne likvidnost bankraskog sistema. Zbog toga, džava Srbiji može da priskoči u pomoć kroz odlaganje dela poreskih obaveza - po različitim stopama za različito pogođene sektore pa i za različite veličine preduzeća. 

„Malecka kamata podstakla bi one kojima likvidnost ipak nije potrebna da poreze ipak plaćaju. Likvidnost će država upumpavati i kroz sredstva pomoći koje odredi.  Ona je već podelila subvencije penzionerima, a trebalo bi da razmotri mogućnost da podeli subvencije po zaposlenom za MSP a naročito za preduzetnike u najpogođenijim granama. Takva mera bila bi komplementarna podeli subvencija za penzionere, i dosegla bi znajan broj domaćinstava“, navodi Udovički.

Ona podseća i da su mnoge države u svetu, poput Slovenije, najavile otkup korporativnih obveznica koje će verovatno da ciljaju na ugrožene sektore. Iako u Srbiji nema korporativnih obveznica, sada bi se moglo razmotriti da se kroz pomoć privredi podstakne njihova kreacija i razvoj tržišta.

„Na primer, vredi promisliti o ekonomskoj opravdanosti, a potom i o operativnoj izvodljivosti, sekuritizacije potraživanja od određenih segmenata korporativnog sektora, naročito MSP. Na primer, sekuritizacija 30% potraživanja privrede od MSPova sa određenim karakteristikama (veličina, sektor, prethodna uspešnost poslovanja). Te bi se hartije mogle zapakovati u pakete koje bi banke otkupljivale uz olakšane kreditne uslova i garancije od strane države. Posle krize, banke bi mogle da raspakuju pakete, naplaćuju potraživanja, i trguju tim hartijama“, kazala je Udovički.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (4)

  • Đuson

    Ko ovu dramu ozbiljno doživljava????

  • Znalac

    Kori, sve ste lepo naveli i sve lepo znate, samo da nam onda objasnite kako ste onda pali doktorske ispite na NYU?? I kako ste se posle upisali na Yale i volšebno doktorirala posle 10 studija, bez ijednog objavljenog rada u medjunarodnim žurkama??

  • Daniel

    Zar mera 3 nije u direktnoj suprotnosti sa merom 1. Logika je uništena na samom početku članka. Ostatak je devalviran i više nije ni vredan čitanja. E, slika i prilika današnje struke. Nema veze sa koje strane vlasti ste.

  • koroudovički

    šta je to u ljudskom biću da ga tera u pm?

Vidi sve komentare (1)