Udruženje pčelara: Počinje uzorkovanje meda, u Srbiji nema ko da pravi tegle

Foto: Pixabay

Prijava svih vrsta meda koji imaju pčelari traje do ponedeljka 10. avgusta, a istog dana počinje uzorkovanje meda od strane ekipa iz pogona "Naš med", koji je nedavno otvoren u Rači kod Kragujevca, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

"Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je za Tanjug predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

On kaže da je zahvaljujući pogonu "Naš med" u Rači u koji je uloženo milion evra sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", navodi Živadinović.

Prema njegovim rečima, godina je zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare. 

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na prosek.

"Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle gore za stotinak pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je Živadinović.

ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI

Zbog manjeg prinosa, prema njegovim rečima, očekuje se više falsifikovanog meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

"Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine on će to moći da kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu. Kako je uopšte takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra", zapitao se.

Med iz pogona "Naš med" do građana Srbije stizaće u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli.

"To je živa istina. Jednostavno nema ko da napravi tegle u Srbiji. Staklara u Paraćinu dobila je taj posao pa nije odgovorila zahtevima, jer na dan dan kad je trebalo da isporuče robu nisu imali ni crtež za kalup tegle", otkrio je Živadinović.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • uzorkovanje

    Valjda se uzima uzorak meda, a ne uzrok meda?