Ugrožavanje stočarstva na Pešteru narušava ceo ekosistem

Foto: Nova ekonomija

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je na Ministarstvo poljoprivrede da hitno pomogne stočarima na Sjeničko-pešterskoj visoravni, jer je njihov tradicionalni način rada ugrožen lošim vremenskim uslovima i niskim otkupnim cenama. Podsećaju da je taj oblik stočarstva veoma važan, jer sprečava zarastanje pašnjaka i livada, koji su veoma važna staništa ugroženih vrsta ptica i ostalih divljih životinja.

"Domaće životinje koje to sprečavaju (zarastanje pašnjaka) zamenile su divlje krupne sisare koji su davno u prošlosti održavali travna staništa", objašnjava za Novu ekonomiju Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

Prema njegovim rečima, tradicionalnim načinom stočarstva ljudi se sve ređe bave, pa se došlo u situaciju da od odluke nekog domaćina da li će svoju stoku izvoditi na ispašu, zavisi čitav jedan ekosistem.

Knežević dodaje i da vlada uverenje kako u travi na pašnjacima nema mnogo živog sveta, a da je to daleko od istine.

"Travna staništa vrve od života i njih nastanjuju neke vrlo retke i ugrožene vrste. Neke vrste (ptica) su i dobile svoja narodna imena po tome što su pratile stada na ispašu, pa je tako jedna retka vrsta čaplje nazvana čaplja govedarka, dok se žuta pliska još naziva i pastirica", napominje Knežević. 

Objašnjava da stada na pašnjacima đubre zemlju i na taj način obezbeđuju hranu insektima, koji kasnije predstavljaju hranu za ptice, a đubrivo se kasnije polako pnovo integriše sa zemljištem.

"To je ciklus koji je u prošlosti postojao i sa krupnim sisarima, a ne treba ići dalje u analizu da bi se shvatilo da se radi o jednom vrlo važnom i zavisnom krugu" podseća predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i napominje da bi došlo do "narušavanja ravnoteže" ako bi iz tog procesa izuzeli ispašu stoke.

Foto: Nova ekonomija

Knežević podseća i da je tradicionalno stočarstvo veoma važno kao svojevrsna "baza hrane" i za orlove lešinare, beloglave supove koji nastanjuju kanjone pešterskih reka Uvac i Mileševka.

Objašnjava da je na Sjeničko-pešterskoj visoravni veliki broj prirodnih ugunuća stoke, pa u nedostatku organizovanog uklanjanja tog otpada, na scenu stupaju beloglavi supovi i druge "lešojede životinje" koji ga uklanjaju prirodnim putem.

"Za tu namenu je nedavno uz našu podršku Turistička organizacija Sjenice, koja upravlja Specijalnim rezervatom prirode "Peštersko polje", otvorila hranilište za beloglave supove i druge ptice grabljivice na koje se redovno odlažu uginule životinje", rekao je predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

PREDNOST TRADICIONALNOG STOČARSTVA U ODNOSU NA MODERNO

Sagovornik Nove ekonomije podseća i na brojne prednosti i dobrobiti tradicionalnog stočarstva u odnosu na moderno, koje su još jedan važan razlog da država pomogne pešterskim stočarima i da više ne kasni u svojim obavezama prema njima.

"Ne morate biti stručnjak da biste brzo shvatili da je život ovaca i goveda koja idu na ispešu na Sjeničko-pešterskoj visoravni kvalitetniji u odnosu na život životinja koje se uzgajaju na modernim farmama", ocenio je Slobodan Knežević. 

On napominje da kvalitet životne sredine i pašnjaka na kojima ove domaće životinje žive direktno utiču na kvalitet mleka, sira, mesa i vune, koji su  neuporedivo boljeg kvaliteta u odnosu na proizvode modernog, "industrijskog stočarstva".

"Ne treba zanemariti da je Sjeničko-pešterska visoravan vrlo specifičan kraj u kojem nema velikih industrijskih kompleksa. Tradicionalno stočarstvo predstavlja osnovnu privrednu granu od čijeg opstanka zavisi i opstanak ljudi u tom kraju", podseća Knežević.

VALJEVO MENJA POLITIKU SUBVENCIONISANJA OVČARSTVA U 2021.GGODINI
DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA TVRDI: UGROŽENA TRESETIŠTA BLIZU TUTINA

KOJA VRSTA POMOĆI JE POTREBNA STOČARIMA?

U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije naglašavaju da stočari i dalje očekuju premije za mleko za 2020. godinu, kao i subvencije po grlu.

Napominju i da je kašnjenje premija kod velikog broja domaćinstava dovelo do nezadovoljstva, ugrozilo isplativost stočarstva, opstanak ljudi i njihovih stada.

Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podsećaju i da se tokom 2020. godine, uprkos pandemiji, radilo na sprovođenju projekta zaštite vlažnih staništa (tresetišta) na Sjeničko-pešterskoj visoravni, kao i da je tadašnja sezona paše bila loša zbog vremenskih uslova. 

Da nevolja bude veća, dodaju, pojavila se i stočna bolest "plavi jezik".

"Najurgentnija je pomoć u otkupu prošlogodišnjih prinova (teladi, jagnjadi, jarića), nabavka hrane i isplata planiranih subvencija i premija. Trenutno stanje zabrinjava", kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Njihovi stručnjaci napominju da će pešterskim stočarima nastaviti da pomažu i tokom 2021. godne.

Čedomir Savković


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.