Ustavni sud: Nije svaki građanin potencijalni donator organa

Foto: Pixabay

Ustavni sud Srbije (USS) presudio je da sve odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nisu u saglasnosti sa najvišim pravnim dokumentom Srbije. Prema stavkama koje neće više biti na snazi, svi građani su donatori organa nakon svoje smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njihove smrti transplantaciji izričito ne protive njihovi srodnici, supružnici ili partneri.

Objava te presude u Službenom glasniku odložena je za šest meseci, što je rok do kog država ima rok da izmeni neustavne odredbe ta dva zakona.

"Ustavni sud je odluku da na šest meseci odloži objavljivanje odluke u Službenom glasniku, zasnovao na članu 58. Zakona o Ustavnom sudu, koji takvu mogućnost predviđa", objašnjava za Novu ekonomiju profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beorgadu i članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), Violeta Beširević

Ona napominje da je takvo rešenje uobičajeno u situacijama kada postoji želja da se izbegne pravna praznina zbog koje bi mogle da nastupe "štetne društvene posledice".

U navedenom roku zakonodavcu se, kako naglašava sagovornica našeg portala, ostavlja mogućnost da ispravi rešenja koja su proglašena neustavnim, pre nego što odluka USS stupi na snagu njenim objavljivanjem u Službenom glasniku.

"Pretpostavljam da se odlaganjem želela izbeći mogućnost da dođe do nestašice i zastoja u postupcima transplantacije organa i primene tkiva imajući u vidu ograničenost ovih resursa, hitnost i neophodnost medicinske intervencije", dodaje Beširević. 

Napominje da će se sledećih šest meseci primenjivati postojeće odredbe oba zakona, bez obzira na odluku USS, kao i da je to tehnika koju primenjuju mnogi ustavni sudovi.

"Da je odluka odmah objavljena, smatralo bi se da su osporene odredbe ukinute samom odlukom, odnosno da su prestale da važe. Shodno Zakonu o Ustavnom sudu, USS je u obavezi da svoju odluku i rešenje o odlaganju objavljivanja dostavi donosiocu zakona, koji na osnovu toga može da deluje u sledećih šest meseci, to jest da donese odgovarajuće izmene", kaže profesorka Beširević.

KOJE SU ŠTETNE POSLEDICE ZAKONA?

Sagovornica Nove ekonomije kaže da je dobro što je Ustavni sud utvrdio nesaglasnost odredaba ta dva zakona sa Ustavom, jer "ima više ustavnih razloga zbog kojih su važeće odredbe navedenih zakona neustavne". Ocenjuje da je spornim odredbama povređeno ustavno pravo na poštovanje ljudskog dostojanstva, koje je "izvor našeg prava na autonomiju volje i prava na slobodan razvoj ličnosti".

"Shodno tom pravu, svako od nas ima pravo da odredi šta će biti sa njegovim životom i telom, pod uslovom da time ne povređuje prava drugih, što u kontekstu donacije organa nije slučaj", dodaje Beširević.

Ona podseća da je pravo na pristanak na bilo koju medicinsku meru takođe deo tog prava, ali i ustavnog prava na poštovanje fizičkog i psihičkog integriteta svakog od nas. Ustav Srbije, kako objašnjava sagovornica, kaže da je to pravo nepovredivo bez slobodnog pristanka.

"Dakle, povređeno je i ustavno pravo na poštovanje fizičkog i psihičkog integriteta ako se naša volja samo pretpostavlja, a nije tačno utvrđena", kaže Beširević.

Dodaje da situaciju dalje komplikuje nedovoljno precizna i jasna procedura u kojoj srodnici ili druga zakonom ovlašćena lica treba da daju pristanak na uzimanje organa ili tkiva, kao i nejasne procedure u slučajevima kad umrlo lice nema srodnike niti staratelje.

Zbog toga je moguće iste pravne situacije tumačiti na različiti način, a to "automatski znači povredu načela vladavine prava i njegovog osnovnog elementa, načela pravne sigurnosti", naglašava Beširević.  

Dodaje da važeći zakon o transplantaciji uopšte ne precizira na koji način za života možemo da ovlastimo najbliže srodnike da u trenutku smrti odluče u naše ime o donaciji, pa to otvara mogućnost da se volja drugog nametne kao volja umrlog lica. 

"Mi smo se kao društvo teško i jedva izborili da se naše ustavom garantovano pravo na autonomiju volje poštuje u medicinskom kontekstu", ocenjuje profesorka Beširević. 

Podseća da je pretpostavljena saglasnost umrlog lica postajala u našem sistemu sve do 2009. godine, kada je usvojen Zakon o transplantaciji organa koji je doneo "revolucionarnu promenu" i transplantaciju organa bazirao na "izričitom pristanku donora za života". 

"Suočivši se potom sa nestašicom organa, jer se na podizanju svesti građana o neophodnosti doniranja organa malo radilo, država se 2018. vratila na stari sistem", podseća sagovornica Nove ekonomije. 

Naglašava da će objavom obrazloženja presude USS-a biti poznato u kojoj meri su otkonjene štetne posledice spornih zakona.

Čedomir Savković


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.