FOTO: Veran Matić

Veran Matić: Premijerka razume važnost izveštavanja o doniranju

FOTO: Veran Matić

 

Veoma sam zadovoljan kako Savet za filantropiju radi. Četiri radne grupe koje su formirane u martu ove godine okupljaju 60 eksperata iz civilnog sektora, poslovnih asocijacija i relevantnih ministarstava i institucija, kao i više od 10 eksperata po pozivu, uglavnom iz domena doniranja viškova hrane, kazao je u intervjuu za deseto izdanje publikacije Lideri društvene odgovornostiVeran Matić, predsednik UO Fonda B92. 

To je garancija da će rešenja koja budu predložena na narednoj sednici Saveta biti odlična. Od rezultata već imamo uspeh kada je u pitanju novi nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, u koji je uključeno povećanje neoporezivog iznosa učeničkih stipendija sa 11.741 dinar na 30.000 dinara. Veliki broj kompanija, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostavili su podatke o prethodno plaćenim porezima na stipendije i cost-benefit analiza koja je urađena pokazala je da je povećanje ovog iznosa opravdano. Naravno, najviše će nas obradovati povećanje kako u broju stipendija, tako i u mesečnim iznosima koje će učenici moći da dobijaju.

Drugi rezultat odnosi se na instrukcije koje priprema Poreska uprava kako bi se primena propisa i poreska olakšica od strane kompanija više koristila i na taj način podstakla davanja preduzeća.

Kompanijama se priznaju izdaci u zbirnom iznosu najviše do pet odsto od ukupnog prihoda za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, kao i davanja učinjena ustanovama, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite, ali i za humanitarnu pomoć.

Takođe, i radne grupe za doniranje viškova hrane, kao i za oslobađanje pojedinačnih donacija od PDV-a vredno rade na predlozima koje će predstaviti članovima Saveta na narednoj sednici.

Iako postoji tek nešto više od godinu dana, Savet za filantropiju i Koalicija za dobročinstvo, uz podršku USAID-a, već drugu godinu su obeležili Nacionalni dan davanja. U prethodne dve godine, građani i kompanije su prikupili i podržali obrazovanje u više od 60 škola i Istraživačkoj stanici Petnica pomogli sa više od 10 miliona dinara i to je najbolji pokazatelj koliko zajedno možemo da unapređujemo društvo razvijajući kulturu davanja.

Koje su najveće prepreke stvaranju povoljnijih uslova u društvu za filantropiju, šta je najteže promeniti, da li je zakonodavni okvir najveća kočnica?
Najveće prepreke su iz domena zakonodavnog i fiskalnog okvira. Kompanije i pojedinci moraju biti podstaknuti da daju tako što će im biti pružene poreske olakšice. Na taj način bi i država zahvalila dobročiniteljima što ulažu u dobrobit društva. Drugi problemi se odnose na nepostojanje zvaničnih podataka o davanjima, nedovoljno razvijene mehanizme davanja, neharmonizovane zakone. Veoma je važno da u rešavanje svih ovih problema budu uključeni svi, civilno društvo, kompanije i Vlada.

Država nema ustanovljen sistem merenja obima davanja, ne postoje zvanični podaci, da li ima pomaka u rešavanju tog problema?

Postojanje zvaničnih podataka nije važno samo zbog merenja obima davanja, već i zbog izgradnje poverenja. Ukoliko Srbija razvije sistem po kojem će u finansijskim izveštajima biti jasno uočljivo za šta, kome i koliko se donira, time ćemo omogućiti svima da „pametnije" doniraju. Odnosno da u toj koordinaciji za svaki uloženi dinar dobijemo što veću promenu, odnosno rezultat od opšteg dobra. Ali činjenjem tih podataka dostupnim, mi gradimo i poverenje javnosti u donatore i primaoce sredstava, što je prema svim istraživanjima glavni uslov za dalji razvoj dobročinstva.

Premijerka Ana Brnabić je vrlo dobro reagovala na ideju o doradi formulara za finansijska izveštavanja, jer razume važnost transparentnosti. Ostaje da se to operacionalizuje i sprovede u saradnji sa Poreskom upravom, Ministarstvom finansija i APR-om. To je proces koji nam tek predstoji.

U 2018. godini, prema podacima Catalyst, bilo je manje akcija nego u 2017. godini i ukupno je donirano u Srbiji 27 miliona evra prošle godine, isto kao u 2017. godini. Kako ocenjujte poslednje podatke?
To znači da su donatori bili više fokusirani i da se odlučuju na davanja u većim iznosima. Da je kojim slučajem i iznos opao, to bi bio loš signal, ali ovako je znak da se novac donira pametnije i da se traži u konkretnim oblastima prilika da se napravi veća promena.

U poređenju sa davanjima u drugim zemljama sveta, Srbija je pri samom dnu lestvice, na koji način se to može promeniti, kako jedno društvo može postati humanije i solidarnije? 
Da bi društvo postalo solidarnije neophodno je osigurati da neprofitne organizacije imaju povoljan zakonski okvir za podsticanje davanja, kao i razvijene modele za davanje. Sada je „crowdfunding" veoma popularan u svetu i mi smo srećni što je Fondacija Katalist, koja je deo Koalicije za dobročinstvo, razvila platformu donacije.rs. Takođe, veoma je važno da neprofitne organizacije govore o važnim pitanjima, koja rešavaju zajedno sa građanima, kompanijama, lokalnim samoupravama i Vladom. 

Neprofitne organizacije moraju raditi na transparentosti, održivosti i uključivanju svoje lokalne zajednice u rešavanje lokalnih problema, kako kroz volontiranje, tako i kroz prikupljanje sredstava iz lokalnih izvora.

I moram da istaknem ulogu medija, koja je ključ razvoja kulture davanja u Srbiji, pa i ovim putem pozivam medije da izveštavaju transparentno i da lepe priče nađu više prostora na prvim stranama, kako novina tako i web portala.

Koje su aktuelne akcije Fonda B92, da li se nastavlja podrška porodilištima i obrazovanju? 
Naravno, i dalje su nam zdravlje i obrazovanje u fokusu, iz očiglednih razloga. Trenutno dogovaramo nabavku medicinske opreme za porodilišta u vrednosti 11 miliona dinara prikupljenih kroz zajedničku akciju sa Komercijalnom bankom „Zajedno za bebe". „

Bitka za znanje" se, takođe, nastavila akcijom „Pčelice", koju smo upravo uspešno okončali i prezentovali tokom Nacionalnog dana davanja 9. oktobra. U rekordnom roku smo od dvadesetak društveno odgovornih kompanija prikupili više od 45.000 evra da opremimo sve škole za decu sa posebnim potrebama u Srbiji edukativnim robotima u obliku pčelica koji mogu da se koriste u nastavi matematike, jezika, prirode i društva. Sada ćemo otpočeti sa podelom setova pčelica, obukom nastavnika da rade sa njima i obezbeđivanjem pratećih materijala.

 Slobodna zona junior uspešno radi sa budućim i sadašnjim nastavnicima kako bi što bolje i lakše koristili film u nastavi, dok srednjoškolce iz cele Srbije obučava u snimanju društveno angažovanih dokumentarnih videa i filmova. „ONAsnaživanje" već šestu godinu radi sa ženama koje su preživele nasilje, u nastojanju da ih ekonomski osnaži kroz obuke za pokretanje sopstvenog biznisa, pokretanje i podršku ženskim preduzećima, rad sa zaposlenima i korisnicama sigurnih kuća. 

Mnogo toga lepog radimo sa decom i ženama, i nadamo se da će sve ove naše inicijative dovesti do boljeg položaja, i zdravijeg i ispunjenijeg života ove dve velike a zapostavljene grupe građana Srbije.

Pored vašeg angažovanja u Savetu za filantropiju na mestu kopredsedavajućeg, osnovali ste i vodite Komisiju za istraživanje ubistava novinara i član ste Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Često novinari koji profesionalno izveštavaju javnost i ukazuju na korupciju dobijaju pretnje na društvenim mrežama, što je strašno zabrinjavajuće, a nadležni organi ne reaguju. Jednom ste izjavili da ćete predložiti da se urade bezbednosne procene za istaknute istraživačke novinare kao preventivno delovanje, da li je prihvaćen taj predlog?  
Ja sam učinio taj predlog javnim i o njemu se debatovalo. Da bi se radila bezbednosna procena potrebna je ili inicijativa novinara koji se oseća ugroženim ili se radi po proceni MUP-a. U svakom slučaju potrebna je saglasnost novinara na procenu bezbednosti. Znam za jedan slučaj da je posle pokretanja inicijative jedan kolega tražio procenu i ne znam rezultat iste, ali mislim da je važno da se pitanje bezbednosti, odnosno zaštite novinara, stalno iznova postavlja, da se sistem izgrađuje, unapređuje. Mislim da je veoma važno  da postoji specijalizovana policijska grupa koja bi se bavila istragama napada na  novinare i pretnjama, kako aktuelnim slučajevima tako i onima koji nisu do sada rešeni. Nadam se da ćemo uskoro kreirati u okviru Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i aplikaciju na kojoj će se nalaziti sve važne informacije koje se tiču bezbednosti i prava novinara i medijskih radnika, kao i mogućnost prijavljivanja slučajeva. 





Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara