Video Vigora Majića koji je zapalio mreže: Zašto lignit toliko zagađuje?

Foto: Dušan Đorđević

Prethodnih dana se na društvenim mrežama počeo širiti viralni video, u kom je direktor istraživačke stanice Petnica Vigor Majić govorio o nekvalitetnom lignitu, koji domaćinstva koriste za grejanje i koji je veliki zagađivač vazduha. Nakon toga, veliki broj medija počeo je da izveštava o ovoj pojavi. O čemu se zapravo radi? 

Vigor Majić je učestvovao na nekoliko debata koje su početkom godine organizovali Vreme, Danas, Beta, Fonet, Južne vesti i Nova ekonomija uz podršku Švedske ambasade. 

Debata pod nazivom "Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh" održana je 20. februara ove godine i na njoj je Majić prvi put pričao o uticaju lignita na životnu sredinu. 

On je tom prilikom rekao da je jedan od najvažnijih razloga za rapidno povećanje zagađenosti vazduha prodaja sirovog lignita i jalovine domaćinstvima, koja ih koriste za ogrev.

On je naveo da REIK (rudarsko-energetski industrijski kompleks "Kolubara") dozvoljava da se otkopava jalovina sa 30 do 40 procenata gline, a da se to onda prodaje kao ugalj, koji koriste stotine hiljada domaćinstava. 

Celu izjavu Vigora Majića možete videti u ovom videu: 

Šta je lignit i ZAŠTO TOLIKO ZAGAĐUJE ŽIVOTNU SREDINU? 

Lignit je vrsta uglja sa najmanjom kalorijskom vrednošću, odnosno iz kog se može proizvesti najmanje energije, prvenstveno zato što u sebi sadrži veliki procenat vlage. Lignit se zbog toga najčešće koristi u velikim termoelektranama, koje često imaju specijalne peći dizajnirane za taj tip uglja. 

Ova vrsta uglja je zbog svoje niske energetske vrednosti neisplativa za transport na duže distance i zato se koristi lokalno, obično u zemalja koje ga proizvode. 

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović je u svom gostovanju na N1 rekao da se na stovarištima u Srbiji može naći sirovi lignit iz rudnika Kolubara, koji je jako lošeg kvaliteta i da je to ugalj koji ima 50 procenata vlage, 15 do 16 procenata pepela i pet do šest odsto jalovine, odnosno zemlje sa niskom toplotnom moći, koja kada sagoreva pravi veliki broj problema. 

Jovović je, slično kao i Vigor Majić, konstatovao da se zbog ovoga određene supstanece poput čađi, dima i sumpora zadržavaju na maloj visini kada ovaj ugalj sagoreva u pećima koje koriste domaćinstva i dodao da ga eventualno mogu savladati velike peći koje se nalaze u termoelektranama. 

Šta je jalovina? 

Jalovina kod ekploatacije ruda je praktično otpad, odnosno onaj materijal koji se odstanjuje u procesu obrade. Kada se zdrav deo rude izdvoji, jalovina se obično odlaže na poseban način kako ne bi zagađivala sredinu.

U jalovinu može spadati različit materijal u zavisnosti od rude od koje se izdvaja, a kod uglja može imati različitih toksičnih supstanci, zato je važno da ovaj otpad ne dođe u kontakt sa rekama ili sistemima za navodnjavanje. 

Kvalitet uglja

Organizacija za zdravlje i životnu sredinu (HEAL) iz Brisela je u decembru 2018. objavila da je ugalj jedan od glavnih izvora za proizvodnju električne energije u Evropi, ali takođe i jedan od glavnih zagađivača vazduha i životne sredine na kontinentu.

Oni su objavili da u Evropi 40 odsto termoelektrana koriste baš lignit, u Turskoj ga koristi 52 odsto postrojenja na ugalj, dok na Zapadnom Balkanu 100 odsto termoelektrana sagoreva taj energent. 

Lignit je po svom sastavu najmanje kvalitetna vrsta uglja. Ali postoje li razlike u samom kvalitetu lignita? 

Ugalj se sasatoji iz nekoliko komponenata i sastav uglja utiče i na sam kvalitet i energetsku vrednost. Tako se u njemu nalazi različit procenat vlage, isparljivih materija ili pepela. 

Kada je lignit u pitanju upravo je jedna od mana visok sadržaj vlage, koji prema različitim klasifikacijama, ali i geografskom podneblju može biti od 30 pa čak do 70 procenata.

Različitim metodama sušenja uglja povećava se njegova kalorična vrednost, smanjuje nivo pepela, smanjuje emisija ugljen dioksida, ali se i povećava energetska vrednost uglja. 

Zbog niske energetske vrednosti, kao što je navedeno, lignit se uglavnom koristi za proizvodnju električne energije u elektranama koje imaju posebne peći za sagorevanje ovog tipa uglja. Iz tog razloga može biti problematično sagorevanje ovog uglja u običnim pećima koje koriste domaćinstva. 

U različitim studijama se takođe navodi da je potrebna stroga regulativa u ovoj oblasti, jer kompanije koje proizvode ugalj moraju izdvojiti dodatni novac za odlaganje otpada, koji često nema nikakvu tržišnu vrednost, pa samim tim kompanje nemaju interes da se ovim bave, ukoliko država ne sprovodi nadzor i kažnjava propuste. 

Vigor Majić je u svojoj izjavi naveo i da se niko ne bavi ovim problemom u Srbiji, a da je to lako rešiti, samo trgovinska  inspekcija treba da proveri deklaraciju o kvalitetu.

U izjavi dostavljenoj dnevnom listu Danas, Elektroprivreda Srbije je odbacila optužbe da prodaje ugalj lošeg kvaliteta, kao i da prodaje jalovinu sa visokim procentom gline. 

U RB "Kolubara" su takođe naveli da se kupcima prilikom prodaje uglja dostavlja i deklaracija o kvalitetu i da svaki kupac ima mogućnost da reklamira kupljeni proizvod ukoliko dostavljeni ugalj ne odgovara standardima. Dodaju da je procenat reklamacija vrlo mali, dok je procenat odobrenih reklamacija 0,1 odsto u prvih 9 meseci 2020. godine. 

Ukoliko je tačno da se lignit prodaje domaćinstvima, problem, pored nemanja adekvatnih peći za sagorevanje ovog uglja, može biti i taj što domaćinstva nemaju način da provere kvalitet, a kako Majić navodi, oni se upravo vode cenom kao ključnim razlogom za kupovinu ovog proizvoda.

Rešenje, kako navodi Majić, može biti u tome što bi se građanima objasnilo da ukoliko bi platili 30 ili 40 procenata višu cenu, zapravo mogu dobiti ugalj duplo boljeg kvaliteta i tako utrošiti manje energije za grejanje. 

Vojislav Vuksanović

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara