Vino iz Topličkog kraja krči put ka kineskom tržištu

Toplički kraj poznat je po vinogradarstvu i dobrom vinu koje se pravi od autohtone sorte Prokupac. Kvalitetna vina sa ovog područja završavaju na probirljivom svetskom tržištu, a uskoro bi trebalo da krenu put Kine.

Slavica i Goran Todić iz Jošanice, kod Blaca, porodičnu tradiciju gajenja autohtonih sorti grožđa i proizvodnje vina, dugu 130 godina,  proširili su sa malih plantaža na više desetina hektara. Ulaganje i trud  su im se isplatili, jer su se kvalitetom probili na izbirljivo svetsko tržište.

"Mi smo počeli prvo da prodajemo u Crnoj Gori, pa u Sloveniji i počeli smo Ameriku, Njujork. Kažu da Njujork troši više vina nego mnoge države i da je možda i najteže i najzahtevnije tržište, najprobirljivije", objašnjava vlasnik vinarije "Doja" iz Donje Jošanice Goran Todić.

Slavica je profesor vinogradarstva i glavni savetnik u načinu uzgoja i postizanja najboljeg kvaliteta, pre svega od autohtonih sorti. 

"Priča sa Prokupcem i vinom od sorte Prokupac jeste možda naša najvažnija priča kada govorimo o plasmanu srpskog vina u Evropu i uopšte na svetsko tržište vina, jer je to nešto po čemu se izdvajamo, po čemu smo autentični", kaže vlasnica vinarije Slavica Todić.

Njihovo vino probao je i Jinsi Jong koji 10 godina živi u Srbiji.  Dobar glas o kvalitetnom vinu proneo je tako i do daleke Kine, tačnije do Šangaja, odakle su se, put Blaca zaputili zainteresovani trgovci. 

"Probao sam ova vina i dopala su mi se. Ovde sam se uverio da prave kvalitetna vina od starih srpskih sorti grožđa, kojih samo ovde ima. Volim Srbiju i ljudi mi se veoma dopadaju. Nadam se da ćemo napraviti dobru poslovnu saradnju, jer želim da turiste iz Kine dovedem da probaju ukuse Srbije", ističe Zang Jong iz Kine.

 Jinsi Jong kaže da može da proda više od 150.000 litara na godišnjem nivou.

"Ja mislim da ubuduće mogu da prodam i celu količinu koju proizvedu i da radim sa 'Dojom' celi život", napominje Jinsi Jong. 

Nove poslovne ponude zahtevaju proširivanje proizvodnje, pa će se tako zasadi grožđa sa 30, koliko ih sada ima, proširiti na 100 hektara, pretežno autohtonih sorti.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara