Zašto će nam javni dug skočiti na 60 odsto BDP

Pixabay

Na kraju 2019. godine dug opšteg nivoa države Srbije iznosio je 24,4 milijardi dolara, tj. 52,9 procenata BDP-a.  Samo tokom prošle godine dug opšte države je povećan za 1,0 mlrd evra u odnosu na kraj 2018, najviše usled povlačenja kredita stranih vlada i neto zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, ali i uticaja (nepovoljne) promene deviznih kurseva, pokazuje najnovija analiza javnog duga u 2019. godini koji je uradila Parlamentarna budžetska kancelarija.  Stanje javnog duga treba gledati u kontekstu pandemije korona virusa i najavljenih mera Vlade Srbije jer novca za to trenutno nema i Vlada Ane Brnabić će morati prilično da se zaduži

Iako se povećao u apsolutnom smislu u odnosu na kraj 2018. godine, sadašnji nivo javnog duga predstavlja značajno smanjenje, u relativnom smislu u odnosu na kraj 2014. godine, kada je počela fiskalna konsolidacija kroz smanjenja penzija i plata u zaposlenih u javnom sektoru.

Javni dug je dug države, čine da direktan dug nastao zaduživanjem države i indirektne obaveze po davanju garancija.

Javni dug čine državne obveznice (12,5 mlrd. evra) i krediti uzeti od stranih država (9,5 mlrd. evra).

Najveći deo duga se koristi za budžetsku podršku i unapređenje javnih finansija, dok se krediti uglavnom koriste za restrukturiranje javnih preduzeća, putnu strukturu i otplatu dugova nastalih u vreme SFRJ.

Među državama kojima Srbija duguje najviše su Emirat Abu Dabi, Kina, Rusija, Kuvajt i Azerbejdžan. Obaveze prema ovim poveriocima su u 2019. godini povećane za skoro pola milijardi evra.

Republika Srbija ima značajan deo indirektnih obaveza, koje nastaju kao posledica izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća (EPS, Putevi Srbije, Železnice, Srbijagas itd), ali i na zaduživanje preduzeća u kojima Srbija ima samo jedan deo (FIAT, Air Serbia). Ove indirektne obaveze iznose oko 1,5 milijardi evra, a prošle godine je aktivirano 91,6 miliona evra garancija. 

Vlada Srbije je 31. marta objavila detalje ekonomskog paketa pomoći privredi u iznosu u 5,1 milijardi evra, što predstavlja 11 procenata srpskog BDP-a (procentualno, među većim paketima u svetu).

Fiskalni savet predviđa da će Vlada Srbije morati da se zaduži za dodatnih 3 milijarde evra, kojih trenutno nema u budžetu, da bi ovaj paket sprovela u delo.

Uzimajući u obzir neizbežnu privrednu kontrakciju (Bečki institut za međunarodnu politiku i privredu predviđa za Istočnu Evropu kontrakciju od 3-5 procenata kao optimističnu prognozu, odnosno 10 procenata kao pesimističnu), ovo bi najverovatnije moglo da pogura nivo javnog duga na 60 procenata BDP-a, predviđa Fiskalni savet.

S ozbirom na to da će zaduživanje preko država biti smanjeno, Srbija će verovatno morati da se zadužuje kod međunarodnih institucija kao što je MMF. Pitanje zaduživanja putem emitivanja obveznica je upitno odnosno da li će kamate u novim uslovima biti previsoke.

U poslednjih pet godina Srbija popravila rejting na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti, tako da danas ima rejting BB+ (Standard and Poor’s, Fitch) ili Ba3 (Moody’s).

Ipak, obveznice sa ovim statusom se i dalje smatraju rizičnim i sugerišu da kod dužnika postoji značajna verovatnoća da neće moći da isplati sav dug, što će povećati cenu zaduživanja mimo trenutne već povećane potražnje za novcem na svetskom tržištu. Kamatna stopa na desetogodišnje državne obveznice R. Srbije je na kraju 2019. iznosila manje od 2 procenta.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara