Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?

Foto: Air Serbia

Linija Niš-Beograd nije napravljena kako bi se avionskim saobraćajem povezala ova dva grada, nego kako bi se Niš povezao sa celim svetom, a novac koji je Er Srbija dobila za organizovanje linija od javnog interesa ne sme biti trošen ni za šta drugo, objašnjava za Novu ekonomija urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović. 

"Ona je iz poslovnog ugla napravljena da Er Srbija ima nove linije koje se prodaju, na primer, Niš - Njujork, Niš - Beč, Niš - London, sve preko Beograda", kaže Vojinović.

Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara

Er Srbija je od države dobila ugovor vredan 2,8 milijardi dinara za organizovanje letova sa niškog i kraljevačkog aerodroma.

Ove godine trebalo bi da se uspostave redovne linije od Niša ka Frankfurtu (Hanu), Kelnu, Ljubljani, Atini, Solunu, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.

Iz Kraljeva avionom bi trebalo da se putuje u Solun, Tivat i Istanbul

Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula

Tender na kome je Er Srbija izabrana kao najpovoljniji ponuđač za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu u skladu je sa evropskim pravilima koji se odnose na tzv. PSO (public service obligation) linije, objašnjava Vojinović.

"To tehnički funkioniše da ako je, na primer, trošak leta 100 evra i Er Srbija na tom letu zaradi 40 evra (proda toliko karata, prim. nov.), država samo pokriva sam gubitak od 60 evra. Ne plaća ceo trošak od 100 evra", kaže Vojinović.

Novac koji Er Srbija dobija na ovaj način ne bi smeo da se koristi ni za koje druge svrhe i kompanija njime ne bi mogla da pokriva druge svoje troškove.

Vojinović objašnjava da, iako Srbija nije članica Evropske unije (EU), ona jeste deo "otvorenog neba", odnosno sporazuma kojim se dereguliše tržište.

Kako će Er Srbija platiti svoje dugove

"To u teoriji znači da, ako se pravila prekrše, jednom kada uđemo u EU, bi kompanija sav taj novac morala da vrati. Nijedan evro ne ide u redovne troškove kompanije, odnosno da time pokriva neke druge gubitke", kaže on.

Celokupno plaćanje bi trebalo da funkcioniše kao "postpejd", odnosno da država novac nadoknađuje tek nakon sprovedenih letova, kada bude i utvrđeno koliki su gubici bili, kaže Vojinović.

On dodaje da problem jeste netransparentnost jer se do sada ne zna da li je država u prethodnom ciklusu, kada je Er Srbija takođe dobila novac za linije u javnom interesu, kontrolisala sprovođenje ugovora. 

Ipak, "veliki bauk" jeste Evropska unija koja bi, ukoliko se utvrdi da su pare nenamski trošene i da su na ovaj način pokrivani drugi troškovi Er Srbije, mogla Srbija na neki način da postepeno "izbacuje" iz "otvorenog neba", kaže Vojinović.

Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Komentarišući pretpostavke da je tender gotovo namešten za Er Srbiju, kaže da je uobičajna praksa da sve velike ili nacionalne avio-kompanije takođe dobijaju poslove obavljanja avio-prevoza od javnog interesa u drugim državama.

Kao primer navodi Makedoniju i Italiju.

"Makedonija nema nacionalnu avio kompaniju. Njena nacionalna avio-kompanija indirektno je Wiz air koja se javlja na iste ovakve tendere i možemo da kažemo da je Makedonija maltene "namestila" da Wiz air operira nekoliko linija od njihovog značaja za povezanost. I oni godinama dobijau te tendere. Onda imate Al Italiju koja je imala iste te linije između Rima i Milana, do Sardinije…"

Organizovanjem avio-prevoza na linijama koje su već ocenjene kao neprofitabilne i nacionalne avio-kompanije na neki način obavljaju svoju "državnu ulogu" jer je državni interes da između ovih gradova ili regiona postoji povezanost, kaže Vojinović.

"Za njih može da bude veći gubitak jer su možda te avione mogli da upotrebe na profitabilnijim linijama", zaključuje on.

SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.