Za Vladu Srbije svi isto žive: Svakom penzioneru po 35.000 u pandemiji

Nova ekonomija, Paola

Svim penzionerima u Srbiji će danas na račun leći jednokratna pomoć od 20.000 dinara, što je četvrta jednokratna pomoć tokom pandemije.

Prvo je u aprilu 2020. godine isplaćeno 4.000 dinara svakom penzioneru, potom u decembru iste godine isplaćeno još po 5.000 dinara, a zatimi po 50 EUR (5.900dinara) u novembru 2021.godine, da bi danas ministar Siniša Mali najavio pomoć od 20.000 dinara. 

Međutim, jednokratne isplate penzionerima nisu efikasna mera socijalne politike, ocenjuje  Fisklani savet.

Ova pomoć od 20.000 dinara će budžet opteretiti za skoro 300 mln evra, a sa onim prethodnim isplatama to je pola milijarde evra vanrednih "pomoći" za najstarije sugrađane.

150.000 starih ljudi u Srbiji ne prima nikakvu penziju, pa neće ni novu pomoć

Prema računici Fisklanog saveta, najveći nedostatak ovog pristupa dodele pomoći je što na ovaj način najugroženiji slojevi stanovništva budu izuzeti dok se novac dotira i onima kojima objektivno nije potreban. 

S jedne strane, 100.000-150.000 starih ljudi ne prima nikakvu penzijsku naknadu i oni nisu ni ovog puta kvalifikovani za ovu vrstu pomoći, dok se, s druge strane, jednokratna davanja istovremeno uplaćuju i penzionerima koji imaju solidan materijalni status. 

Povećanje plata i penzija poješće inflacija

Praksa vođenja socijalne politike preko isplate penzija i s njima povezanih naknada u Srbiji traje odavno i od nje bi napokon trebalo odustati, smatra FIsklani savet. Savet podseća da je svrha socijalne pomoći da se novac iz budžeta isplaćuje materijalno ugroženima. 

Savet podseća da je to moguće uvođenjem socijalnih karata, za šta je Vlada postavila čvrste rokove donošenjem krovnog zakona 2021.

Ukoliko Vlada ispoštuje zakonske rokove, socijalne karte mogle bi da budu osnov za dodelu pomoći najugroženijima već od budžeta za 2023. godinu, ocenjuje ova institucija. 

Mana svih dosadašnjih programa materijalne podrške najugroženijima (trinaesta penzija, jednokratna davanja penzionerima) bila je u tome što se ugroženost utvrđivala na osnovu pojedinca, što znači da imovinsko stanje i prihodi drugih članova domaćinstva nisu razmatrani – iako su upravo ovo činioci koji presudno utiču na materijalni status osobe. Taj pristup je skup, ekonomski neutemeljen i socijalno neefikasan, budući da nema kapacitet da trajno reši problem nejednakosti i siromaštva, ocenjuje Savet u izveštaju o budžetu za 2022. 

Najbolji mehanizam dodele socijalne pomoći jesu socijalne karte. To je registar koji ukršta podatke državnih organa iz različitih oblasti (MUP, katastar, Poreska uprava, NSZ) sa ciljem da se precizno utvrdi socio-ekonomski status svakog domaćinstva i da, potom, najsiromašnijima dopunjuje prihode do određenog nominalnog nivoa. 

Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja 2021?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.