Zec: Siromašni smo jer izvozimo decu iz Matematičke gimnazije, a dobijamo rijaliti programe

Jedan od razloga zašto smo tako siromašni je zato što ne koristimo kako treba jedini resurs koji je neiscrpan - obrazovanje, ocenio je u Novom danu profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec. 

"Decu iz Matematičke gimnazije izvozimo, a mi dobijamo rijaliti programe. Jeftinu radnu snagu imamo jer smo prihvatili mantru da montiramo samo levi točak. Tema siromaštva je u Srbiji uvek bila politička tema, kaže Zec i dodaje da smo u SFRJ bili siromašni jer su nam jedni radili jedno, a drugi uzimali drugo. 

Sada smo sami, pa smo ponovo siromašni jer smo bili i ostali političko društvo gde se raspodela dešava kroz političku moć, objašnjava Zec.

"Društveni proizvod se kod nas tretira kao kazan u koji se retko šta ubaci, a onaj ko drži kutlaču dosipa onome ko mu je simpatičan", ilustruje profesor Zec.

Nije Džejms Vat smislio parnu mašinu u Kini. Tesla nije u Lici napravio to što jeste. Oni nam uzimaju kreativni supstrat sasvim prirodno, a mi se toga dobrovoljno rešavamo.

"Jedan od resursa ključan za društveno bogatstvo ili siromaštvo je i obrazovanje", kaže Zec i dodaje da je ono kod nas razvaljeno, pa je onaj ko uči štreber, onaj ko ne prepisuje budala, a onaj ko plati račun na vreme idiot.

"Kada bismo izvukli zrnca peska i stavili ih na svoje mesto - najbolje studente elektrotehnike da stavimo da vode sistem EPS-a, najbolje studente ekonomije da postavimo u sistem finansija...", nabrajao je mogućnosti za bolju zemlju.

Srbija privlači strane investitore reklamirajući se kao zemlja jeftine radne snage. Zec kaže da je to globalni mehanizam koji lokalne vlasti sprovode, a koji se svodi na to da radnik koji pravi patike u Bangladešu ide bos, a radnik koji u Srbiji sklapa kablove ne može da kupi BMW.

On podseća na slučaj Henrija Forda, proizvođača automobila koji je u Detroitu sakupio najbolje majstore i inženjere kako bi mu pravili automobile. Za to im je dao drastično veće plate nego što su bile uobičajene. Zbog ovog poteza je trpeo kritike kolega industrijalaca, a on im je odgovorio da ne može da zove ljude da proizvode nešto što je savršeno komplikovano i skupo, ako oni koji rade ne mogu to da kupe.

Dodaje da naše društvo nije balansiralo proizvodnju znanja i tražnju za znanjem.

"Ako celu zemlju podesite prema interesima globalnih kompanija, oni samo traže to - radnu snagu od 18 do 38 godina, one koji će montirati levi točak, a oni koji su na vrhu - inženjeri i lekari će da odlaze. Ostaje samo radna snaga. Ako u proizvodnji dobijate samo delić nečega, sav taj rezultat odlazi negde. Ako ste u takvom radu onda vas čeka i takva raspodela", objašnjava profesor Filozofskog fakulteta.

Govoreći o društvenoj preraspodeli i srednoj klasi, Zec objašnjava da je ona nastala posle Drugog svetskog rata kada je postojala jaka alternativna ideja komunizma i strah od revolucije u zapadnom svetu. Padom komunizma i nestankom alternative, nestao je i balans u preraspodeli.

"Mantra je postala opšta. Ali se i Americi desilo da je u težnji za profitom proizvodnja otišla u Kinu, pa je došlo do pobune srednje Amerike", podseća Zec.

Srbija bi mogla da počne da relativno poboljšava kada bi se sabrali i napravili nešto što se zove mala prosvećena efikasna država.

"Srbija je postigla makroekonomsku stabilnost, ali post festum", rekao je Zec. 

Objasnio je da su plate u javnom sektoru smanjene, a penzioni sistem urušen. Dodaje da se tako uvek mogu stvari uskladiti i postići stabilnost, dok se istovremeno ogromna sredstva troše u javnom sektoru i preduzećima tipa RTB Bor.

Kada je u pitanju Bor, Blic je objavio da je kineski investitor zainteresovan za njega, ali pod uslovima u koje spada i to da Srbija na sebe preuzme socijalni program i dugove. Zec kaže da će dugovi neminovno ostati nama jer smo se doveli u takvu situaciju, ali je pitanje po kojim pravilima će raditi oni koji dolaze.


"Ključno je pitanje da li će ti što dolaze poštovati neke zakonske norme, kakve će biti minimalne plate, rudna renta, opšti uslovi, oporezivanje... Niko ne štiti elementarna radna prava, ne podiže rudne rente. To što možemo da uradimo, a da će dugovi ostati - ostaće", ističe Zec.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Nema komentara