Zlatibor između urbanističkog haosa i održivog razvoja

Foto: Nova ekonomija

Zlatibor predstavlja jedan od "najgorih primera urbanističkog haosa" koji se dešava na planinama u Srbiji, jer je prepušten nesavesnim investitorima, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U toj organizaciji navode da je na toj planini posebnom uredbom uspostavljen Park prirode, ali i da to ipak ne ometa njenu urbanizaciju.

"Кako je Zlatibor Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) apelujemo na nadležne institucije, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije, da spreče ove štetne projkte čijom izgradnjom bi došlo do kršenja zakona i ugrožavanja prirode", poručuju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Društvo podseća da je Zlatibor izuzetno značajan za biodiverzitet i još nedovoljno istraženo područje, što potvrđuje i nova biljna vrsta zlatiborski različak (Centaurea zlatiborensis), koja je nedavno opisana i ne raste nigde drugde u svetu. 

Pored izgradnje gondole koja vodi do vrha Tornik i najave izgradnje njene nove trase do vrha Čigota, projekat koji je u planu i koji se pominje kao problematičan nosi naziv Zlatni grad i godinama unazad ga najavljuju predstavnici Opštine Čajetina.

On bi trebalo da se gradi blizu Ribničkog jezera, veštačke akumulacije iz koje se i Zlatibor i Čajetina snabdevaju pijaćom vodom na prostoru od 200 hektara.

Jezero se nalazi ispod vrha Tornik i blizu njega je već izgrađena jedna stanica gondole koja vodi na taj vrh i koja je puštena u rad početkom godine kada je Zlatibor obarao rekorde u poseti turista.

Park prirode na Zlatiboru uspostavljen je 2017. godine, ali stanje na terenu, kako navodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, govori da je priroda na toj planini prepuštena na milost i nemilost investitora. 

Društvo kaže da je odsustvom bilo kakvog plana za održivi razvoj Zlatibora ostavljen prostor za razvoj divlje gradnje, a izgradnja Zlatnog grada upravo je jedan od takvih primera.

Ribničko jezero formira reka Crni Rzav, koja takođe može da bude ugrožena otpadnim vodama, koje se slivaju sa vrha Tornika, napominju u tom društvu, jer se tamo ubrzano razvijaju komercijalni sadržaji za turiste.

"Važno je napomenuti da je Tornik stanište nekih vrlo retkih, strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji poput male sove (Glaucidium passerinum), drozda ogrličara (Turdus torquatus), zmijara (Circaetus gallicus), i drugih", tvrdi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica.

Zlatibor kako dodaju ugrožava i povećanje smeštajnih kapaciteta, kao i problem otpadnih voda, koji niko ne rešava.

Ipak, Opština Čajetina je nedavno odgovorila našem portalu da je u toku izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali nema jasnih rokova o njegovom završetku.

ZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA

Društvo za zaštitu ptica brine i izgradnja novog kraka gondole do Čigote, jer je prema uredbi o proglašenju Parka prirode takva aktivnost zabranjena u okviru 2. stepena zaštite, pod kojim se taj vrh i nalazi.

Foto: Nova ekonomija/ Prirodni fenomen prerast u selu Dobroselica na Zlatiboru

ŠTA KAŽU U OPŠTINI ČAJETINA?

Sudeći prema najavama iz Čajetine, kompleks Zlatnog grada će ponuditi hotele visoke kategorije, sportsku halu, nekoliko sportskih i jedan golf teren, koji će biti dostupan svim ljubiteljima prirode.

"Preovlađujuća namena Zlatnog grada biće sport, rekreacija i zdravstveni turizam. To je idealna lokacija i za proizvodnju solarne energije, jer taj potez oko Ribničkog jezera i konfiguracija terena omogućavaju postavljanje solarnih panela", izjavio je u septembru prošle godine predsenik Opštine Čajetina Milan Stamatović za eKapiju.

Međutim stigla su upozorenja iz ministarstva građevine, koje je saopštilo da sе turistički sadržaji u zaštićеnim prirodnim dobrima mogu graditi samo u skladu sa zakonom i naglasilo da Zlatni grad još dalеko od sticanja zakonskih uslova za gradnju.

Prema navodima iz Opštine Čajetina, Ribničko jezero se nalazi u drugom rеžimu zaštitе, pa je za gradnju turističkih sadržaja potrеbno da se izradi plan dеtaljnе rеgulacijе za njegovu zonu, onda kada se ono više ne bude koristilo za vodosnabdеvanjе.

"Mi smo oduvek radili i radimo u skladu sa planskom dokumentacijom i zahtevima ove planine", naglasio je Stamatović.

Stamatović je više puta pominjao da je alternativni način vodosnabdevanja Čajetine sa akumulacije Sušičko vrelo koje je bilo alternativni rezervoar za vodosnabdevanje Užica, nakon ekološke katastrofe na jezeru Vrutci 2013. i 2014. godine.

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara