Čokolada za Nobelovu nagradu

Ilustracija, Foto: Nova ekonomija
  • 10.05.2019

  • 15:12

  • Biljana Bilaković, Nova ekonomija

  • 0

Prva Nobelova nagrada dodeljena je 1901. god, pet godina nakon što je bogati švedski biznismen Alfred Nobel preminuo, ostavivši svoje bogatstvo u vidu nagrade onima koji su se isticali na polju fizike, hemije, medicine, filozofije, književnosti i mira. Pobednike bira odbor od pet članova koji se naziva Norveški Nobelov komitet.

Nagrada je sama po sebi zanimljiva, dodeljuje se već 117 godina i jedna je od najprestižnijih na svetu. Postoje striktna pravila koja se ne krše ni po koju cenu, na primer nagradu može da primi samo osoba koja je živa, tako da ni Mahatma Gandi nije primio nagradu posthumno. 

Godine kada je trebalo da je dobije ubijen je u atentatu i nije bilo moguće da mu se dodeli. Više od 50 godina nakon Gandijeve smrti, 2006. komisija je javno priznala propust, izrazivši žaljenje što Gandi nikada nije dobio nagradu.

PROČITAJTE JOŠ:

Razne zanimljivosti vezane su za samu nagradu i za njene nominovane kandidate. Nekoliko njih je nagradu i odbilo. 

Prošle godine u oktobru, nagrada za fiziku pripala je Žeraru Morou (Gerard Mourou), profesoru na Haut - College Ecole Polytechnique, vodećoj francuskoj instituciji koja kombinuje vrhunska istraživanja, inovacije i akademski rad na polju nauke i tehnologije. 

Žerar Moro i njegova koleginica, optički fizičar Dona Strikland  (Donna Stricland), osvojili su nagradu za svoju tehniku pulsnog pojačanja (CPA) koja je nastala još pre 30 godina. Ova tehnika prvo „rasteže" laserske impulse kako bi im smanjila jačinu, zatim ih pojačava i kompresuje i postaje standard za lasere visokog intenziteta. 

U znak ushićenja zbog postignutih rezultata svoga oca Žerara, Vensan Moro (Vinsent Marou), sin i osnivač fabrike Marou Chocolate, napravio je za veče dodele nagrade specijalnu tablu čokolade kao omaž i nagradu za upornost i posvećenost nauci svih slavljenika te večeri.

Čokolada je, naravno, izazvala oduševljenje među učesnicima, a u sebi je sadržala slavljenikove omiljene ukuse, pistaće i suve kajsije, kombinaciju koju je Žerar nazivao „hrana za mozak",  koju je tokom godina rada grickao i koja ga je stimulisala kroz decenije istraživanja. 

Sastojci, to jest njihovi inicijali C (chocolate), P (pistachi) i A (apricot) aludiraju na Gerardov naučni rad za koji je i ovenčan nagradom – The Chirped Pulse Amplification.

Kako bi trebalo da izgleda pakovanje za čokoladu jednog naučnika? 

Omot je suzdržan i trezven, namerno je sveden i sofisticiran, elegantan i u duhu same proslave i tradicije institucije Nobelove nagrade. Eksplozija radosti se dešava zapravo unutra, kada se skine prvi zaštitni sloj blesnu trouglovi u duginim bojama koju reflektuje folija praveći spektre boja i simulaciju rada lasera. 

Sama čokolada ponovo je zamotana u reprodukciju Žerarovog nagrađenog rada, njegovih originalnih crteža, formula, grafikona i teorija, s tim što je reč čokolada ubacivana u tezu rada u veći deo tehničkog žargona, tako da se tekst pretvara u čokoladnu nauku bez smisla. 

Na primer pojmovi kao što su „kompresija optičkih impulsa čokolade za pojačanje". To je ceo ovaj ishod učinilo više ličnim i emotivnim.

Alfred Nobel bio je poslovan čovek i inovator, 1867. godine izumeo je dinamit zbog čega je stekao ogromno bogatstvo i ugled, ali i nadimak „trgovac smrću". 

Zbog ovog strašnog nadimka, kao i osude javnosti za izum koji nije slutio na dobro, Alfred Nobel je napisao testament u kome je svoje bogatstvo uložio u fond – „kamate koje će se svake godine distribuirati u obliku nagrada onima koji su tokom prethodne godine zaslužni za najveću korist za čovečanstvo". Nagrada nije odmah naišla na odobrenje, kako porodice, tako i javnosti. Trebalo je da prođe pet godina da bi se ona konačno uspostavila.

Bilo kako bilo, Nobelova nagrada svake godine slavi izuzetna dostignuća univerzalnih genijalaca i briljantnih pojedinaca. 

pošaljite komentar

Nema komentara