Fiskalni savet: Debakl politike zabrane zapošljavanja u javnom sektoru

  • 21.01.2019

  • 17:17

  • Radio Slobodna Evropa

  • 0

Nikola Altiparmakov FOTO: N1

Fiskalni savet Srbije nije dobijao od Vlade Srbije tražene podatke o uštedama i racionalizaciji javne uprave, u periodu u kom je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. U izjavi za Radio Slobodna Evropa, između ostalog, navodi to član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

"Mi do danas nemamo nijedne zvanične tehničke analize koje kažu – u tom i tom sektoru otpustite toliko radnika, a u tom sektoru zaposlite toliko radnika", kaže Altiparmakov.

Primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je na snazi od 2014. godine i trebalo je da traje do kraja 2016. godine, nakon više odlaganja, važiće i do kraja 2019. godine. Razlog uvođenja te mere pre pet godina bilo je smanjenje rashoda u javnom sektoru.

Fiskalni savet, savetodavno telo odgovorno Skupštini Srbije, je više puta apelovao da se ukine zabrana zapošljavanja, uz obrazloženje da je, iako su javne fiansije stabilizovane u prethodnom periodu, omanula reforma javnih preduzeća i javne uprave, odnosno uvođenje platnih razreda i racionalizacija broja zaposlenih.

"Po oba ta aspekta nismo postigli rezultate ni blizu željenih, a čak u dobrom delu javnog sektora, umesto unapređenja, imamo unazađenje usluga koje javni sektor pruža. To je pre svega politička odgovornost Vlade, ali to je sa tehničke strane sramota za konsultante Svetske banke, pošto je Svetska banka bila zadužena za taj tehnički deo", objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

"Ono što se očekivalo, pre svega od tih konsultanata Svetske banke, je da kažu gde su ti viškovi - gde treba smanjivati broj zaposlenih. To se nije desilo i umesto kontrolisanih otpuštanja u neproduktivnom delu javnog sektora, mi smo praktično imali stihijsko otpuštanje radnika, odnosno penzionisanje, a u manjem delu otpuštanje", ističe Altiparmakov.

Radio Slobodna Evropa je analizu Svetske banke koja je trebalo da utvrdi gde u javnom sektoru postoji višak, a gde manjak zaposlenih, tražio od ogranka te institucije u Srbiji. Rečeno nam je da je vlasnik analize Vlada Srbije, te da nam je oni zbog toga ne mogu dostaviti.

Odgovor nismo dobili ni iz resornih ministarstava. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uputilo nas je na Ministarstvo finansija, iz kog do zaključenja teksta nisu stigli odgovori na pitanja o posledicama zabrane zapošljavanja i razlozima njenog produžetka. 

Prema oceni Fiskalnog saveta, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru najviše se odrazila na pogoršanje kvaliteta usluga u prosveti i zdravstvu.

"Zabrana je dotukla srpsko zdravstvo, jer od 2006. godine mi imamo manjak zdravstvenih radnika, a višak nemedicinskih radnika. Dakle, pričamo o nemedicinskim radnicima koji nemaju sistematizovano radno mesto, radi se o profesorima fizičkog vaspitanja zaposlenim na odeljenju hirurgije, pejzažnim arhitektama, i raznim drugim izmišljenim radnim mestima koja ne postoje u pravilniku o sistematizaciji radnih mesta u zdravstvenim ustanovama", objašnjava Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prema proceni sindikata, trenutno u zdravstvu nedostaje između 3.500 i 4.000 lekara i oko 8.000 medicinskih sestara i tehničara, tok je u tom sektoru višak oko 15 odsto nemedicinskih radnika.

"Jedan lekar, umesto 35 pacijenata koliko mu je propisano da ih pregleda sada pregleda 70 do 100 pacijenata u smeni. Imamo dokaze za to širom Srbije, protokole u koje su ti pregledi upisani. Skoro sam pitao Fond, kako plate 70 pacijenata, ako može da bude zakazano samo 35. Desilo se to da je usluga duplo gora, jer lekar mora duplo više pacijenata da pregleda, a 95 posto greški lekara dolazi zbog preopterećenosti, zbog brzine", ističe Panić.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković ističe da je prosveta talac ili kolateralna šteta reforme javnog sektora. 

"Da li je sprečeno da se zapošljavaju partijski kadrovi – apsolutno ne. A da li je ovom i ovakvom zabranom zapošljavanja napravljen još veći haos – apsolutno da", kaže Janković.

Do smanjenja broja zaposlenih u prosveti, prema rečima Jasne Janković,  došlo je zbog prirodnog odliva zaposlenih – odnosno odlaska u penziju oko 2.500 prosvetnih radnika godišnje, na čija su mesta dolazili mladi ljudi, ali sa ugovorima na određeno vreme.

Jasna Janković, pak, podseća da je 2017. godine promenjen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je, kako ističe, između ostalog omogućio da se manipuliše raspodelom radnih mesta.

"Na taj način što smo kontrolu o izboru direktora potpuno istrgli iz ruku zaposlenih koji više o tome ne odlučuju i stavili je u ruke jednog čoveka – ministra prosvete", tvrdi Janković i dodaje da ne postoje zvanični podaci da li su direktori članovi političkih stranaka.

"Ne postoji nikakva zabrana da direktor bude član neke partije, iako postoji jasna zabrana da škola nije mesto za partijska okupljanja, niti bilo kakvu propagandu, a opet ste pre nekoliko nedelja, u sred kampanje za izbore, imali partijsku tribinu u školi", priča Janković.

pošaljite komentar

Nema komentara