Vruća jesen za učesnike na tržištu platnih kartica

Kartičari ponovo na udaru zbog visokih provizija

  • 06.11.2018

  • 14:10

  • Tim Nove ekonomije

  • 0

FOTO: Ilustracija Pexels

Nakon Narodne banke Srbije koja je letos iznenadila i banke i kartičare  zakonskom odredbom da su banke u obavezi da izdaju klijentima domaću Dina karticu, usledila je vruća jesen za učesnike na tržištu platnih kartica.  

Polovinom septembra Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv MasterCard, a sada je "na tapetu" i Viza. Razlog je isti: Komisija navodi da su minimalne međubankarske naknade koje primenjuju banke na teritoriji Srbije u sistemu Mastercard-a i Viza, nekoliko puta veće od onih koje se primenjuju u zemljama EU. Time su obe kompanije uticale na povećanje trgovačke naknade odnosno provizije koju banke zaračunavaju trgovcima za omogućavanje usluge bezgotovinskog plaćanja. Najveći deo te trgovačke naknade (oko 60–70%) čini upravo ta međubankarska naknada. 

Trgovci koji prihvataju plaćanje platnim karticama trošak trgovačke naknade  uračunavaju u maloprodajnu cenu koju prenose onda na potrošače, nezavisno od toga da li je plaćanje izvršeno platnom karticom ili gotovinom. Dakle, čak iako ne plaćate pastu za zube ili čokoladu karticom, ta naknada vam je posredno uračunata u cenu proizvoda. Trgovci koji ne prihvataju kartice već samo keš, a najčešče su to male radnje iz komšiluka,  vremenom gube kupce jer ljudi sve manje nose gotovinu u novčaniku.

Podsećamo, letos je u skupštini usvojen Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima kod platnih transakcija koji je obavezao banke da počev od 17. avgusta  uz sve novootvorene tekuće račune moraju da izdaju obaveznu i besplatnu domaću Dina karticu. 

Obrazlažući ovaj potez, guverner NBS Jorgovanka Tabaković je u Skupštini Srbije rekla da je cilj da se malim trgovcima snizi cena poslovanja karticama (veliki lanci su ionako mogli da pregovaraju o znatno nižoj proviziji, za razliku od malih) da se podstakne njihovo korišćenje i smanji siva ekonomija. Navela je isto što i Komisija, da građani Srbije i dalje plaćaju više cene za međubankarsko poslovanje nego u Evropskoj uniji, u kojoj su naknade ograničene na 0,2 odsto za debitne i 0,3 odsto za kreditne kartice. Kod nas su te naknade sada i do deset puta veće. Inače, iznela je Tabaković, prošle godine je 57% svih plaćanja realizovano platnim karticama, što znači da je u pitanju ogroman novac.

Postavlja se pitanje kako je moguće da su naknade ovako visoke i da se građanima Srbije bukvalno skida koža s leđa kad svakodnevno kupuju osnovne potrepštine

Problem je licenciranju. Zvuču neverovatno, ali Viza i Masterkard, kao pripadnici ultra jakih svetskih sistema, iako decenijama posluju na ovom tržištu, nikada nisu podnele zahtev za licenciranje u Srbiji, što bi ih obavezalo da posluju prema domaćim propisima i da potpadnu pod ingerenciju Narodne banke Srbije. 

Možda će posle donošenja ovog zakona, morati da razmisle o tome da se ipak registruju za platne operacije u Srbiji. Time će ući pod ingerenciju NBS i ona će im određivati nivo provizija. Do sada to nije mogla, jer provizije određuju njihove centrale. 

Inače, prema analizi NBS, od ukupnog obima transakcija obavljenih platnim karticama tokom prošle 2017. godine, 17% je dostupno za kontrolu NBS (što dakle otpada na Dinu), a ostalih 83% nije dostupno za kontrolu niti za određivanje provizija, jer nisu licencirane u Srbiji. U zemljama EU su itekako pod kontrolom, imaju limitirane provizije na transakcije, pa su u pojedinim sporovima zbog monopola čak vraćale novac i plaćale i kazne. 

Narodna banka preko novog zakona, a sada i Komisija pokretanjem postupka zbog povrede konkurencije, udarila je ne samo na dva velika globalna igrača – Vizu i Masterkard, nego i na banke koje sa njima dele provizije. 

Banke, zapravo, sa jedne strane dele visoke provizije sa kartičarima, a sa druge im i same plaćaju proviziju za obradu podataka i međusobne isplate sa bankomata, ali u inostranstvu, u matičnim kompanijama. I taj novac logično ostaje tamo. Sa domaćom karticom, sada samo Dinom, i prihod i rashod su znatno manji, ali se plaćanje obavlja u zemlji, pa i novac ostaje u zemlji. Ako se licenciraju, takav će biti slučaj i sa Vizom i Masterkardom.
pošaljite komentar

Nema komentara