Milenijalci brže primećuju da li su poslodavci iskreni u vrednostima koje promovišu

  • 01.02.2019

  • 13:55

  • Nova ekonomija

  • 0

FOTO: Wikimedia

Kako pokazuju istraživanja, generacija milenijalaca brže uviđa da li su njihovi poslodavci iskreni u društvenim vrednostima koje promovišu, što može biti odlična motivacija za reformu koncepta društvene odgovornosti, jer se upravo radi o generaciji koja predstavlja nove mlade stručnjake i potencijalne buduće lidere.

Ekspertkinja za društvenu inovaciju i urbanizam, Liz Ogbu, nakon rada sa stanovnicima sa najmanjim prihodima u Najrobiju, rekla je da oni sami znaju više o kreiranju boljeg društva, nego što će ona ikada znati. Često ljudima koji su u određenoj vrsti potrebe ne treba savet, već samo činjenica da je neko zbilja zainteresovan za ono što im se dešava.

Za rad sa bilo kojom grupom, bila ona ekonomski razvijena ili ne, neophodan je iskren i neposredan pristup, jer će nas u suprotnom nanjušiti kao mala deca koja primećuju kada nešto nije autentično.

U krajnjoj liniji, stvar je dobrog vaspitanja da ako nekome pomažemo, ne očekujemo ništa zauzvrat, pa čak ni dobru fotografiju. Ako bismo još jednom zamislili film koji se bavi pomaganjem drugima, u kome ovog puta igraju i dobročinitelj opsednut sobom i kompanija koja ulaže u društvo, pouka bi mogla da zvuči ovako: Kao pojedinac, čini dobro u tišini. 

Kao kompanija, čini dobro i pričaj o tome kako bi se i drugi ugledali na tebe.

Iako je savremeno poslovanje nezamislivo bez prideva „odgovorno", korporativna filantropija traži novu vrstu delovanja na društvo koje uključuje i temeljan rad na usvajanju vrednosti koje se promovišu. Iz tog razloga, potrebni su aktivniji oblici dijaloga u kojima se direktnije razgovara sa članovima zajednice. Ni taj posao nije nimalo lak.

Uticaj na društvo kao parametar se ne može staviti na tas, jer označava subjektivnu procenu delovanja kompanije na društvo, njenog odraza na ponašanja, vrednosti i stavove ljudi koji možda i nisu njihova ciljna grupa. 

Priča o pozitivnom uticaju uključuje kako obim investicija, tako i investiranost kroz komunikaciju vrednosti.

Ceo tekst pročitajte u poslednjem broju Nove ekonomije.
pošaljite komentar

Nema komentara